BlogBastards©
- I tako sam, na primer, saznala da Tanjin sin ima problema u školi zbog duge kose. (I.D.)
- Da, ali samo sa dečacima. (voditelj)
- Da, ali zato nema problema sa devojčicama. (voditeljka)
- Čak je i upao u baru zbog devojčica. (već neko od ovo troje)
(…)
Tatjana Vehovec: Pa, dobro, devojko, kako se sad osećaš? Kada na svom omiljenom radiju i na najslušanijem radiju u svom gradu slušaš o svojim ličnim problemima?
Moošema: Zblanuto i sluđeno.
Tatjana Vehovec: Pa, ko ti je kriv, kokoško. Možeš sada da se osećaš i dovde, ali svejedno je to bila tvoja odluka.
Moošema: Da, ali…
Tatjana Vehovec: Nema sad, ALI. Don’t you ALI me!
Nakon nekog vremena, a svakako nakon direktnog uključenja u emisiju, Tatjana Vehovec i Moošema ipak zaključe da je odluka da Moošema bude to što jeste, jedina dobra odluka i da treba nastaviti u tom tonu u sve u tom stilu, ali da treba imati na umu događaj od tog jutra i pre svega sinovljevu frizuru koja se prostirala na 92,2 i ulazila u desetine hiljada pari ušiju. Još su se složile da je Tatjana Vehovec regradirala u verbalnim sposobnostima a da je Moošema oduvek bila veštija u formulisanju misli u pisanoj formi. Tatjanin muž, koji inače ništa nema niti želi da ima sa Moošemom, pridodao je ovoj kvalitetnoj raspravi dodajući da, ako je neko bio sposoban da se verbalizuje to je svakako bila ona i da ona ima štošta još da uči od Moošeme. Rečeno je još i da Moošema treba da sluša Tatjanu i da se ponekad osloni na njenu stečenu aroganciju koja je sprečava da bude baš do te mere intimna sa ljudima.
***
Ne kažem da su svi anonimni konzumenti i autori blogova kategorija koju treba obavezno staviti pod najmanji zajednički imenilac – BlogBastards©. Ima tu finog sveta pod raznim neverovatnim nadimcima. Ja sam bar spremna da prvo čitam, onda mućkam, pa tek onda donosim sud, pa me posle boli uvo ko se kako predstavlja i zbog čega. Hajde da vidimo šta imaš da kažeš, posle ćemo već lako da se razumemo. Baš mi se čini da na ovom mom, BlogMonmartru, ima upravo fenomenalnih ljudi kojima ne znam ime.
E, a da kažem da sam tolerantna na razne anonimne bastarde koji idu okolo i zapišavaju se po blogosferi i bljuju žuč okolo pod nekim imbecilnim nadimkom, ne bi bilo tačno. Da kažem da sam ravnodušna na tu činjenicu, nije tačno. Da kažem da se nerviram svaki put kada čujem svog omiljenog Teofila koji priča o blogovima kao o kloaki sveta, nerviram se – zato što ne želim da participiram puneći kloaku.
Stani malo, Mr or Mis Nick. Curik! Ako si odlučio/la da uriniraš po drugim ljudima a ne direktno u sebe kako konvencija o glupavosti i sanintesko-higijensko-ekološki uslovi za zdrav svet to od tebe zahtevaju, onda se lepo predstavi, pokloni i počni, pa seri koliko hoćeš. Ili se prazni po nekoj drugoj Nickreaturi©, ali po nečijem imenu i prezimenu – šta god da stoji iza njega pa makar i zasluge da ga se maže govnjivom motkom – e, ali to ne može. Nismo ravnopravni, frajeru. Ja sam u prednosti iako ti se čini da nisam. U mom punom imenu i prezimenu je moja snaga iako ti uzalud u njoj tražiš moju slabost (iako je bilo više nego neobično slušati na radiju dnevničke beleške o svom detetu).
Zato pazim kuda gazim. I ne idem na VIP blog nekada mi omiljene B92. Danas sam opet otišla, jer sam osećala da dugujem svojim večerašnjim sagovornicama da budem u toku sa njihovim blogovima a Jelena Krajšić, koju inače ne poznajem, je tamo.
A kad sam već kod Jelene, daj da vidim i ovo i ono, pa još ovo i ono i odlutam. I onda zapušim nos, ali ne mogu i oči jer će u tom slučaju moj napor da nešto pročitam da ostane jalov. I ponovo, svuda i bez razlike, vidim te razne Mr i Mis Nicks, koji jurcaju sa posta na post nekakvih javnih ličnosti (jedinih valjda na svetu kojima je blog doneo neuspeh i pad popularnosti), štedro se proseravanju i mažu govnima jedni druge, a rekreativno i autore blogova koji im se ne sviđaju. Nanovo se zgadim.
Sačuvaj me blože.
To se zove kloaka, ljudi. Taj VIP B92. Taj čudovišni transformers koji je, lažno se predstavljajući kao VIP blog, zapravo jedan najobičniji sumnjivi VIP (very i. place) forum, gde se na tom nekom trgu, uz dvadesetak javnih ličnosti ojačanih onima koji su dojavili nekom tamo uredniku svoju personu i samopreporuku “zašto baš onih treba da budu VIP blogeri” i koji postavljaju teme, a oko tih tema i ličnosti skupljaju sasvim uredno i lažno registrovani piljari i piljarice, koji onda trguju mišljenjem kao u prvobitnoj ljudskoj zajednici i tuđim javnim identitetima kao đa stokom, đa urbanim idolima i sve u svemu, osećala sam se kao da me je neko sa mog BlogMonmartra prebacio u BlogBankok, blože me oprosti.
