Ruženje naroda

30

Da nastavimo u revijalnom tonu?* 🙂

Evo pokušaja dokazivanja zašto nam je tako kako nam je. Možete da shvatite ovo kao prilog ruženju naroda. Ili, shvatite kako hoćete. I tako sam neke banovala a neke stavila na moderaciju**. Imalo je rašta i otvarati blog.

Dakle, po opštoj atmosferi možemo da zaključimo da većina smatra da je normalno da neka javna ličnost u Srba govori sve što joj padne napamet. Bez obzira da li je ima ili nema. Pamet. Ili ličnost, kakogod. Stvar se malo komplikuje prisustvom pameti, o čemu će biti reči kasnije, a postaje prosta kao pasulj njenim odsustvom.

Q: Gde vam je pamet?

A: Nema nas, na more smo.

Na javnoj sceni u Srbiji sve vrvi od glupavosti i vređanja. Između ove dve kategorije vodi se stalna i neizvesna borba, mrtva trka, što bi se reklo. Lupetaju kao za Olimpijadu. Rekorder je doajen srpskog primitivizma, kralj svesrpske verbalne kaljuge, magistar Velja Ilić. Verovatno su već svi zaboravili kako je urlao na saobraćajca telefonom kada je ovaj mučenik zbog teškog prekršaja zaustavio vozilo iz njegove pratnje: Šta zaustavljaš sve te ljude, pun mi je kurac policije, barabo jedna!

I neka ostane samo na toj Ilićevoj rečenici, jer je i tako on nekrunisani kralj negrađanske Srbije, pošto je “neprirodno da ona bude građanska, kad to nije bila ni pre 5. oktobra.”

Istina je da Velja, ako mu je verovati, nije nadahnut samo kada priča s policijom, već i slušajući Cecu i Karleušu i Betovena. Velja nikada nije bio mali za Betovena, za razliku od Dragana Markovića Palme, kojem je “sve što vredi” sviralo za stolom, osim Betovena i Šopena, jer je Palma tada bio mali: Jeste, jeste, pa koliko Betoven ima godina?

Svakako da Palma nije čovek iz snova pevačice Maje Nikolić, jer takav, da bi joj se svideo, “mora da ima sve što ja nemam: da je smiren, fleksibilan, da ima nešto u glavi.”

Možda bi tu bolje prošao Peđa d Boj, njemu verovatno nije puno ostalo u glavi, ali je celom svetu pokazao šta nosi u gaćama.

Za sve ove bedne primere, Guča mu dođe kao Akademija nauka i prelepih umetnosti, posebno kada to lepo i poetično opiše uvek razgovorljivi Koštunica, pod uslovom da se desi dan kada njemu ili partiji ili mački nije neka slava: Guča je ojačala, kao lipa u crkvenoj porti… krenula u svet preko Drine, sve do Banjaluke. Lako je državi kojoj je prozor prema celom svetu na rukohvat do Banjaluke. Bolje na rukohvat nego na puškomet, je l’? Jer Drina, hej, Drina je, osim stranačke slave, davnašnja opsesija srbijanskog premijera: Srbi se neće smiriti dok se ne prostru s obe strane Drine. Nisam sigurna da li treba da odahnemo, s obzirom da je ova izjava iz 1995. jer sudeći po Koštuničinom uverenju iz 2004, ono je tvrdo: bolje sporije ali brže.

A nije me inspirisala ni Marija Šerifović za ovaj tekst. Ni klima na blogu, ni prostački komentari koje sam prvi put za četiri meseca morala da brišem. Doduše, ostao mi je neki neprijatan grč u stomaku, ali nedovoljan da dobijem atletske pločice ili gorušicu s obzirom na godine.

