Monthly Archives: May 2007
Blogu na istinu
U Cankarjevom domu u Ljubljani, 9. juna će se održati međunarodni kongres blogera, pod nazivom BLOGRES*.
Program kongresa je podeljen u tri dela:
- Radioničarski deo, o oblikovanju, razvoju i kreativnom pisanju blogova
i, naravno,
- Neformalni deo, druženje.
Organizator BLOGRESA je Renderspace, interaktivna agencija koja se bavi poslovnim i komunikacijskim rešenjima u domenu novih medija.
Program zvuči veoma profi, imaju priličan broj sponzora, od Telekoma i Mobitela Slovenije do mainstream medijskih sponzora, majice 
i tako to.
Pa eto, kome je usput.
Nego, unapred se radujem našem jesenjem BlogOpenu, je l’ da Peđa i Marko da ćemo da pravimo?, pa da ga skockamo i napravimo samo tako!
*igra reči: res, resnica na slovenačkom znači istina. Blogres = Blogistina.
Ili, Blogu na istinu, u mom veoma slobodnom prevodu.
Pietro dell’Oro: ovo se mora reći!
I tako prošle nedelje moj suprug, gospodin čovek, sedne da popije piće u restoranu Pietro dell’ Oro u Beogradu, jer mu je taman ostalo toliko vremena pre nekakvog prijema u Ambasadi Mađarske. I, hoteći da sedne za sto, prođe kraj stolice koja je bila oštećena i krrrrrk, zakači pantalone od odela i pocepa ih.
Blažena u neznanju, primam poziv iz Beograda: koliko je koštalo ovo moje odelo? Izgovorim ja cifru kao iz topa, iako je kupljeno pre dve godine. Zašto iz topa? Zato što je koštalo kao da je tkano od zlata i zato što ja iz nekog debilnog razloga pamtim takve stvari!
Elem, restoran mu danas plati novo odelo, u istoj radnji u kojoj je kupljeno ono pocepano, u ceni koja preračunata u evre manje-više odgovara onoj od pre dve godine!
E, pa ako to nije slika i prilika nove svetske Srbije ili Srbije po meri sveta, ja onda stvarno ne znam šta je. Svaka im čast. Čovek bi ovde uvek pre očekivao batine, a ne promptnu kompenzaciju.
Sve te divne male srećice
Jednočinka sa dva glavna lika, jednim sporednim, mnoštvom zaludnih statista mlađih od 30 i namernim pleonazmom u naslovu, bez pucanja i sa plakanjem, ali tek u najavi.
Likovi:
MUŠKARAC, ženin muž, napunio prekjuče 49 godina, zgodan, prosed, stasit i na momente nadrkan. U ovom delu i s ovim godinama izgleda bolje nego kada se ženio ženom.
ŽENA, muškarčeva supruga, 40.5 godina, izmučena i slomljena, bez trunčice životne radosti, vide se na njoj tragovi nekadašnje lepote i boljeg raspoloženja. Da li će ikada ponovo sjati kao kada je bila mlada ili koliko još pre nedelju dana, to pisac ne može da zna u ovom trenutku.
PRODAVAC, nije važno koliko ima godina, važno je da ima oko 30 i da ume da kaže pravu stvar na pravom mestu.
ZLA SAVEST, najobičnija zla savest.
U komadu je zabranjeno pušenje, iz principa.
***
Lep prolećni dan. Glavna ulica u glavnom gradu Vojvodine, ali može da bude i bilo gde drugde, samo neka je u Vojvodini. Muškarac i žena žurno hodaju ulicom, kao da znaju kuda idu. Još uvek su blaženi u neznanju da sve ono što će se kasnije dogoditi, ima veze sa činjenicom da je ŽENA plakala.
ŽENIN glas iz off-a, meša se sa žamorom ulične vreve. Njena misao dolazi iz bliske budućnosti:
To je zato što sam plakala. Onomad, u emocionalnom krahu. Kada se ceo moj svet raspršio kao dimna zavesa i kada sam oplakivala svoj new life-style koji treba graditi iz temelja, u obliku neželjenog nepušačkog života koji sam začela kao srednjoškolka neplaniranu trudnoću: valjda nije moje, za ime sveta?!
Pionirke i pioniri, zbor!
Pa nećemo valjda, drugarice i drugovi, pionirke i pioniri,
sto mu časnih Titovih pionirskih reči,
dvesto mu pionirskih zakletvi,
tisuću mu ekskurzija u Kumrovec
dvije tisuće mu Susreta prijateljstva u Križevcima,
Nezahvalna preparirana veverica
Bio je to sasvim i izuzetno prijatan, običan dan, osim
- što je komšija koji mrzi decu, naročito u prepodnevnim časovima, ponovo uhvatio mog sina u neobuzdanom smehu i, što je još gore, i mene koja sam doprinosila opštoj buci na dvorištu grohotom se smejući svojim još uvek ispušenim glasom, koji je sigurno bučniji od mog budućeg nepušačkog smeha. Te smo morali da razmenimo ovakve primere miroljubive komšijske koegzistencije koja će nas jednog dana, kada mi pomanjka smisla za humor i dobre volje za smisao, sigurno dovesti u naslov na crnoj hronici: – Obuzdajte to dete, nepodnošljivo je glasno. – Da li ste vi prirodno nepodnošljivo neprijatni ili vam je lice takvo samo pre podne?
Bloscar*
Je l’ svi znamo da su čika Viktor i drugovi sa svojom engleskom verzijom Belgrade 2.0 nominovani za nagradu Najbolji blog u jugoistočnoj Evropi?
I da možete da podržite njihovu već ionako visoku poziciju ako kliknete na pravo mesto?
Ja već jesam. Stvarno su zaslužili, nije što su naši.
* Viktorova kovanica
Popušila.
Prestala sam da pušim – ne postoji drugačiji način da počnem ovaj ispovedno-autoanalitički, potpuno bezvredni post.
Prestala sam da pušim diletantski,
Budite oprezni kada mrzite, to može biti neko koga volite
1.
“Šta će vam brakovi?” pitao je heteroseksualac.
“A šta će vama?” odgovorila je lezbejka.
Navodno, pre nekih sedam godina, ovakav dijalog je vođen na prvoj konferenciji u Srbiji posvećenoj položaju seksualnih manjina. Iz perspektive činjenice da je pre dva-tri dana Skupština izglasala novi Zakon o ministarstvima iz kojeg je drito ispalo Ministarstvo za ljudska prava i prava manjina – eto ti kako se na jednom sitnom (?) primeru vidi koliko su krupni (!) koraci kojima Srbija nezaustavljivo ide unazad.
Imam cimerku!
Udaram na sva zvona da je moja prijateljica počela da veze sitan vez na subdomainu Moošeme.
Jako se radujem što ćemo da mrvimo i pletemo i oplićemo zajedno. Proverite: vez i pletenje, širok asortiman usluga kod Kristine.
Čitajte, to je dobro i veoma korisno (2)
Ili: Kako majka u svom detetu otkriva čoveka dok se šmuca po njegovoj sobi; u slici i ponekoj ukradenoj reči.
Digitalne ikone :)
Marko i ja smo danas snimani za emisiju Digitalne ikone, koja će se emitovati sutra, dakle, u utorak, od 9 do 10 na Radio Beogradu, drugom programu.
Marko iz studija u Beogradu, ja telefonom iz Novog Sada, pričali smo o BlogOpenu i akciji Knjižičuljak za jedno dete. Pa, eto, eto, poslušajte ako ste u prilici.
Samo gledam, pomalo i čitam, i pitam se.