Možda to i nije bila prvotna ideja nekada urbane i građanske televizije B92, ja ne mogu to da znam. Čak mi se čini i da stvarno nije. Ali da je to mesto postalo zapravo sušta suprotnost konceptu bloga, koliko ja to danas razumem a nešto sam i uspela da razumem – jeste. Eto kako svaka odlična ideja očas posla pervertira u svoju suprotnost. Dovoljno je da krene jedan BlogBastard i onda, čovek je proklet i podložan psihologiji mase, posebno ako je anoniman i svoje amorfno biće radije stapa u masi nego u zdravom razumu, eto ti celog BlogBastards korpusa, koji svoju fiziološku potrebu za izražavanjem mišljenja prazni na ljudima sa imenom i prezimenom, umesto u WC-u. Ili, brate mili, u sebe.
***
Zašto ©? Malo sam googlala i videla da se niko nije setio ove divne kovanice. Možda i zato što nisu imali prilike da čitaju komentare na VIP blogu B92. Budi blog s nama.
(13 votes, average: 4.92 out of 5)
Loading ...
E sad kreneš trgat ruke iz ramena!
Samo bez nervoze T. Jedenje govana bez pokrića će se uskoro uvesti kao olimpijska disciplina, a ova zemlja će sa sve slavnim NN osobama, prednjačiti u tome. Samo mirno.
Na onaj kuršlus od VIP ili čega god, otišla toliko puta da budem debelo sigurna jesam li na pijaci. Shvatiš, jesam…i ende.
I curik ostali, sebe upregni napred.
I za pljuvanje sa punim imenom i prezimenom trebaju muda, što ti dovoljno govori o pljuvačima.
Dobra si. Sve u redu. I sve to akutno, odavno!
I rešivo.
Makar potopom!
Čekaj!Stani!
Hoćeš da kažeš kako se na radiju raspravljalo o tvom blogu???
Pa to je ludo, potpuno.
Boze sacuvaj…
Kad spominjes Teofila, onomad, kad sam inspirisana Musemicom radila za TV pricu o blogovima, teoreticar knjizevnosti kog jako cijenim rekao je svasta nesto pametno i naglasio da je sasvim ocekivano da savremeni klasici nikada nece nista dobro u prilog blogovanja reci.
Hocu da kazem, zajebi Teofila, a pogotovo ove radijske pacenike i nick anonimuse.
Pisi.
@Etotako,
odlicno ti je ovo za potop
Ki-ki-ki. Ne znam šta je sa mnom, da li sam oglupavela u svojoj šetnji po neobeleženom miniranom području ili šta, tek, ne razumem vas uopšte.
Nego, samo primer:
Neko BB lice napiše da je došlo proleće. Odmah se nađe lice BB prim, koje napiše da lice BB nema pojma o astronomiji, te shodno tome nema pravo da napiše ovakvu nebuloznu rečenicu.
Ti ne stigneš da odhukneš, kad eto ti ga lice BB sekund, koje napiše da svi mi dobro znamo lice BB i njegovu političku pripadnost. Naredno lice BB zaključi tonom koji ne trpi pogovor, da su drugo i treće BB lice bolesnici koji odavno treba da budu hospitalizovani.
Nastavite sami.
A, Kristina, ljudi sa radija su samo bili preljubazni i nadahnuti. Sve je rečeno normalno i u duhu promocije njihovog projekta na kojem večeras učestujem. Ništa zločesto.
Nego, osećaj da slušaš svoju intimu na radiju je ono, wow. Neponovljivo neobičan. U stvari, nisam znala kako da se osećam.
A Teofil, on na žalost ima pravo, i zato mi nije svejedno. Zato što u globalu, on ima pravo. Zato što mu za pravo daju onakve pijace.
Jesam ja jutros prosla pored tebe i klinje?! Prepoznala ga s interneta. Ti u suknjici sve nesto belo svetlo?!;)))
Eto ja isto cudom se cudim tom drustvu sto komentariše na blogu b92, često ništa ne razumem, često nemam stomaka da sve to čitam ali moram reći da ima dobrih blogova i tema. Samo sam shvatila da su mnogi odustali od pisanja zbog pijačne atmosfere.
Aloha snowy, wellcome, a da nisi ti neka Snežana?
Nema ni veze, nego sam odmah dobila asocijaciju.
Nisam bila ja. Bar po suknjici govoreći.
Slažem se da ima jako dobrih tema, i jako dobrih autora. Evo, na primer, Tanja Jakobi je za mene čisto otkrovenje.
Ali ta gungula, ta vašarska atmosfera, to međusobno vređanje, to je zaista nešto. I taj interface (alo, blogeri, da li se tako kaže?), neumiven, s tim velikim slovima, kao oni sajtovi koje prave srednjoškolci iz Amerike, pa bacaju na njih svašta, još im samo fali centriran tekst i da sve bude u tom duhu.
Eto i to me, na primer, čudi, da neko tako umiven i doteran, kakva je tv b92, sa takvim sajtom, napravi ambiciozno jedan blog prostor, a onda ga potpuno zanemari kao da im nije ni stalo. Ah, otišla sam s teme. Dizajn tog bloga je zaista najmanje važan.
Da pokusam ponovo. Uporno mi prijavljuje duplikat komentara…
Viktor je negde napisao otprilike ovako – simple minds are entertained by simple things. Mislim da nema boljeg nacina da u sebi izmiris to
gadjenje prema BlogBastardima i cinjenicu da ti protiv toga nista ne mozes.