I taman da se opustim i predam radostima života u Srbiji, besparici, raskopanom gradu, rupama koje se kopaju po sveže asfaltiranim putevima i državnom budžetu koji se usvaja na pola kalendarske godine ali zato čijih više od pola odlazi na plate državnih službenika, dođe na red najnoviji broj Statusa i njegova noseća tema neinspirativnog naslova koji bi mogao da vas zavede svojom olako obećanom benignošću: Imperativi Sekuline ženke, autora Slaviše Lekića, glodura ovog povremenika.

status.jpgSekulina ženka ili konkubina je Olja Bećković. Slaviša Lekić je u svojoj stalnoj ulozi novinara oštrog pera, sa elementima pameti i (ne)očekivane nepristojnosti. Šta reći? Čovek bio u emisiji kod svoje koleginice. U toj emisiji se, neočekujući ali ne i neočekivano, našao na stolici rezervisanoj za one koje će autorka dva sata da jebe u zdrav mozak, bez popuštanja i po tradiciji. Čovek to nekako izdrži, tu poziciju jebene stranke, najede se govana i ode svojoj kući. I napiše tekst za svoje novine koji objavi nakon više od mesec dana od mučeničkog gostovanja.

Gledala. I nije mi bilo nešto strašno. Malo neobično, da.

Ali ne tako strašno.

U kući, za sebe i svog punoletnog muža, kad maloletna nejač spava, usudim se da povremeno, nedeljom posle 22:00, izreknem neku kvalifikaciju na račun neslušljive Olje Bećković. Moj muž mi se neretko pridruži. I tako, u svojoj prćiji, daleko od očiju i ušiju javnosti, nas dvoje punoletnih umemo da vodimo dijalog koristići se govorom (pa i) ružnih reči.

Slaviša Lekić o OB misli manje-više sve što i ja. Isto što i pola Srbije (osim Ivana Bevca, koji je izgleda toliko vezan za njenu emisiju Utisak nedelje, da nam čak i utiske utisaka prenosi za slučaj da nemamo svoje ili smo Oljine zbog utakmice propustili).

Stav Slaviše Lekića, dakle, nije ekskluzivan kada je reč o OB. Jedino što ga je napisao i objavio na finom sjajnom kunstdruku, kupuje se na trafici za 250 dinara i nije nekakva efemerna dijaloška forma u prijatnom krugu porodice. Alo!

Iako ne spadam među one jedinke koje je lako šokirati, posle gostovanja kod jedne elektronske koleginice, da joj sad ne navodim ime (Olja Bećković), toliko sam u autu, da ozbiljno razmišljam kako da presavijem tabak i od Nataše Jovanović srpskih medija, Virdžine elektronske komunikacije i ikone nezavisnog mucanja naplatim odštetu za za duševnu blo. Najmanje zbog toga što me je uplašila izgledom, iako je i strah neka vrsta duševne boli.

Ok. Žena nije neka lepotica, ima lošu fizuru, naočare čiji okvir nijednom licu ne bi odgovarao i uvek je u takvoj odeći da svako na sahrani izgleda življe odeven. Ali, ipak.

Dalje sledi opis njenih verbalnih sposobnosti:

…tamo gde prosečno obrazovana osoba upotrebljava pet različitih reči, ona upotrebljava jednu, ponavljajući početno slovo najmanje pet puta.

To je istina, ali, ipak. Potom laki osvrt na fizičke karakteristike:

Seo sam, dakle, u stolicu naspram hrabre snajke i ćerke koja me dočekala sa dva blaga ispupčenja oko sternuma. Još se nisam dobrano oporavio ni od prvog pogleda na taj teški ekskluzivitet u predelu prsne kosti, usledio je drugi, žešći udarac:

Ok. Žena nema neke grudi, ali otkad je to kvalifikacija za autora televizijske emisije? Pa nazad na verbalne:

…iz njene glave (…) ka meni sikće bezbroj dijabolički profinjenih i raskošno unjkavih vokalnih modulacija.

Sikće? Skoro da je tako kao i zvuk, samo, ipak. Potom analiza psihološkog profila i malo enciklopedijskog znanja:

Ta vrsta duševne neuravnoteženosti u narodu je poznata po imenu – histerija, a pod istom odrednicom, u 45 godina starom Klaićevom rečniku stranih reči i izraza, piše da se “histerični napadi nikad ne javljaju bez prisustva publike.”

