Monthly Archives: October 2007
Novinari…
…se nisu isticali. Međutim, isticali su se oni koji su probali da se prijave kao novinari nakon što je kapacitet za blogere ispunjen.
Stoga, bili smo prinuđeni da zatvorimo prostor za akreditacije, a ako neko od novinara ipak i još uvek nije to učinio – a hoće, može da proba na tatjana at mooshema dot com.
Čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me
Sve mi se više čini da sam tokom godina uspela da razvijem način da govorim tako da me niko ne čuje. Uspela sam da uspostavim takav ritam i intonaciju koja se o neke ljude odbija kao da nikada ništa nisam pustila u prostor preko glasnica.
I dalje imam čvrstu dijafragmu, još uvek mogu na dahu da izgovorim neku podužu filipiku, najčešće svoju. I da je niko ne čuje.
Sva moja pusta znanja iz dikcije mogu da okačim mačku o rep: okolo dođoh vođo potokom topovskom rovu; ludu bulu u tu gustu šumu vuku; stala mala Mara na kraj stara hana sama... Moš’ misliti.
Konkurs: iz blogo- u štampanu sferu
Blog-aktivizam na BlogOpenu
Mooshema feat. (…) blog-aktivizam
Specijalni gosti ovogodišnjeg BlogOpena su predstavnici borske blogerske zajednice, najupečatljiviji blog-aktivisti u Srbji i Željko Peratović, najprogonjeniji bloger u regionu, koji će učestvovati na After-Panelu. U gostima kod Moošeme.
Ako vam pada na pamet da ćemo razgovarati o slobodi mišljenja, pravu na objavljivanje informacijia i zaštiti ovih prava i sloboda, kao i o pro et contra svega pre navedenog, u pravu ste.
Tako da, osim blogera, obaveštavamo i tajne i javne službe, i Srbije i Hrvatske, o našim planovima. Dobrodošli svi.
Što se tiče kolega novinara – i dalje važi da samo novinari, akreditovani ovim putem, mogu da prisustvuju radnom delu programa ili zakažu intervju sa Peratovićem i ostalim učesnicima u programu. Tajne službe će svakako sve saznati svojim putevima.
Kakogod, zainteresovani a akreditovani novinari mogu da zakažu intervju ovako.
- objavljeno već na BO.
Don’t Pray In My School And I Won’t Think In Your Church*
Meni je promaklo, ali, srećom, bivšim đacima Jovine gimnazije u Novom Sadu, nije:
Članovi saveta (za kuturu grada Novog Sada, prim. Tatjana) prihvatili su i inicijativu da se sa zgrade Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” uklone postojeći i postave novi natpisi. Zajednički predlog rukovodstva ove gimnazije i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika podrazumeva da se na fasadu škole prema Trgu Republike stavi natpis “Baron Miloš Bajić srpskom narodu” ili “Zadužbina barona Miloša Bajića”, a da na oba ulaza u školu piše “Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu“. Takođe, predloženo je da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spomen-česma na kojoj bi bili dva mozaika – “Hristos kao pastir” i “Sveti Sava blagosilja srpčad”. (Građanski list, 15. oktobra 2007)
Pokrenuta je peticija protiv ovog, pre svega nesekularnog a samim tim protivustavnog, a nadasve slepačkog predloga Saveta za kulturu grada Novog Sada. Ko su ti ljudi, uopšte?
Peticiju protiv ove budalaštine možete potpisati ovde.
Koliko se ja sećam, a još me sećanje ne izdaje, kad sam išla u Jovinu, išla sam u jednu od najboljih gimanzija, a ne u crkvu. Ne misle valjda da hiljade bivših đaka, umesto ” u Jovinu”, kažu da su išli u “Srpsku pravoslavnu”?
Rastko, izvini. Čika Jovo, šta da ti kažem, kad sve znaš…
*Upd: naslov promenjen zbog neodoljive i nepodnošljivo dobre analogije sažete u rečinici koju nam je doneo baš se lako pamti. Rastko, izvini, još jednom.