Inace sam misljenja da buduci da je internet medij, svako ko putem tog medija govori nesto o sebi mora da racuna na reakciju javnosti. Jer iako nevidljiva, ta javnost postoji, iza ekrana, i dodje mu na isto da li si na TV-u rekla “volim da jedem jabuke” ili si to napisala na blogu. U sustini. A ocigledno, deo javnosti vise je nego spreman da ucitava znacenje, pa ce odmah zakljuciti da ustvari pricas o teskim drogama i odusevljeno ce prepricavati to na sva usta. Parodiram, ali shvatas. Mislim da je lakse kada je covek unapred spreman i racuna sa tim. Imas i drugu opciju, da pises anonimno ili bar relativno anonimno, a sve se svodi na odnos koristi i stete u odnosu na prirodu cilja. U svakom slucaju, sigurno je cudno (pogotovo nama koji nismo VIP
) kada javnost otvoreno usmeri paznju na tvoju intimu. Osecas se nekako… razgoliceno.
A o B92 blogu ne znam sta da kazem a da ne bude vulgarno. Mozda tamo i ima neko koga bi vredelo citati, ali ja nemam volje da istrazujem vise.
Kad vidim ko im je publika, pitam se – koja im je motivacija? Hocu da kazem, s kim si onakav si. Jel’ ih to neko placa da bloguju tamo, ili
postoji drugi, skriveni razlog da uporno ostaju u tako sramotnom drustvu a sve ukraseni VIP etiketom?
(Bila si mi na moderaciji sada. Zašto, pojma nemam. Nećeš valjda baš ti da budeš sumnjiva mojoj spam zaštiti!?)
Internet je da, medij preko kojeg svako ko želi nešto da kaže, to može da uradi. Zabrinuta sam zbog toga što mi nemamo još uvek zakon o ovoj vrsti kriminala ili makar što se policija pravi grbava kada je reč o vlasnicima IP adresa za koje ne mogu da utvrde da ona pripada određenoj osobi ili kompjuteru.
Izgleda da sam delovala preterano zgađeno, kada mi ti savetuješ da se smirim, baš kao i etotako.
Ja sam ovo više, akademski. Jer sam bila tamo i zato što sam u nekoliko dana slušala na više mesta kako je internet smrt čovečanstva a blog njegova grobnica ili obrnuto, pa sam uvređeno duvala misleći kako internet a posebno blog može da bude jedno odlično mesto kojim se ruše svake granice. I još svašta nešto. Pa odem tamo, na VIP mesto i shvatim da je to baš zato što se tamo događa to najužasnije lice blogosfere, oličeno u registrovanim korisnicima koji su našpanovani da reaguju napadom na sve oko sebe.
I uvređena sam zato što na blogovima pročitam tekstove za koje bi svako ko se bavi pisanjem u drugom mediju i za pare, mogao da ostane zavidan, ili makar da sedne i da uči kako se piše analitičan, inteligentan, provokativan i informativan tekst na bilo koju temu. A stičem utisak da takvih tekstova ima više na blogovima nego u nedeljnicima.
Tanjice – prvo me oduševljavaju ove tvoje (C) kovanice, obožavam pogođene riječi, naprosto me bacaju u trans
)
U našem PC Chipu jednu kolumnu piše Oleg Maštruko, čovjek koji si je nadjenuo naziv kolumne “zli luđak” i koji toliko zdušno mrzi blogove da je to čudo jedno. Znala sam se zapitati otkuda mu toliko energije za takav prezir. Onda, što sam duže u toj blogosferi i što sam više toga vidjela, postajalo mi je jasnije. A s druge strane – ono što je među bologovima dobro je toliko dobro da obara s nogu i teško se pronalazi u drugim medijima, koji su u ostalom jednako tako “zagađeni” kao i blogosfera.
Osobne pikanterije koje smo spremni spustiti na blog: gle, svjesni smo kuda to vodi, potpisano ili ne. Moje su nepotpisane jer bi mi sekiracija oko njihove “ekspoloatacije” u pogrešne svrhe i na pogrešan način bila taman kap previše. Ponekad nešto usputno ovim “simplemindsima” koje spominje Sasha postaje jedino umno dohvatljivo i zasjenjuje pravu bit. A to čovjeka fakat može baciti u bad. Nadam se da postupam “iole inteligentno” – da se izrazim prema novostečenoj definiciji MM
))
Sumnjivo sam lice, nema sta.
“kako je internet smrt čovečanstva a blog njegova grobnica ili obrnuto”
Naravno, u rukama pogresnih ljudi, shvaceni na pogresan nacin, internet i blog zaista mogu imati ( i cesto imaju) negativne efekte. Ne znam, medjutim, zasto su neki toliko kritizerski nastrojeni, te sve uvek gledaju iz “ugla trna” umesto iz “ugla ruze”. Sklona sam da mislim da to zavisi od karaktera. Ok je kritikovati, ali budi objektivan. A svaki jednostran stav zasluzuje diskvalifikaciju – ako nisi u stanju da vidis obe strane, onda nemas pojma kako medalja zapravo izgleda vec samo blefiras i bulaznis. A to nije kvalitetna komunikacija.
Bas zato sto se na blogovima mogu naci fenomenalni tekstovi, originalne ideje i kreativnost, ja na to i trosim dragoceno vreme, a ko ne misli da u tome ima nesto posebno, neka svoju stimulaciju trazi tamo gde misli da ce je naci. Strasno sam zadovoljna sto imam izbor i priliku da cujem svasta sto inace ne bih, jer domaca mainstream literatura me mahom uopste ne stimulise i odavno je prestala da mi bude interesantna. Interesantno je da blogeri mnogo ozbiljnije obavljaju funkciju informisanja i mnogo bolje shvataju koncept “vesti” od mnogih novinara. Tako ja od mnogih od vas cujem mnoge interesantne stvari koje bi mi sigurno promakle da se ogranicavam na tradicionalne medije. Mislim da je u tome lepota ovakve komunikacije.