Histerija? To je malo preterano iako Klaić ne greši. U samokritičnom osvrtu, pred sam kraj ovog masakra, Lekić pošteno priznaje:

Nemam pravi odgovor na pitanja: a što joj sve ovo nisi tresnuo u facu & što si iš’o kad si znao da si tamo najebao?

Taman da ga i sam pitaš, aman, čoveče, stvarno, kad eto samokritičnog zaključka, na samom kraju:

Ali, bolje i ovo nego da sam usred emisije ustao i promucao: Daj, bre, kučko nedojebana, nosi se sama sa svojim frustracijama!

Misssssim…

U svom poštenom, najnovijem od svih novih zblanuća zbog kojih sam prvo sasekla u korenu mladi život opuštenog bla-bla posta o propalom izletu i zbog kojeg (najnovijeg zblanuća) nikako da napišem izveštaj sa 15. pozorišnog maratona u Somboru i koliko me je obradovala, nadahnula i rasplakala moja koleginica s klase, potpuno neiskorišćena rasna glumica za vrhunski mjuzikl kakva još nije rođena ni viđena u srpskom teatru, Tatjana Šanta Torlaković svojim monomjuziklom Star – on line i koliko me je ispizdela jedna druga koleginica s klase koja je svojevremeno najveće glumačke uspehe pokazivala u mobingu tokom studija a onda je tokom profesionalnog života, paralelno s karijerom razvijala i veštine postavljanja klečki i otimanja uloga najboljoj drugarici, usavršavajući fah: igram jedno te isto i nije me sramota, ja ponovo pišem o ruženju naroda, a sve da ne istruli u meni.

Jedino gde bih čista srca mogla da se složim sa Slavišom Lekićem i zbog kog bisera mislim da je usrao motku svojom loše iskorišćenom pameću i smislom za humor objavljujući ovakav jedan fiziološki incident, je ovaj citat koji sam vam ostavila za kraj:

U okruženju u kojem je projekcija sreće simplifikovana kao imperativ i smisao života, nesrećna osoba svoju “sudbinu” tretira kao medicinsku činjenicu: besomučno kija okolo i rasipa klice, verujući da je taj fenomen prelazan poput gripa i da će ga se na taj način otarasiti.

Jer ako pogledate bilo koje izjave s početka teksta svrstane u kategoriju izričaja bez prisustva pameti (jer, lako je govoriti šta ti padne na pamet, ako je nemaš), ako se setite kako smo se ložili na ispad mlade Marije Šerifović, ako ste slučajno pročitali komentare koje sam kasnije iz higijenskih razloga izbrisala, onda će vam biti jasno zašto ovaj poslednji citat možemo uzimati i na tašte, ali i tri puta dnevno posle obroka. Kadgod smo zblanuti a ipak verujemo da će ovim glupostima jednom doći kraj.

Međutim, pamet ima svoje granice, ali zato glupost ne poznaje takva ograničenja.

Valjda ćemo jednom skroz utrnuti, pa da počnemo da živimo k’o ljudi.

*Nisam autorka revijalnog tona. Ali, sada ne mogu da setim po čijim blogovima sam to nalazila. Ako neko prepozna, neka uz valjane dokaze zahteva autorska prava. 😀

** Izvinjavam se nevinima koji su takođe na eunetovom ADSL-u a nisu mi ni krivi ni dužni, moralo se iz higijenskih razloga i samo da bude jasno, zaista neću trpeti prostakluke, uvrede i srednji prst na svojoj prćijici, a vi banovani čitati uvek možete. Možda i naučite nešto.

