Cut the bullshit short
1. SHUT-THE-FUCK-DOWN: Bila sam shut-downed, malo zato što mi se dopalo da budem dobrovoljni član jedne posebne socijalne grupacije, malo zato što sam stvarno bila off-lined jer sam zaboravila da platim provajdera. Negde na polovini, između istinite želje i okolnosti iznuđenih nemarom, nalaze se moji razlozi da ne budem na netu ovog vikenda.
2. CUT-THE-BULLSHIT-SHORT: Proseravali smo se u subotu na promociji, odlični su bili Teofil i Kremer, ja sam bila nadahnuta pa sam otimala mikrofon, kao dete, da kažem naglas PROSERAVANJE! Negde između promocije fiozofskog eseja i detinjaste potrebe da imam pokriće da javno izgovaram tu reč, nalazi se moja lična satisfakcija u tom događaju.
3. FAN-BLOODY-TASTIC OR PAIN-BLOODY-FUL: Pročitala sam ‘Moriju’ Abdulaha Sidrana, zbirku pesničkih epitafa umrlim Sarajlijama nakon rata, koju mi je još onomad donela Kristina iz Sarajeva. Negde između čitalačke strasti i ljudskog bola, skvrčila mi se, od užasa, prosta moja duša. Pa, kaže: Ne izbija, ko kuga iz Sarajeva.
Ima nešto što naravno ne piše u knjizi, a što mi je Sidran kasnije rekao.
Kaže kako mu je često, kao štap u dugim noćima, bila potrebna flaša pića da bi završio započetu pjesmu.
Sutradan se ni sam zbog tog štapa nije sjećao šta je napisao, pa bi se dodatno rastužio kad bi pročitao.
U ovoj nesretnoj Bosnici je sigurno lakše biti bolji čovjek od Sidrana, pjesnik teško.
Ne znam kako pisati onako i ostati ceo, kad te i samo čitanje – o ljudima za koje nisi ni znao da postoje a sada čitaš da ih nema – čereči na pola. Neko svrdlo ti svrdla u stomaku, a brada drhi.
Imam tu iščašenu potrebu da kada čitam poeziju, učinim to prvo u sebi, a onda želim da je pročitam naglas, nekome važnom. Poslednjih devet godina to radim mužu. I, tako, pročitam nešto u sebi, a onda kažem već poznato, E, a slušaj ovo… A on sluša, šta će (bilo mu je misliti).
I, krenem. Onda nijednu ne mogu da dovedem do kraja a da mi ne drhti brada i glas i da mi ne ponestaje daha. Šaljem sina u sobu, da ne čuje majku koja, dok gazi preko stihova, gaze oni nju.
Pa, kaže: Tako rat ubija one koji misle da su ga preživjeli.
Ima jos jedna sjajna stvar koju je Sidran rekao:”Da mi je vise umrijeti pa da krenem s mrtve tacke.”
Dobar je Sidran. Odličan. Hvala ti za knjigu.
[...] recenzija tada svih regionalnih digg klonova, prvih 6 mjeseci blogariata… Moošema je puno psovala, ko kocijas, sram ju i stid bilo… U trecem mjesecu odrzano je i vece slobode u digitalnom [...]