Nisam poznata ličnost pa se ne opterećujem raskrinkavanjem svoje persone u nekom mediju, ali zamišljam potencijalnu situaciju u kojoj drugari mog sina i njihovi roditelji prepričavaju najnoviji post njegove majke, uz sočno dodavanje različitih atributa. To će me uvek opredeliti za nik i delimičnu zaštitu koju on pruža. Ipak je net globalno selo, pa ako mogu ispod nika prepoznati svoju koleginicu koja živi u Južnoj Africi, šta je sa našom zamišljenom anonimnošću ovde… Blog je ni više ni manje nego ogledalo realnog sveta, uz ogradu da je ipak potrebna izvesna (makar koliko mala) količina pismenosti da bi neko otvorio i pisao blog. Razlozi zbog kojih to različiti ljudi rade su takođe veoma različiti. I dobro je dok je tako.
Da znas da tacno znam kako se osecas, mene su jednom intervjuisali za bgd202, imali su temu blogovanje……
MM,
Pa on je super. zvati sebe zlim luđakom!, pa ja sam odmah oduševljena. Pretpostavljam da taj PC Chip postoji na netu? Probaću da ga pronađem i da ga pratim
E, pa da. O tome pokušavam (ponekad) da govorim. Pre svega mom mužu, jer on u potpunosti deli Teofilovo mišljenje, pa još na kub, jer on, za razliku od Teofila, i gleda kako izgleda jedna sasvim solidna ovisnost o toj kloaki.
Sasha,
kako ga ti uvek složiš s nekom finom analogijom. Pa, da, to ima veze sa karakterom. Moj je inače veoma blizu onim dedama iz Mapetovaca, ali ja baš i zato pišem blog: da se javno lišavam tih frustracija i da onda još i javno komentarišem sa svojim gostima na blogu.
spes,
Pa tebi se, konkretno, to ne može desiti. Sudeći po onome šta pišeš i kako pišeš, ti uskraćuješ svako dodavanje različith atributa i najarosnijima. Zapravo, ti bi ‘ladno mogla da pišeš pod punim imenom i da tvoje dete zbog toga bude ponosno, i pred drugovima i komšijama.
Mada, sve ovo nije bila moja tema, možebiti da sam se malo zanela i rasplinula.
Jedno je to što sam doživela šok da čujem kako mi se jedna lična životna crtica otrgla i živi svoj nezavisni život. Nije da nisam znala da se to može desiti, već nisam imala iskustveno uporište da pretpostavim kako ću su zbog toga osećati. Sada tačno znam.
Drugo je to što mi strašno ide na živce to jedno jarosno, pretenciozno, agresivno i svađalačko ponašanje skriveno iza nekog nicka, nekoga ko nalazi zadovoljstvo da provodi sate na netu, preciznije na blogu b92, kebajući ljudske greške i slabosti, a posebno vrline i znanja i kasapeći ih potom. I što mi deluje da je to mesto postalo jedno veliko web – bure u kojem se odvija takimičenje ko će dalje i više da u njega pljune.
# Kukac, a gde ste ti i gospođa juče?
Pa posto sam dao otkaz, “poducavam” kolege koji ostaju i sipam im levkom know-how materiju kako bi jos bolje i jos efikasnije radili bez mene.
Ja mislim da je nekima koji zive od pisanja, krivo kada u blogosferi vide gomilu amatera koji rade isti posao jednako dobro ili bolje nego oni. Kada vide da nisu jedini sa vickastim idejama, ostrim zapazanjima i jos ostrijim jezikom. Pa pljuvanjem pokusavaju da izmire to u sebi. Jer nema nista gore nego kad padnes sa sopstvenog trona.
Iz kloake (sa tom se definicijom slažem ukoliko se odnosi na “ono vrlo važno” mesto) moram izuzeti jednu osobu, vrednu poštovanja – Milana Ćirkovića.
Eh da mi se “direktno uključiti” u neku emisiju, pa da mi glas “fercera” k’o u Nadrealistima. A masa se pita, je li ćelav il’ mu je kosa do pola leđa, jel’ mlad il’ se mladim predstavlja.
Ovo ti je odlično, jer nalazim poveznicu sa ovdašnjicom, a to mi bar nije teško. Više volim nejavne ličnosti, jer mi se čini da sam s njima sjedio u istoj klupi, dok mi vipovci liče na školske podvornike koji naglo, preko dobre veze, postadoše poznati, pa im moram oponirati čim otvore oči. Neću
# Em, pa naravno, ima dobrih autora. Ja bih hoš dodala i Tanju Jakobi i queeriju. BlogBastarard, bar kako sam ja to zamislila, su oni registrovani komentatori.
#sklblz, otkud ti “fercera”?
Osim tebe, ja samo znam sebe i svog muža koji to koristimo. A još verujem i da sam ja nučila od njega. Da ferceram.
#O, yeah, Sasha, sasvim moguče. Sasvim moguče.
Iz Nadrealista, iz onih godina. Inače ne koristim taj izraz, ali ovdje se uklapa skoro vrhunski.
Da, ja koristim tonu citata, a da ne znam odakle. A jesi me prepoznao tamo kod tebe?
Prepoznao? Pa potpisala si se.
pd, ptpsl sm s.
Papa, dapa, popotpipispalapa sapam sepe.
Šta da ti kažem osim welcome to the celebrity world
Sada imaš i potvrdu toga da je ovo mesto veoma posećeno
Skrenuo bih pažnju svima na slučaj Kathy Sierre kada blogging može da postane i opasan po život
Anonimnost: da imam ambicije postati literat onda bi mi se vjerojatno i isplatilo blogati pod punim imenom i prezimenom, ovako… iskreno, nisam previše o tome razmišljala. Kad sam počela blogati “uklopila” sam se u masu izgradivši si virtualni identitet koji se previše ne razlikuje od onog svjetovnog. Ovdje reagiram na neke stvari koje bih i u RL primjetila, ali reakcija bi izostala jer mi je žao trošiti vrijeme na nevažne stvari.