A pustiću svakako nevine, ne brinite, samo vas molim da me dočekate 😀 Ovaj potez je iznuđen glupavošću drugih, na naš način.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

30 Comments

  1. Auuuuu,ala ste Vi danas opleli , malo Veljo , malo Palma ,MALO Slaviša , ali oko OLJICE , mile i drage nikako, ona kao da je sveta krava,…, svi se femkate i mazite ,kada pozove u emisiju oberučke se prihvati …, kao ona je …, ali i nije, i sve to u sebi se kaže, ali njoj nikako , pa na kraju se i izljube sa njom !!!

  2. Meni se dojmi ova karikatura! 🙂
    Ali nisam ni malo optimistična na poslednje ti reči posta, o utrnuću i životu kao ljudi. Za par godina, možeš na isto ovo mesto samo linkovati druga imena i prezimena, na kojima se sad nalaze “ovi” (Ali verujem da će tehnologija dotle uznapredovati pa će se kao i uvek linkovati sami :))

  3. Iako pojma nemam tko su akteri, svidio mi se post, a moram reći, na svoju sramotu, i slikoviti način izražavanja “mučenika” 🙂
    Ono što mi se ne svidja jest nedostatak muda istoga da sve to, možda malčice ljepše upakirano, kaže na licu mjesta, a ne podvitog repa u sigurnosti svoje sobe i na papiru koji ionako sve trpi.

  4. # etotako, tako mlada a već tako pesimistična 😛 Mislim, možda, ako budemo svi dovoljno skretali pažnju, kažem samo možda, ovaj svet će biti bolje mesto.

    # studena, kad budeš imala vremena, isprati linkove na Velju Ilića i na Palmu koji je bio mali kada je Betoven bio popularan. Nećeš žaliti vremena (to je s youtuba, a ja ne znam kako da to ubacim 🙁 ).

    Obojica su političari iz aktuelne vlasti, to ti je dovoljno da stekneš sliku. Ja sam samo dala ram.

  5. E, da, što se tiče Lekićevog teksta: malo ga je čačkala, ništa strašno ali malo, neprijatno, kao kad bocne komarac. A on se valjda osećao kao majmun. Ali tek posle.

    A onda iskoristio svoje novine. Jaka marka.

  6. Olja jeste povremeno do stalno negostoljubiva prema svojim gostima. Nažalost, većina njih zaslužuje to, i mnogo više.
    A veseli Lekić, ako je novinar (a kaže da jeste), i ako je pametan (a tvrdi da jeste) i ako ima “kohones” (jel se tako beše na španskom kažu muda?), trebao je lepo da sve to kaže, dok je imao kome. Ovako je mnogo lepo i slatko – diskutovati sa nekim ko ne može da ti odgovori: uvek ispadneš pametniji. Osim kad ispadneš ovako kako je on ispao. Kao kroz pocepane gaće.

  7. Ne znam mnogo o Olji a ni o Slavisi, pa nisam kompetentna da komentarisem. Olju sam par puta videla u nekim emisijama onako usput, i uopste mi se ne dopada njen stil. Sa druge strane, ovo sto sam procitala kod tebe navodi me da zakljucim da mi se ni Slavisin stil ne bi dopao. Samo ljudi bez trunke klase i rezona u fizickim atributima druge osobe vide validne argumente protiv njihovog intelekta i licnosti. To je nezrelo, pateticno i smesno, da ne govorim o tome koliko smrdi na amaterizam i blefiranje. O autoru teksta govori mnogo recitije nego sto bi to uradila bilo kakva Olja. Sami o sebi uvek najvise kazemo, pa tako i Olje i Slavise. Ponekad toliko da drugima ne preostaje ni najmanji razlog da ista dodaju.

  8. # Bane, i dalje se sećam da to nije bilo tako strašno. To je bilo jedno obično gostovanje, samo što ga je maltretirala malo zbog (stare i tačne) izjave da je Ćuruvija bio pionir tabloidnog novinarstva kod nas.

    Međutim, valjda iz pijeteta prema toj užasnoj smrti, postoji društveni konsenzus da se to ne pominje. A Lekić pominje.

