Izvinite, Hrvati. Izvinite, gosti.
Foto: www.021.rs
Izvinjavam se Hrvatima što ova bagra teroriše ne samo vas, već i svakog pristojnog građanina Srbije. Izvinjavam vam se što ste došli da navijate i što su vas naši domaći navijači napali, povredili i učinili da se osećate u mojoj zemlji nesigurno. Meni su to isto učinili: napali me bez ijednog kamena, povredili bez ijedne pesnice i učinili da se osećam nesigurno i postiđeno u svojoj zemlji.
Izvinjavam se svojim prijateljima iz Zagreba, koje smo upoznali na hvarskoj plaži i koji su se zajedno sa nama radovali što nam je sin tamo naučio da pliva. I sa kojima smo se godinama nakon toga sretali na istom mestu, podešavajući datume godišnjeg odmora da bismo čvrstili svoje prijateljstvo. Čijem detetu smo se radovali i koji su toliko uživali u našoj deci.
Monmartre, je serai de retour
Tamo gde se od Place Blanshe popneš pored Mulen Ruža živopisnom Rue Lepic, pa gore kroz Abesses, ili kad izađeš gore na Monmartre Butte pa se desno spuštaš opet ulicom Abesses, dođeš do Rue Audran, i broja 5 gde smo odseli pet dana.
Sacre Coeur: Sveto srce i sveta porodica 
Lazin salaš oteli (van)zemljaci
Lazin Salaš u Novom Sadu - ne preporučujem
Juče smo želeli da ručamo u Lazinom salašu (ulica Laze Telečkog, je l’). Ušli smo u potpuno prazan lokal, recimo da je to još uvek vreme za ručak (nešto posle 15 časova), muž, sin i ja. Smestili smo se desno, uz električni uljni radijator. Prazno.
Konobar je primio narudžbu za piće, ceđenje narandže je trajalo 15-tak minuta, odmah smo se pobojali koliko će tek da traje spremanje obroka, ali nešto drugo nas je zabrinulo: muzika.
Tačnije: MUZKA.
U praznom lokalu bez žamora drugih ljudi, bila je više nego upadljiva, ne samo zato što je bila odvratna i neprimerena.
Kampanja
U jeku kampanje protiv nasilja nad ženama, prošli smo i kampanje bez nasilja u školama, pa kampanje protiv nasilja nad decom, dobili smo porodični zakon, dobili smo zakon o obrazovanju, u proceduri je novi zakon kojim će batinanje dece postati kažnjivo, pogledali smo Paradu, nismo imali ove godine Paradu ali smo imali kampanju za prava gej populacije i tako.
Stalno neka kampanja. Ja razumem zašto kampanje, ali su one meni ovde više neki trla-baba-lan, nego stvarno osvešćivanje problema i ljudi.
Evo, baš ova poslednja kampanja apeluje na mene i tebe, da ne okrećemo glavu kad vidimo nasilje. Kampanja se tek posredno obraća ženi da ima pravo da uradi nešto da se nasilju suprotstavi. Ali, kampanjom joj je sugerisano da ćemo to uraditi ti i ja umesto nje, jer mi ne treba da okrećemo glavu dok je ona sklanja od udaraca.
Sram te bilo, Srbijo!
Mislim da je ovo predstavlja nacionalni dan žalosti: kada roditelji povedu u smrt i svoje dete. Nadam se će ono preživeti, ne umem da se molim, ali umem da se nadam i da dobro želim.
Žališ li, Srbijo? Nije li te sram tog belog čaršava preko tela tvojih građana?
Teško da se može dobiti evidentniji dokaz koliko čovek tebi nije bitan, koliko ti je socijalna nepravda izrazita, koliko si nas daleko odvukla i nisko sroljala, opštom nebrigom o najvažnijem segmentu svakog društva: čoveku.
Bruto nacionalna sreća
Devojčice iz Butana
Kraljevina Butan, najčudnija, iz naše perspektive zabačena himalajska družava, po kriterijumima nacionalnog društvenog dohotka i razvoja privrede jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, najviše nam je poznata po njenim striktnim pravilima koje se odnose na broj turista koji godišnje može da je poseti, po tome što nije imala izgrađene puteve do polovine prošlog veka, ili po tome što je u njoj televizija bila zabranjena praktično do samog kraja 20. veka. I, po budizmu, naravno iz kojeg proizilazi sva ova civilizacijska ekscentričnost.