Iako stojim iza svake napisane riječi, bilo kritike, bilo pohvale i napad bilo koje vrste na mene osobno ne bi mi predstavljao nikakav problem, ali u HR imam obitelj koja veze nema s mojim stavovima, a nema ništa ranjivijeg od ljudi koji, bez obzira što te vole, ne dijele tvoje mišljenje, ali ni za što na svijetu ne bi stali na protivničku stranu. A povrijedjeni ili tek dokono oboljeli egotriperaši (nije lapsus calami) vole udariti baš po takvim mjestima.
Bolesnici na netu:upoznala sam ih dovoljan broj, ako ne i previše i za moj ukus patološkog zaljubljenika u psihologiju.
Samo sam jednom doživjela krizu i kompletan “raspad sistema” te, ne samo pokazala zube već ih i upotrijebila. Taj ispad mi je donio tek majušnu zadovoljštinu, ali veliku potrebu za još, jer svi smo mi Gollum i Smeagol u jednom.
Zahvaljujući urodjenoj sposobnosti analitičkog razmišljanja, koju neki nazivaju i izostanak emocija ( zbog kojeg imam jako mali ali neprocjenjivo vrijedan krug prijatelja), odbila sam daljnju “suradnju” po tom pitanju i sad se dobro zabavljam promatrajući (s vremena na vrijeme jer vremena za bacanje se nema) talasanje kanalizacijskih voda i praćakanje talasotvoraca u čija otvorena usta, koja podsjećaju na rupe po onim mini-golf igralištima, umjesto loptica upadaju govna. Što vlastita, što tudja.
I dok oni jedni drugima spočitavaju prekomjerno talasanje, meni lijepo, tamo gore, na toplom i suhom.
Vidiš ti ovo, umjesto da završim svoj post (i još jedan što sam na drugom mjestu dužna) ja se raspisala kod tebe, a mogla sam sve to strpati u jednu jedinu riječ:
IGNORIRAJ.
Koja sam ja klafrača.
Ništa, ženo, piši ono što si naumila i što misliš da duguješ. Ovako ili onako, ja volim da te čitam. A više kad mi se ovako opširno javiš, šta da radim, iako ću da ignoriram, kao što već jesam.
A ova klafrača, ta reč, mislim da ne postoji kod nas.
Alapača, da.
Prakljača, da.
Nemamo još klafraču.
Moja porodica koristi ‘fercerati’ kao deo normalnog rečnika. Ne volim 92jku ni u jednom obliku, i ne mogu da verujem da u njihovoj blog terminologiji ne postoji termin ‘post’. Oni imaju blogove i objavljuju nove blogove često, a post… je stvar ličnog izbora.
Dobar dan, Tatjana. Long tajm no si…
Ideja tvog teksta je apsolutno tačna. Jedino mi nije jasno zašto si B92 uzela kao oličenje tog BlogBangkoka. Taj blog sistem je, verovala ili ne, najbolji od svih mogućih blog svetova u univerzumu zvanom Srpski Cyberspace.
U drugim nekim blog svetovima bićeš raspeta na krst kao “raspeto Kosovo” (o, jebote, ovo je najpatetičnija moguća sintagma – copyright by Sv Sinod SPC), ako govoriš o temama o kojima se govori na VIP blogu B92 i naravno, ako govoriš na takav način kao najveći deo tamošnjih blogera.
To nije tako uočljivo jer su blogovi puni užasne poezije, patetičnih samosažaljivih tekstova, malo je priča o “društevnim pitanjima”. Ali ako kreneš u to…jebote, jebote…kako se ustreme…kako se iskenjaju po celom tebi…i sire
Toliko…
Predugo
Pozdrav
Organizam…
kad se tako cela porodica složi da je B92 to što se tvoja složila da jeste…meni padna na pamet…šta ako je to najbolje što u Srbiji postoji?
I jebote.
Da.
To, k sozhaleniu, jeste najbolje u Srbiji.
Gde si kalt? Samo što sam te skinula s blogrolla: blogger 404: page not found.
Ma, to jeste jedna opšta gungula i uglavnom svađalači festival: BlogBankok.
Možda je to i najbolje u Srbiji. Ima odličnih ljudi, sjajnih autora. Ali sve zajedno to mnogo bezveze izgleda.
Znači, ima još onih koji “ferceraju”. Neobično, mogla sam da se kladim da to radimo samo mi.
Ah, da, sad sam videla otkud i tebe, kalt, i otkud mi poseta tako dramatično porasla.
Moja sagovornica sa tribine je po sopstvenom priznanju “sporo upalila”. A zapravo je upalila pogrešno.
Dešava se. Mrzi me time da se bavim, a posebno da se objašnjavam. Oh, džizus, i ta tamo tema se komentrima pretvorila baš u ono što sam i rekla. Koliko je to samo naporno.
Čak je i autorkin uvod netačan, da li zbog naknadne uvređenosti ili tek radi malog efekta? Ili tek malo tendenciozno? Pesnička sloboda? Ko će ga znati.
Divan je vikend, konačno svi imamo bajkove. aj ćao.
Da. Video sam i ja zašto ti je poseta dramatično porasla.
Le point est…u sveopstem raspadu sistema, u totalnoj hipokriziji, moralnom, profesionalnom, ljudskom dnu srpskih medija, u potpunoj podredjenosti bilo kakvom kapitalu, ex debeu, u medijskom sistemu jednog DeltaLenda…i “naši” se okome na taj b92. “Naši”. That s all.