    # e e e e Tamburix, misim …

    # Sasha, ti si videla nege Olju a da nije u svojoj emisiji? Da znaš da sam sad razmišljala da li sam je ikada videla u nekom studiju osim svom… I mislim da nisam. A to je isto zanimljivo. Da neko ko ima takav, hajde recimo autoritet, ne bude pozivan u druge emisije. A ja baš gledam upravo takve programe.

  9. Na stranu prostakluke, lupetanja i idiotizme ljudi iz političke sfere – mislim da smo na to poprilično navikli i da ćemo ih kroz koju deceniju istrebiti i imati pametnije političare zrelije za posao… ili će stvar ići u suprotnom smeru, uzmite za primer George W. Bush-a.

    Moram samo da se osvrnem na jednu činjenicu – Lekić je mogao da odgovori ili da ne odgovori. Mogao je da joj odgovori u emisiji, ali nije. Da jeste, možda bi pred publikom ili blogosferom prošao kao Marija i bio iskritikovan zbog svojih izjava, iako ni izdaleka nije “medijska ličnost” kakva je pobednica Eurosonga. U svakom slučaju ispao je “kulturan” makar na tih mesec dana, dok nije sklopio kockice i napisao onaj… pa, članak.

    Ako je Lekić već hteo da ostane fin i smiren (ne verujem da ijedna osoba može to sebi da priušti, jer svi opale po kontri i uzvraćaju napad), mogao je da istrpi to što je istrpeo u emisiji i da ne napiše taj članak. Ne bi sebe spustio na te grane i ne bio ispao nezreli idiot, kao što verovatno i jeste. Kao dete koje ne zna kako da odgovori, pa pljuje po izgledu. Mislim, stvarno…

    Opet, kao i u slučaju Marije, neka priča (u ovom slučaju – piše) šta ko želi, mišljenje će se o Lekiću samo formirati i već jeste. O Olji svakako već duže vreme – ima ljudi koji je zbog njenih emisija i odnosa prema gostima / gledaocima nimalo ne vole, ili pak suprotno – jako poštuju i cene.

  10. Olja nije neka lepotica, to je tačno, ali za razliku od mnogih drugih autorki i voditeljki izgleda PRISTOJNO. Takođe, njena garderoba nije estradna, ali je PRIKLADNA za emisiju koju vodi. Neki dan sam je videla u Skadarliji i u svetloj letnjoj haljini izgleda ODLIČNO za ženu svojih godina. Ponekad mi se dopada kad presliša nekog od svojih nadobudnih gostiju, ali češće ostaje neprijatan osećaj u stomaku. Zato je ne gledam, osim slučajno. A gospodin o kome je reč definitivno ima kompleks niže vrednosti pred ženama koje vrede. Verovatno i sa mamom ima isti problem.

  11. Ako je Bane u pravu (a ja mislim da jeste) da Oljini gosti uglavnom zaslužuju tretman kakav kod nje dobijaju, ne vidim šta je sporno?
    Meni se jedino ne sviđa što imam utisak da ipak nemaju svi isti tretman. Recimo, nesrećni Boris Tadić uopšte ne prolazi loše kad tamo gostuje.

  12. Davno je bilo kad sam zadnji put gledala Utisak, ali znam da mi se cini da nema gosta koga ne izdribla. I sad, zasto ljudi uopste gostuju, tj. izlaze na crtu? Valjda zato sto se precene, veruju da ce joj doakati, ali ne racunaju na to da je ona u poziciji da ih pusti da pricaju samo onoliko koliko to ona zeli. A ruku na srce, uvek ima koji argument vise od njih. Inace, ne smatram je ni ruznom ni ne znam ni ja kakvom, a sve i da jeste, sta se to ikog tice?