Neko nas posmatra
Iliti: zašto ja hoću da plaćam održavanje kamera u Novom Sadu.
Preko 800 kamera u Novom Sadu, najviše na raskrsnicama
Uz standardno ne mali račun za komunalije, ovog meseca nam je stiglo i prateće pisamce u kojem smo obavešteni da je video nadzor u Novom Sadu važan,
Od kolevke pa do groba
Ne bih u startu posumnjala da je reč o nacionalističkom ispadu, ali sada već ozbiljno počinje da mi ide na živce: nastavnica istorije iz naše osnovne škole (neka sve ostane za sada no-name), odbija da zapamti prezime našem detetu, evo, već godinu i po dana.
Najdraže joj je da koristi hrvatsku varijantu nekadašnjeg političara zbog čije poznatosti većina ljudi u prvi mah napravi takvu grešku. Ali, prvi mah, rekla bih, može da traje samo prvi put. Sledeći put naučiš. Ako i nakon godinu i po dana teraš po svom, ili su glup, ili si bezobrazan.
I magarci poboljevaju, zar ne?
Radni dan u Kamenici, Institut, klijenti ne brinite, radim i s nogu.
Majka mi je jako bolesna, znate. Srce, koje radi sa manje od 50% kapaciteta (hronično), a poslednjih desetak dana, uprkos pejsmejkeru, ne ponaša se očekivano (akutno): ne pumpa, pojačane aritmije, izrazito nestabilnog pritiska. Mama se zamara prilikom oblačenja majice, mora da sedne, ne može da nadiše. Hladna je, boli je leva ruka, ima nesvestice i podriguje. does it ring any fucking bell?
Moje dojke su OK!
- Dojke su intermedijarne građe, homogenog žlezdanog parenhima.
- Nema fokalnih solidnih i cističnih lezija.
- Površne i duboke fascije intaktne.
- Koža i potkožno tkivo uredne morfologije.
- U aksilama nalaz uredan.
E, takoca. Ja ne znam tačno šta ovde piše osim što vidim važne i umirujuće reči, homogeno, nema lezija, intaktno, uredna morfologija, a aksilama sve uredno.
Tako sam i mislila jedino što uvek imaš onaj mali strah, nelagodicu dok ideš na pregled, strepnju koja nestane nakon pregleda i izveštaja koji dobiješ. Posle se raduješ skroz i, u mom slučaju, oslobodiš se hipohondrije ili je bar na miru prebaciš na nešto drugo.
Knjige za poneti
Godinama na odmor idem sa knjigama koje mi pripremi Sanje. Onda joj šaljem ljutite ili oduševljene SMS poruke iz sveta, sa različitih obala i meridijana. Poruke iz kupaćeg, iz hladovine, iz mora i morskih plodova. Poruke sa stisnutim usnama ili nakvašene suzama, ja još uvek plačem na dobru literaturu, jelte. Ja sam ona, koju vidiš na plaži kako čvrsto steže korice i guta ono što nalazi među njima. Te, ako je srećna okolnost, telo joj je na visokoj temperaturi naježeno, jer joj je neka rečenica ili piščeva misao ubola tkivo ispod kože.
I tako sam, bez Sanje i njenog izbora ovoga leta, otišla sama i napravila slučajan izbor knjiga na štandu kod Gradske biblioteke.
Malo sam se zaigrala
Nije samo da sam se zaradila poslednjih nedelja, već sam se malo i zaigrala poslednjih godina.
Naime, ja ZNAM da imam povišen holesterol tipa IIa, što bi reklo da na moju hiperholesterolemiju ne utiče stil života (ishrana, pušenje, kretanje, alkohol), već ga ja imam, pa imam, kao genetsku manu (a imam i na koga). Moji nalazi pre liče na osobe tipičnih Amerikanki koje uživaju u porodičnim pakovanjima džank fuda, na primer, a ne na nekoga moje konstitucije.