To je kontraproduktivno.
To je nepametno.
Ajde malo mi njima da jbm. mm.
Ajd da me duvamo u iste tikve s tim sljamom iz devedesetih.
enjoy the bike
ja zivim u brdovitom Beogradu.
Bike je
Smaranje.
Ovo skoro da je romantičarski. Iako si u pravu, baš u tom smislu.
Iako je od tog b92 ostao samo informativni program i onih nekoliko emisija bez kojih bi sve bilo još crnje. Sve ostalo je estrada. Šteta što su baš “naši” uzjahali taj vetar. “Naši”. that s all
Zato je bajk po ravnici nešto.
Boze… sad sam procitala neke komentare tamo i samo sto mi suze nisu posle do pateticne racionalizacije…. Neverovatno je koliko ce primitivan covek uvek uspeti sebe da ubedi da je civilizovan, a civilizovan ce se uvek pribojavati da ispada primitivan….Kakva nepravda.
mislim, od racionalizacije a ne do….
Vidim moderaciju a i password…Znaci krenuo je hate mail i slicna sranja.
Meni je *92* uvek delovala sektaski… Nikada se nisam pronasla u njihovom ‘patronizing’ tonu.
Njihov blog je samo nastavak te politike.
Kao VIP blog. Ali kao prosaran tamo nekim ljudima koji pisu nit pametno, nit lepo.
Mozda je *92* nesto najbolje u Srbiji, al nije kao da se nesto trude da podignu kvalitet.
Unapred se izvinjavam, znam da moj stav nije popularan u ovoj zemlji i ne zelim da uvredim ni povredim osecanja.
Već peti put pokušavam da sročim komentar, ali se zaustavljam baš zbog tog groznog osećaja uzaludnosti i besmisla (”koliko je to samo naporno”, reče Ti, Tanja, i jeste, stvarno osećam i ja koliko mora biti naporno govoriti jedno i gledati kako ljudi preinačuju tvoje reči i čuju samo ono što su, očito, oni sami u stanju da domisle).
Sagovornica sa tribine je zaista pogrešno upalila i meni je baš baš žao što ništa nije razumela.
To si u pravu. To za te “naše”. Hm.
Novac je novac. Ne zbog novca itself…Već zbog opstanka. Ja to tako razumem. Ma koliko se gnušao pojedinih segmenata tog programa…
Ali sto bi rekao Tijanic…kakvi ste vi Englezi, takav sam ja BBC
# E. organizam, ovde mozes. Nece niko da te kalpi. U tome je izgleda stvar.
# Sagovornica ce odrasti. I ja sam odrastala.
# e, kalt, vidis kakva je steta da neko ko ume tako da misli, bude onakav.
In spe:)
Hm. …Well…”patronizing” ton je mnogo snažniji kod ostalih medija u Srbiji. I to, onako, bloody patronizing, nimalo skriven, čak lišen bilo kakve perfidnosti…direktan, primitivan, kabadahijski, veljailićevskog weltanschauunga, ultimativan…Saboran…Imam utisak da je u pitanju sistematska kretenizacija naroda. Ne zbog novca, ne prilagodjavanje ukusu klijenata. Već oblikovanje njihovog ukusa. Povladjivanje i prevodjenje još dublje ka dnu. Ta unisonost ubija u pojam. Boli, jebote. Gomila ludaka izgubljena u nekakvom vremenskoprostorskom gepu. Tako mi izgleda srpsko društvo danas.
I tu je problem sa B92. Različit je. Ma koliko se prilagodjavao, ne uspeva. Ma kakve pogrešne izbore pravio, ma koliko nametao prosečne Restakovske umove, debiloidne LuneLu, mame koje oblače ćerke i obratno, ona srž ostaje. Zato su uočljivi. Zato smetaju. Zato se, actually, tako vidi njihov “patronizing”.
Zato su ovima izdajnici, a “našima” smeta “patronizing”.
Medjutim, opet k sozhaleniu, ja ne vidim alternativu.
E ja moram nešto da citiram. Ima veze sa “medijskim pluralitetom i elitom”.
“Jedno je veliko i važno pitanje, koliko mi stvarno živimo u društvima koja bi se trebalo nazvati “informativnim društvima”. (Džejms Belington). Po njemu je značajno to što se govori o dobu informacija, ali ne i o dobu ZNANJA. Da bi se dostigao stepen znanja, potrebno je mnogo više od lutanja po beskrajnim količinama informacija. Neobrađeni podaci se mogu pretvoriti u informaciju, koja tada uz mnogo dodatnog truda i vrednosti, može dostići nivo znanja, koji je osnova mudrosti. Prema Belingtonu, ovakva mudrost ne postoji u dovoljnoj meri.”
I nešto važno što je spomenu Cult. A to je “lova, oliti korist, oliti šta god”. Ali važno.
“Očigledno, karakter medija, koji ceo svet zasipaju informacijama, manje je bitan od toga ko upravlja tim medijima i KAKVE informacije se šire.
Koncept VIRTUALNOSTI se često upotrebljavao da okarakteriše nove komunikacione medije. Možemo se, međutim zapitati, koliko su ti svi mediji virtuelni ako imamo u vidu da se sastoje od veoma materijalnih satelita, kablova, antena, diskova i kompjutera, koji su fizički programirani i KONTROLISANI, i obično to rade ljudi koji vrlo dobro zarađuju i smešteni su unutar kompanija koje ZAISTA POSTOJE”.
Jost Smirs/Umetnost pod pritiskom/Promocija kulturne raznolikosti u doba globalizacije.
Eto. Nadam se da ne odlutah sa main teme ovog posta.