  13. Da li cu pogledati Utisak nedelje, zavisi od toga koliko su mi gosti i tema interesatni (doduse zavisi i od fizicke spremnosti palca moje ruke da presalta sve do 26. kanala gde mi se nalazi b92). Rekao bih da je Olja voditeljka sa autoritetom, ne dozvoljava da emisija ide u bilo kom smeru van teme tako da ja u prvih pet minuta emisije tacno znam o cemu ce biti reci do zavrsetka iste. Ne smeta mi njen nacin vodjena emisije (iako nekad ume da bude dosta netakticna) i njena pitanja ne dozivljavam kao bilo kakav vid spustanja, ****** u zdrav mozak,prozivki… zbog toga sto u osnovi Utisak nedelje ne spada u emisije tog tipa.

  14. Organizam on

    Guča se jes rascvetao, al zato što su došli Francuzi, Šveđani, Nemci i deca. Posto festival duvačkih instrumenata, ako smem da tvrdim. Ja ne prezirem utisak nedelje i cenim što autorka nema grudi i vospitanije. Nije baš kao da je ožežla aždahu, al nije kao da joj blam da pita.
    Nije sramota pitati.

  15. Nisam ja neiscrpni izvor, već su mi ljudi, događaji i mediji izvorište. Kao, na primer, a da ostavimo malo Olju na m-m-miru:

    Gledam sinoć košarkašku utakmicu između CZ i Partizana. Tačnije, uključujem se u trenutku kada su navijači Zvezde podivljali. Specijalci u dva reda. Sve stoji. Komentator kaže da je nezvesno da li će se utakmica nastaviti.

    U jednom trenutku, Gurović, to je ono istetovirano što najviše voli da srbuje kada se igra sa Hrvatskom, prilazi navijačima, diže tri prsta, skida majicu, baca je u publiku, zajedno nešto skandiraju što ne mogu da razumem, a onda opet dva puta po tri prsta.

    Potom odlazi i plače. Gorko. Navijači i dalje skandiraju meni nerazumljive reči.

    ?

    Situacija se na trenutak smiruje, nastavlja se igra, nakon manje do minuta, ponovo neko sranje.

    Manem se ćorava posla. Mislim se, pa je l’ sam ja najgora od sve dece u dvorištu, pa moram to da gledam. Taman nađem zabavu, da čitam novine, a onda mi pogled padne na sportsku stranu: Gurović i trener CZ, prete izvesnom sudiji da ga treba strpati u gepek i malo provozati. Pa, onda, još nekoliko puta: da ga se gepekuje, gepekuje, gepekuje, pa da mu se slomi glava, pa da vidimo kako će ubuće da sudi.

    ??????

    Aman! Šta, zaista, ali zaista nije u redu. Ovde?

    I, uopšte?

  16. Tanja ti kao da nalazis neko zadovoljstvo, pisuci nam o “nama”, Dok citam tvoj blog imam, onaj ruzan osecaj treme! Daj bre nesto lepo, opet neki izlet, mada ni tu nije izmakao isti osecaj.
    E, salu na stranu, to je zivot na zemlji, a mi smo isti kao i svi drugi pripadnici Čovečanstva.
    http://en.wikipedia.org/wiki/Night_on_Earth_(film)
    Ne možeš nekoga ko je toliko egoističan i samoljubiv navesti da razmišlja o posledicama svoga delovanja. Svi smo mi takvi manje ili više, ali razlike i jesu u nijansama.

  17. # Exmetakom, ako ne možeš da podneseš

    ružan osećaj teme

    koji je nastao upravo zato što očigledno postižem svoj cilj, moraćeš da potražiš druge bla-bla blogove, o cveću i proleću, mamurluku i ljubavnim jadima.

    Za razliku od mnogih, nisam nemoćni posmatrač. Veoma sam aktivna, a tu aktivnost dugujem svom detetu, kojem želim bolji svet.

    I, lepo si to primetio, mada si nevešto forumulisao:

    ružan osećaj teme

    To je, zapravo, dobar (ili tačan) osećaj kojim prepoznaješ ružna ispoljavanja našeg orkuženja, a koja su moja tema.

