Umesto rečce “li”

Mislila se nešto na dan: September 24, 2007
Svrstavam to u: sasvim privatno | | 498 views

1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars (6 votes, average: 5 out of 5)
Loading ... Loading ...


Latinicom, umesto da napiše nekoliko primera upitnih rečenica koristeći rečcu “li” i to ćirilicom, nastade ovaj tekst u školi, nedovršen. Možda prekinut zvonom, a možda i učiteljicom, ne smem o tome da razmišljam.

O željenom zlatnom retriveru ili labradoru, obećanom za sledeći rođendan, koji je postao imaginary friend.

Naslov, običan: Ivanove i Bernijeve avanture, u epizodi Berni i građevina

Jednog dana kad je Berni nanjušio čokoladu koja je imala miris govana, on je svojim lepim glasom dozvao Ivana:

- Berni, šta je bilo? - upita Ivan

- Av! Av! Av! - Berni zalaje.

Kad se Ivan malo zavede u misli i seti se da Berni voli čokoladu, reče:

- Berni, napravi kućicu od čokolade.

…

U školi, na času, prekinut zvonom ili učiteljicom, umesto vežbe za upotrebu rečce “li”…

Kako da ga vaspitavamo, a da mu ne slomimo duh?

Comments

18 Responses to “Umesto rečce “li””

  1. Viktor on September 24th, 2007 10:57 pm

    Mene su pustili da se sam vaspitavam. And look at me now :D

  2. MorenoArdohain on September 24th, 2007 11:02 pm

    Hahahahaha, nista me odavno nije tako nasmejalo.

  3. Ana on September 25th, 2007 2:22 am

    Ako nađeš odgovor na pitanje, željno ga čekam :)

  4. etotako on September 25th, 2007 8:49 am

    :)))
    Barni, jel ti lepo reko! :)

  5. etotako on September 25th, 2007 8:50 am

    Izvinjavam se, Berni :)

  6. Tatjana on September 25th, 2007 9:14 am

    # Viktore, baš smo juče mm i ja bili kod tebe i gledali onaj snimak pilot-sitkoma. Pa mu kažem, evo vidi kako mlad čovek zrelo razmišlja.

    Znači, tebe su pustili da se sam vaspitavaš… hm…

    # Moreno, mi smo morali da se štipamo da ne puknemo od smeha pred njim. Gde smeš da mu kažeš da je odlično? Ili da je bolje od vežbe za rečcu “li”… :)

    # Ana, javi i ti meni, ako prva nađeš ;)

    # etotako, molim te da zapamtiš - Berni. Berni, ako bude labrador ili retriver, a Herkules ako bude patuljasti pinč :lol:

    R. se ne slaže sa patljastim pinčom, a meni bilo super zbog Herkulesa :D

  7. Pedja on September 25th, 2007 10:12 am

    Ja bih voleo da čujem nastavak priče pre odgovara na pitanje kako da ga vaspitavate.. :)

  8. Tatjana on September 25th, 2007 10:58 am

    :) Nastavak priče je, po Ivanovoj tvrdnji, da se napravi smicalica Berniju sa tom “čudno mirišućom čokoladom” ;)

    A nije ga još ni dobio. Bernija.

  9. spes on September 25th, 2007 12:37 pm

    Imala sam mnogo strahova i nedoumica na istu temu. A onda sam naišla na neku knjigu o popularnoj pedagogiji i na prvu rečenicu u njoj: “Budite prema detetu onakvi kakvi zaista jeste. Ako ste dosledni, budite dosledni. Ako niste, nemojte pokušavati da budete…” Nisam dalje čitala. Bio je to odgovor na većinu mojih pitanja. Sada imam nekoliko aksioma od kojih ne odstupam, a vaspitavanje se odvija samo po sebi, kroz razgovor. Mislim da se previše ustežeš i strahuješ. Deca se u krajnjem ishodu uvek sama vaspitaju, a roditelji su tu da pripomognu ako treba. :)

  10. Veličković::blog on September 25th, 2007 12:39 pm

    kad je Berni nanjušio čokoladu koja je imala miris govana

    … podseti na Bukovskog (Charles Bukowski, 1920-1994) …nego stvarno kude je “originalni” nastavak priče ?