** Tamburix je u svom osvrtu na ovaj problem, dao linkove, pa i link Gradske uprave za kulturu. Kad krenete tamo, nemoj da se vređate. Link se zove GUZK. To je ipak najmanje za kulturu jednog grada, iako Nomen est Omen.
Kill the messenger?
Danas u Hrvatskoj, sutra u Srbiji?
Sutra u Srbiji je taman za toliko koliko razvoj bloga u Srbiji kasni za vrednosnim prepoznavanjem bloga u Hrvatskoj.
I blogere hapse, zar ne? I blogere privode, pretresaju im stanove, oduzimaju računare, papire, mobilne telefone. Javljaju njihovim suprugama da im se muževi-blogeri neće vratiti iz pritvora.
Blogerima nestaju objavljeni tekstovi iz arhiva, stari po nekoliko meseci, kojima može biti ugrožen izborni rezultat nekog političara pod sumnjom da je umešan u zločine u Gospiću 1991? Tekstovi nestaju?
Novosađani i šire, zbor!
Blogerka na press-u o BlogOpenu
Danas sam najavila naš BlogOpen na press konferenciji koju je održao PUIKV u Medija centru Spensa.
Uhvatila sam sebe da sam postala bloger/ka: ja, nekadašnja novinarka (8 nezabeleženih godina u radnoj knjižici), pozorišna kritičarka (toliko tih godina) i urednica rubrike kulture (2 godine) intimno sam u (hm…) podeli blogeri i novinari zauzela svoju stranu. Te rekoh, nekoliko puta, da se novinari mainstream medija mogu akreditovani online, te da će Panel baš biti zanimljiv i novinarima mainstream medija.
Bila sam samoj sebi jako simpatična, kako sve, kao, znam, blogerka jedna, kao da umem sebi da promenim temu ili stavim nedajbože neki novi plugin koji me interesuje.
Konferenciji su prisustvovali novinari redakcija mainstream medija 
Ne brže od života!
Zapamtila sam taj slogan. Kao i onu maksimu Duška Radovića: Požurite, neko je baš krenuo iz Hamburga da se sudari s vama. Kada ja danas platim kaznu za prekoračenje brzine, to je skoro kao vic. Poštovanje ograničenja brzine i držanje razmaka u saobraćaju su dva, od svega nekoliko pravila za koje mislim da su tu da se ne krše.
Napravi mi, mama, tvoje mafine
Nisam primetila da sam iz “udobne i sigurne anonimnosti” pomenula i tu veliku tajnu, da pravim jako dobre mafine i da ih moj sin obožava. Onda me je jedna moja virtuelna prijateljica zamolila za recept za kolače “koje Ivan tako voli”.
- Otkud znaš!?
- Pa, sama si rekla.
Kako su nas samo našli…
… za potrebe teksta. Sa spiska je samo nestala Cyberkeva, što sam uvek smatrala velikom štetom a sad vidim da ni Shitkla više nije aktivna.
Čitaj me na “blogu”
I. MIĆEVIĆ, 4. avgust 2007
MUSTRA bečka, Sajber keva, Štikla, Mušema i Munzeseksualac verovatno se nikada nisu sreli, ali su svakodnevno bliski u zajedničkom, doduše virtuelnom, prostoru. Iza ovih nadimaka, pod kojima vode svoje “blogove”, krije se možda naš komšija, sestra od tetke, profesor likovnog ili prodavačica iz samoposluga. Njihova, kao i razmišljanja i dogodovštine miliona drugih ljudi iz celog sveta može da čita svako, a dovoljan je samo kompjuter i internet-priključak. Svi oni, bezbedno sakriveni iza svojih sajber imena, širokom auditorijumu dušu otvaraju u ovim svojevrsnim internet-dnevnicima.
Dalje pročitajte, ako vas ne mrzi, na sajtu Večernjih novosti.
Nismo, doduše ni anonimni, nismo ni svi u kontaktu, ali dobro, neko je zavirio unutra i želeo o tome nešto da napiše napolju.
- via Munzeseksualac