    Po svemu sudeći me čitaš od skoro. Inače me ne bi povezivao samo sa pričicama o papučicama, izletićima i sličnim temicama, koje, doduše, i mene zabavljaju, ali nisu težište moje ideje o tome šta ovaj blog treba da bude. Sorry.

    Ako mislite i ti, i oni koje redovno zbog prostačkih i inih ispada brišem na moderaciji da vam dugujem vesele i duhovite pričice iz životića, onda ću morati da vas razočaram, pa makar mi ostala tri prijatelja koji čitaju ovo što imam nuždu da podelim sa svima.

  18. Uhvatila sam napokon vremena, pročitala cijeli razgovor na B92 iz sporne emisije: da je gospodin Lekić zaista NOVINAR onda bi znao i parirati u tom razgovoru s “moćnom” Oljom, ali i da zaista STOJI iza onoga što radi, onda mu gard ne bi bio u konstantnoj defenzivi, a odgovori ne bi imali prizvuk dječjeg:” pa nisam samo ja i drugi to radeeee…”
    Dakle, ne vrijedi mu puno ni ova “osveta”, jer na njegovu jadnu primjedbu o Oljinom sićušnom poprsju, lako bi mu se moglo dogoditi da netko ustanovi kako ono što navodno njega čini muškarcem, nije više ni sa mikroskopom za pronaći.

    A ljubitelj Beethovena…smijala bih se ja, draga Tatjana, da je to neki tip iz KIne, dovoljno daleko da bude bezopasan za ovu našu okolinu. Ali previše je takvih,i to s obje strane, eto i našeg Kirina…previše je takvih koji zablentavaju narod, previše….

  19. Onaj tip što “sluša” Bethovena je vrhunski produkt ovih prostora, ma što značili ovi prostori.
    Ili je on možda jedan od onih divljih što su otjerali pitome? Tko god bio, sličnih njemu sam danas vidio bar 5-6, ali uživo. Pa, živjeli 🙂

  20. ma što ti mene stalno na moderaciju?!? 😛
    još ću si svašta umisliti 🙂
    navratih da ti kažem da smo ono u revijalnom tonu MM i ja već koristile, nema licence, toje poznata fraza odnekud, ali ja se ne mogu sjetit odkud…krečana pusta 🙁

  21. # Studena, ne znam zašto si mi na moderaciji. Pojačala sam kriterijume 😀 a nisam mislila na tebe.

    Ma, da, sve to, da nije žalosno, i da je kojim slučajem daleko, bilo bi mnogo smešno. Da napišeš takav dramski komad, kritika bi rekla: koješta, opšte mesto, prva lopta, persiflaža…

    #sklblz, to nije od divljih, ako je to u kontekstu dođoša. Čovek je prosto nik’o, rascvetao se u južnoj Srbiji, kao lipa u crkvenoj porti 😉

  22. Da. Skužio sam da je “domaći” kupus. I da nije dođoš. Ali je divlji, jer je sigurno pitome bar iz svog sela istjerao. Divlji se ne moraju nužno spuštati s planina da bi tjerali pitome. Čak su gori oni koji “niknu” u rođenom vrtu, pa mlataraju ko ni sebi ni svom 🙂

  23. “Krajnja slabost nasilja je ta što je to jedna spirala koja stalno ide prema dolje, rađajući istu onu stvar koju želi uništiti. Umjesto smanjenja zla,ono ga umnožava. Uz pomoć nasilja vi možete ubiti lažova, ali ne možete ubiti laž, niti uspostaviti istinu. Uz pomoć nasilja vi možete ubiti onoga koji mrzi, ali ne možete uništiti mržnju. U stvari, nasilje samo povećava mržnju…Vraćanje nasilja nasiljem povećava nasilje, donoseći još crnji mrak noći kojoj već nedostaju zvijezde. Mrak ne može otjerati mrak; samo svjetlost može to učiniti. Mržnja ne može otjerati mržnju; samo ljubav može to učiniti.”
    Dr. Martin Luther King

  24. Pingback: Fox je Fox je Fox je…foxing : MOOŠEMA

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]