  11. bas se lako pamti on September 25th, 2007 3:58 pm

    jedva cekam vezbe za upotrebu drugih recci ;)

  12. marica on September 25th, 2007 4:31 pm

    :)))))))))))

    Iskidah se od smeha :))) Ko me tera da citam blogove na postu?… Sada me svi teraju da prevodim, sta je to toliko smesno :)))))

  13. Sasha on September 25th, 2007 7:51 pm

    Ivan je moj idol. Em trenira tenis, em ima Noletov autogram em je dete kreativno do pucanja od smeha:))

    Ne znam sta bih rekla o vaspitavanju dece jer ih jos nemam. Znam samo da bih volela da ponovim sa svojom decom nacin na koji sam i sama vaspitana.

  14. Tatjana on September 25th, 2007 9:31 pm

    # Spes, kako si me provalila. Ta silna opuštenost u mladosri sada pita gde mi je mladost bila ;)

    # Veličkoviću, bojim se da će nastavak nastati jednom, daleko u budućnosti, kada zaboravimo na miris govana… :) I mi ovde smo jako znatiželjni.

    # BSLP, duhovita opaska :D Zamisli samo kada krene podmet i prirok. Unapred se cepam od smeha. ali u sebi.

    # Marice, koliki honorar tražiš da mi prevedeš ovaj sastav na češki :))))))))))))))))))) Mene bi to potpuno razvalilo :P

    # Sasha, blago tebi. Ja ne bih volela da na svom detetu ponovim način na koji sam ja vaspitavana.

    Ipak, laska mi da ti se dopada Ivan. To smatram, a jače je od mene, svojim uspehom. Jbg, slaba sam.

  15. Sasha on September 26th, 2007 12:33 am

    Pa roditelj jeste zasluzan velikim delom za to kako mu “ispadne” dete. Neke stvari nisu pod tvojom kontrolom niti mozes na njih “uticati”, ali mnoge jesu, i to su upravo one finese koje razlikuju dva slicna, a ipak razlicita coveka. Ja sam imala veliku srecu i toga sam jako svesna. Mislim da je od svega najbitnije istinski uvaziti to malo bice i njegovu licnost, jer kad ga uvazavas mnoge stvari se prirodno i spontano rade i desavaju na pravi nacin. Roditelj koji misli da je rodjenjem deteta dobio kutiju plastelina - nece biti dobar roditelj i nece nikada zasluziti detetovo postovanje koje toliko prizeljkuje.

  16. Suske on September 26th, 2007 10:22 am

    Ja sam sigurna da bi on do kraja upotrebio famoznu rečcu “li”.
    Genijalno! :)

  17. Tatjana on September 26th, 2007 10:39 am

    # Sasha, nekad mislim da je roditeljstvo najsigurniji način da se zgadiš svom detetu. :) Mada, najveće zadovoljstvo je da posmatraš to biće kao ličnost i da uživaš u tome koliko je poseban.

    # Suske, verovatno, da je imao više vremena. Nažalost, neće da dovrši priču, izgubio je nit sadržaja, kaže. :)

    Valjda se zaveo u neke druge misli :D

  18. Emanuelle on September 26th, 2007 2:12 pm

    Sama si sažela poentu u rečima “najveće zadovoljstvo je da posmatraš to biće kao ličnost i da uživaš u tome koliko je poseban”.

    Moj dragi i ja smo zaključili da treba da svom detetu objasnimo i pokažemo osnovne vrednosti, principe, da joj prenesemo ono što sami znamo, a da će to ona morati sama da uklopi u svoje poglede na svet, i da prihvati ili odbije ono što smatra da joj je potrebno (ili nije). Ona je svoja, “mala žena”, i ja nemam pravo da od nje pravim ono što ja mislim da treba da bude.

    I sa pravom si ponosna na svoj malog junaka, on je poseban, sjajan mali čovek :)

Leave a Reply