# Sasha, pogledaj samo fotografiju 2, odnosno, situaciju b): Radni sto na koji je dovukao knjige sa polica, ta strast da se stalno oseća pa i bukvalno okružen knjigama, to je ili nešto što je pokupio a da mi nismo ni bili svesni, ili je zaista urođeno.

Inače, ako išta ima veze sa činjenicom da smo mi izdavači, onda je još jedna strast: da čita impresume , pomiriše knjižni blok i opipa korice. To radi sa tako nekom neverovatnom pažnjom da umreš od smeha.

I uvek kada čita knjigu, zna i ko je izdavač, i ko je pisac, prevodilac, koliki je tiraž… Pronalazi korekturne greške ))

# ej, bre, svi vi, hvala vam. Bsš je bilo prijatno malo se odmaknuti sa vama od svakidašnjice i vratiti se pravoj svakidašnjici koja je jedino važna i jedino ima smisla.

Ali, imala sam potrebu da se odmorim od dnevno-poličkih gluposti, pa onda kud ću, šta ću, a ja po detetu.

A, vidiš kako je zanimljivo, ti i Veličković, uvek brinete o pravu na tajnost dečačkih podataka

#sklblz, pa ja ne mogu da kažem sinu pozdravio te čika-sklblz! Šta će dete tek onda da piše o meni u svom dnevniku: mj mm j ttln krtn?

# e, spes, izvini što sam ti ušla u zabran. Ipak je to ekskluzivno tvoja tema u blogosferi.

Verujem da se neka deca rode sa sklonoscu ka citanju , ali je jako vazno i da su (logicno) u neposrednoj blizini (zanimljivih) knjiga. Neko svojoj deci puno cita, neko jednostavno ima punu kucu knjiga pa kud god krenes o neku se spotaknes:))) Kako bilo, dete je u stalnom dodiru sa knjigom, i to je neophodan uslov za razvoj ljubavi prema citanju. Osim toga, deca imitiraju, pa ona koja vide mamu ili tatu da cesto citaju, pocnu da oponasaju. Kao i sa drugim stvarima.

A, Kristina, po opisu crtackih sposobnosti, bila bi idealan shmilustrator:))) MOzda da probas?