Bas sam razmisljala juce o fenomenu B92 bloga, odnosno o fenomenu “klike”. Inace slabo pratim desavanja, isla sam jedno vreme, citala, par puta nesto napisala ali mi se uopste nije dopao nivo diskusije koji se tamo vodi, odnosno, diskusija pocne ok i onda je redovno sroza neki bukadzija i ubrzo mu se drugi pridruze i onda se sve svede na kafansku politiku i psihologiju – uvrede na licnoj osnovi, prozivke, pametovanja, omalovazavanja, nadmudrivanja…. Trla baba lan. Ne da je naporno nego je cisto gubljenje vremena. Meni to ne da ne prija nego od toga bezim, i zato sam izgubila interesovanje za te blogove jako brzo. Mada mi je bilo interesantno, ta potreba ljudi da budu na “*ebo mamu” sa nekim ko je poznat, a koga ne poznaju. No dobro.
Da svi ti ljudi imaju nezavisne blogove, mislim da bi se na njima vodile neke sasvim drugacije diskusije, bar na vecini. Ovako, pod okriljem realno “tudjeg” blog prostora, ti moras, hteo ili ne, da se identifikujes sa ostalim clanovima tog prostora i da pocnes da ih dozivljavas kao grupu kojoj pripadas. I konsekventno, da svoje stavove usaglasavas sa grupnim. Pocnes da se osecas delom necega sa cime se ne slazes uvek u potpunosti, ali vrlo lako mozes da se usaglasis, vestackim putem. A motivacija postoji, samom cinjenicom da pripadas. Otud nerazumevanje. Otud svaka izgovorena rec protiv blog prostora pa cak i onih koji ne umeju da se u njemu ponasaju shodno svojim godinama i temi, pocinje da se percipira kao da je “protiv mene licno”. Otud neki ljudi koji bi po opisu posla,postignucima, obrazovanju i elokvenciji pre trebali da budu za civilizovanu diskusiju, pocinju da racionalizuju zasto im necivilizovana diskusija ne smeta i ne samo to, nego u njoj pocinju da vide prednost. Da ne gusim dalje o dinamici grupa, u sustini je sve strasno logicno i za ocekivati. To je upravo mehanizam kojim grupe kontrolisu individue i sticu snagu. Elem, volela bih neke od onih ljudi da vidim na nezavisnim blogovima. Neke ne bih volela da vidim nikad. Nigde.
‘Nashi’ treba da razmisljaju svojom glavom. I zasto se zadovoljavati necim sto nema alternative? Nije najbolje, al je jedino drugacije…
Pa, tu uskace internet smrt i pogotovo grob. Evo primer blog.hr portala gde gomila sveta pise o svemu. Tematski raznovrsni, vrlo azurni – cesto ih tisak citira i proverava njihove informacije i nalazi da su tacne. Lako se udruzuju, bilo da je u pitanju humanitarna akcija, peticija ili kavica.
U nas je blog ponovo percipiran kao budalasta zabava dokonih, a moze da bude mnogo veca stvar.
Zamislite, razmisljati drugacije i podeliti to sa svetom
Elem, 92 blog nije pomogao pravom predstavljanju ni popularizaciji bloga. Postavio je ‘elitne’ glinene golubove i okacio znak ’sezona’.
Sem bolesnickih mrziteljskih komentara ima i gomila forumasa i kucnih prijatelja. Kad citam te blogove ne osecam se kao da pripadam… Ne znam ko su ti ljudi i zasto 92 misli da oni imaju nesto da kazu na njenom blogu.
O, je. Skoro da možemo s ovom tvojom pametnom alanlizom da zaključimo da je ovo jedan najobičniji smešni incident koji je mogao da bude i očekivan. Otud mogu i da nađem opravdanje za jednu tako nedoraslu potrebu da se zapravo bude deo jednog socijalnog okruženja. Kada se još tome pridoda činjenica da je to socijalno okruženje atribuirano kao VIP, onda incident postaje još bezvredniji.
# Da, Organizam, mogu da se složim s tobom. Taj VIP entitet je potpuno odvojen od ostatka sveta u svojoj samodovoljnosti i zbog toga su njegove razlike sa ostatkom blogosfere nepomirljive.
I to uopšte nije blog. To je najobičnija nova forma foruma, s tim što za razliku od uobičajenog oblika foruma gde svi o svemu pričaju i otvaraju teme po sopstvenom nahođenju, tamo teme postavlja jedna grupa ličnosti, a komentare daju njihovi rođaci, kućni prijatelji i zalutali dokoni ljudi koji tako pronalaze način da budu deo so called elite.
# Pa eto, etotako, iz tvog citata, pažljivo odabranog i nikako off topic, možemo da budemo pametniji, makar u toliko, što je dobro formulisano ono što je jasno kao dan.
tek sam sad iscitala komentare na 92 postu u vezi sa ovim postom… i super mi je sto je kolega Siboney imao slican komentar kao ti/ja/mi – nashi. Jel mogu da dobijem password, molim vas? Ja na gmailu.
Tatjana, kada vec imas toliko protiv B92 Bloga, zato sto verovatno ne moze svako da pise (uskoro ce i to biti moguce) probaj da odes na BoingBoing, WeblogsInc ili Gawker Media i pitas ih da pises za njih, kako se usudjuju da ne daju svakom mogucnost za to i onda kazi da svi ti sajtovi zapravo nisu blogovi nego forumi.
Sto se ne obratis nekom domacem tiraznom casopisu i zapitas ih zasto svi ne mogu da pisu za njih?
Dejane, dobrodošli.
Verovatno niste imali živaca ni vremena da čitate sve, jer da jeste, videli biste da ja uopšte nisam pomenula niti jednom da bih volela da pišem na vip blog b92.
