Pietro dell’Oro: ovo se mora reći!
I tako prošle nedelje moj suprug, gospodin čovek, sedne da popije piće u restoranu Pietro dell’ Oro u Beogradu, jer mu je taman ostalo toliko vremena pre nekakvog prijema u Ambasadi Mađarske. I, hoteći da sedne za sto, prođe kraj stolice koja je bila oštećena i krrrrrk, zakači pantalone od odela i pocepa ih.
Blažena u neznanju, primam poziv iz Beograda: koliko je koštalo ovo moje odelo? Izgovorim ja cifru kao iz topa, iako je kupljeno pre dve godine. Zašto iz topa? Zato što je koštalo kao da je tkano od zlata i zato što ja iz nekog debilnog razloga pamtim takve stvari!
Elem, restoran mu danas plati novo odelo, u istoj radnji u kojoj je kupljeno ono pocepano, u ceni koja preračunata u evre manje-više odgovara onoj od pre dve godine!
E, pa ako to nije slika i prilika nove svetske Srbije ili Srbije po meri sveta, ja onda stvarno ne znam šta je. Svaka im čast. Čovek bi ovde uvek pre očekivao batine, a ne promptnu kompenzaciju.
Volim da cujem pozitivne primere. Ima ih malo, ali ih ima. Dajte, javljajte se… Nemojte samo o secikesama, bolidima, nesrecnicima… Zaokret je moguc!
Wow, ne verujem… Inace restoran drzi Dejan Stankovic, fudbaler, ali opet ovakav gest treba prichati svima jer je ovo stvarno ekskluzivitet…
Upravo tako, i ja sam navikao da čitam loše primere odnosa prema potrošačima. Kompanije treba da shvate da se lepi gestovi takođe daleko čuju.
Hvala bogu da i takvih primera ima. Stvarno sjajan odnos prema klijentima/kupcima/potrošačima.
Da, ja sam zaista ushićena. Iako su odmah nedvosmileno bili spremni da nadoknade tu štetu, nisam verovala dok se nije i dogodilo.
Mi nismo znali da taj restoran drži Dejan Stanković. Ne znam da li je to dobro ili loše, tek, oni su se poneli profesionalno i s pažnjom, zaista. Mislim da je ovo redak primer dobrog odnosa prema oštećenom potrošaču.
Onako, kako bi se prema tebi odnosili bilo gde u svetu. I, eto, ponakad i ponegde i u Srbiji.
wow stvarno nepojmljivo za Srbiju
zasluženo si ih izreklamirala na sajtu i ja ispričao nekolicini ljudi 
doduše restoran je ionako prilično popularan, ali neka 
Ali svaka čast!
pa to sto je on fudbaler jos vise ide u prilog njegovom imidzu… svaka cast jos jednom. mislim da bolju reklamu od ove tesko moze dobiti
Putovao covek po svetu pa naucio da svaka musterija zlata vredi. Svaka im cast. Kada takvih bude nekoliko, i ostali ce biti prisiljeni da preispitaju svoje poslovanje.
Ma, da li je moguće? Pa to je apsolutno fantastično. Ovakav odnos ne bih smeo da zamislim ni u bajci o boljem životu… alal im vera… svaka im čast… skidam kapu… To se zove poslovanje. Potpuno je svejedno da li je gazda fudbaler ili piljar, s ovim se ili rodiš kao gospodin čovek, ili možešp da živiš trista života i da budeš seljak…
Uostalom, koliko košta ovaj marketing? KOliko košta to odelo? 1000 evra? Pa neka košta i hiljadu evra, i šta? Koliko možeš bilborda da zakupiš za 1000 evra da bi ljudi videli kakav ti je enterijer i šta?
Ovako, ljudi su za 1000 evra ili šta ja znam koliko, platili pozitivnu kampanju o kojoj će ljudi voleti da pričaju. Samo je od mene na poslu ovo čulo najmanje 12 ljudi. ama, svaka im čast, vodim ženu u Pijetro dell’Oro na večeru! Pa šta košta da košta. Nije Prolaznik šrktica!
Od pantalona sve kreće , ….
Stvarno sjajno. Mislio sam da napišem nešto duže i kao duhovito, ali bi sve bilo suvišno.
Svaka im čast.
# Prolazniče, odlična ti je primedba sa cenom za marketing.
# Ajoj Bane, čim sam videla tvoje ime, pomislila sam evo ga, sad će da se glupira
Ali, čak si i ti ostao bez teksta.
# Dusane, nisam pomislila da ih reklamiram, ali ako tako ispada, nije mi žao.
# Sasha, kad bi to preispitivanje i pozitivna identifikacija išla tako lako…
Kad me već vučeš za jezik…
…ako sledeći put tamo povede i tebe, vodi računa da se ne zakačiš ne nešto oštro… ma najbolje i da ne ulaziš
Sad samo da ne bude da po Srbije krene u taj kafic u dronjcima, sve cepajuci se o namestaj i tvrdeci da je sve original iz Italije….
[...] ranija lepa iskustva: Pietro dell’Oro i [...]