I, samo neko zlonameran bi mogao da čita između redova to što ste Vi pročitali. Ili neko ko nema vremena. Ili neko ko oseća pripadnost grupi koja je odjednom ugrožena. Možete mi odgovoriti u koju grupu spadate.
Očekivala bih, kada ste već učinili napor da napišete ovde komentar, da ste bar pročitali ono što sam napisala. U redovima. A pisala sam u redovima, znate, a ne između njih (nemam ja živaca a imam suviše godina za te zajebancije), inače vas – ne samo Vas – ne bi sve to toliko nerviralo.
Dakle, ovaj komentar Vam je potpuno off topic.
Ako pak želite da se uključite on topic, možemo da pričamo.
***
A sada za moje redovne čitaoce koji možda nisu blog-apdejtovani: Dejan Bizinger je web menadžer B92.net, kojem ću sada da izrazim divljenje za posao na sajtu televizije b92 i da mu skrenem pažnju da VIP blog b92, ovoga puta uopšte ne u sadržajnom smislu, liči na sajt američke domaćice, rađen kutlačom, između dva kuvanja ručka i dečijih domaćih zadataka koji su joj važniji.
Draga organizam, ne mogu više da idem tamo jer me je ona kolegijalna nužda – da odem da vidim šta je aktuelno kod mojih sagovornica na sada već prošloj tribini – naterala da sročim kovanicu BlogBastards koja se odnosi na kvalitet komentara iz koje će proizaći onoliki gnev elitizirane gomile. Na koji sam (gnev) bacila letimičan pogled i završila sa tim.
Što se tiče passworda za protected post, na žalost ne mogu da ti dam, jer uprkos tome što se slažemo u mnogo čemu, ne znam ko si. A veruj mi da tamo nema ništa spektakularno, osim nešto veoma lično. Sorry, no hard feelings.
Dejane,
Odgovorili ste na pitanje koje uopste nije bilo postavljeno, odnosno – promasili temu.
Ne secam se da je iko potegao pitanje zasto svi ne mogu da pisu na B92.
Baš lepo Dejane da ste izdvojili vreme, ali ga izgleda niste imali dovoljno.
Jer da jeste, videli biste da je Tatjana autor par exelance, i da ne može da se žali što nije na VIP blogu.
Svakako bi joj mnogi vaši VIP blogeri mogli pozavideti na elokvenciji i pismenosti. I temama.
Ali to stvarno ovde nije bila priča. Priča su bili komentatori VIP bloga i atmosfera koja se tamo stvara, geotizirana u hermetički zatvorenim odnosima međusobne pljuvačine.
A, zar niste vi ono beše oterali i cenzurisali nekoliko vaših VIP blogera?
Bizingeru: “Što je babi milo, to joj se i snilo”, odnosno, “Budali je svaki dan Bajram”.
Raspitaj se čovječe, pročitaj, pa se malo oko sebe osvrni.
I pozdravi Bilju Kleopatru.
Meni je palo na pamet nesto dok sam razmisljala o Cultovom komentaru o “nasima” i o jednoj ranijoj prici o “kukavicjem jajetu” . Posto ne mogu da se oslobodim osecaja da medju “nasima” ima bar 5 uzih kategorija koje licno ne simpatisem, iako smo dugo verovali da smo veoma slicni i da gajimo iste vrednosti, svi mi koji “onako” razmisljamo….namece se jedna, veoma verovatna mogucnost. A to je da je blog prostor o kom se prica zapravo namenjen popularisanju nepopularne ideje u siroj javnosti. Na taj nacin sto ce joj se dozvoliti da “diskutuje” na istom onom (ulicnom,da) nivou na kom se do sad diskutovalo samo medju “njihovima” , ali ovog puta na politicki suprotstavljene teme. A to ima smisla zato sto je taj stil razgovora omiljen velikom broju ljudi. I sto ja sve vise verujem da politicko opredeljenje mnogima uopste nije bitno – bitno im je da mogu da se o njemu “deru”, i ako je to prihvatljivo onda je i njima prihvatljiva opcija koja im to dozvoljava. Na stranu to koliko to srozava neke vrednosti koje smo pretpostavljali da su inherentne. Ali kad bolje razmislis, mozda i ne moze drugacije. Jer kao drustvo ipak jos uvek nismo na tom nivou da nam neke stvari kolektivno budu neprihvatljive. Samo jos uvek ne mogu da odlucim da li je u pitanju stratesko “kukavicko jaje” ili linija manjeg otpora ( ako ne mozes da ih pobedis, pridruzi im se). A cini mi se da je drugo.
# Misty, ko je oteran? Ko je cenzurisan?
# Sasha, hvala ti na uvek razumnoj i odmerenoj kontribuciji.
# Kraljice od Srblja, oklen sad pa ti? Nećemo nikog vređati, makar samo zato da se malo jače razlikujemo od BB-a. Valjda nisam ja ta budala kojoj je svaki dan Bajram?
Ja sam od onih budala kojima je svaki dan neki (državni) praznik.
Eh, da, i hvala vip blogu što je doprineo popularizaciji mog bloga
Ovakvu posetu nisam imala…
Posle mnogo vremena sam malo prospartala B92 sajtom, pa nasla i ovo:
http://blog.b92.net/node/5336
No hard feelings. Ni tu ne pripadam, smrc
Javiću ti se na mail, ali kasnije. Hajde, nemoj da šmrcaš i razvedri se.
Sad sam bolje!
Pa evo ko je cenzurisan a ko je oteran
http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=1154
[...] jer sam iz nepoznatih (?) razloga tamo banovana. On je zaključio da je to sigurno s nekim razlogom. I tu mi podelimo isto [...]
Vaših 5 cents
Oooogromna arhiva
Categories
Pages
Meta
Tags
Blogroll
Najsvežije fleke
Most Commented
Most Viewed