Lopovska posla
I, onda, kao, najčešća krađa identiteta se dešava na FaceBooku. Šta to mene briga? Dešava se i na MySpace, pa dobro. I po blogovima. Ma, nemoj!
Mislim, sve može da bude predmet krađe, ne znam zašto bi identitet bio lošiji od usisivača u izlogu? Dovoljan je jedan kradljivac.
Mada, neobično mi je to: šta će tebi moj identitet? Šta će ti identitet namćoraste gospođe u godinama, o kojoj znaš da je udata, ima dete, da je podvojena ličnost razdeljena na Tatjanu i Tanju aka Moošemu, da je posve loša glumica s diplomom i da nosi obuću broj 40, kojom još nikoga nije šutnula u dupe?
Šta će ti moji bolovi u krstima i u vratnoj kičmi, zimogrožljivost, moj višak kilograma i loša boja kose. Moji politički stavovi. Moja ideja o moralnosti. Navike u ishrani i moje knedle sa šljivama. Šta li sam još sve rekla kao prilog ovom identitetu, jedinom koji imam…
Ne razumem, šta će bilo kome moj identitet kada sam mogla, da sam imala koncentraciju i takvu nameru, da ga izmislim u potpunosti. Zar ne možeš i ti to isto, umesto da kradeš?
I da mi ga uzmeš, šta bi radio s njim, kad ni ja ne znam šta ću? Kad, ponekad, moj identitet hoće da iskoči iz kože koja ga čini vidljivim…
ukrao te neko? na netu?
bolje da pise u tvoje ime, nego da otvori kreditnu karticu na tvoje ime
Ko te ukrao Tanja? Gde, kada.. ?
)
Nemoj da mi mu tamo dodjemo!
hm… ovo je drugi blog danas na kome nailazim na nešto što se zove FaceBook… definitivno trokiram u sajber svetu… idem da vidim o čemu se radi da bih razumela post. pozdrav!
Face what?
Ajme meni…al sam staromodna
Kradja identiteta na myspace-u (a verovatno i facebooku) koristi se iskljucivo za spam
Ne interesuje spamere mnogo stanje tvojih kostiju i psihe draga moja 
Inace, bas sam nedavno postovao bulletin na ovu temu na space-u, mozes da pogledas tamo, posto mi je blogopen na listi prijatelja
………..i moje knedle sa šljivama.
Hocu i ja da budem lopov.
Jaooooo, ljudi, ja vam se izvinjavam. Ovo je sve jedan retorički niz pitanja o stvarima koje su me zaintrigirale.
Videla sam vesti da se kradu identiteti preko interneta. Da prednjači Facebook. Da su tu i ostale stvari. Pitala sam se, kome to treba. Zašto. Šta se postiže tuđim identitetom u kojem nema broja kreditne kartice ili štednog računa. Šta uopšte može da bude motiv da bi neko uzeo nečiji identitet koji ne sadrži ništa materijalno.
Izvinjavam se svima koje sam dovela u zabludu.
I dalje, šta mislite o tome?
Šta će to nekome?
Dinke kaže da se koristi za spam. kako? zašto? Ja to ništa ne razumem.
# Dinke, bila sam na tvom profilu na MySpace, nisam našla to. meni je to sve tamo, u stvari, jako zrkano.
Uff, dobro je!
Vrlo ubedljiva retorika, delovalo ozbiljno 
Dobro, ‘ajde, ja se inače lako pecam….hmmm…:-) naročito kad blogujem s posla, ometa me rad u ovom, šta ću.
Stvarno idem malo da izučim materiju, pa da vidim u čemu je kvaka. Definitivno sam dunster.
Ma ti si baš draga djevojčica! Ej, šta je tebi, budi se 21. stoljeće je!
Na stranu ove tehničke stvari sa spamerima, na stranu zloba jer netko poremećen tvoj identitet stavlja u drugačije okruženje i kontekst da bi ti napakostio.
Ajmo ovako: koliko ljudi znaš koji teško pronalaze jedan svoj, čvrsti, raspoznatljivi identitet? A koliko ljudi znaš koji su malo ovo, pa ono? Pa danas identitet ljudi tako raritetno izlazi iz nutra, iz njih samih ili iz njihove mašte. Identitet se kupuje usput na kiosku s Cosmom i takvim šarenilom, kupuje se u prefinim i preskupim trgovinama, kupuje se “skidanjem” holivudskih likova i MTV zvjezdica … redaj dalje sama gdje se sve nude gotovi identiteti za ponijeti kući, raspakirati i navući
# whisp, retorika je bila tu da otvori to pitanje. Ja ne razumem. Ne vidim razloge. Ne mogu da se setim u koje svrhe bi se kralo nešto nematerijalno. Izgleda da sam staromodna.
# MM; znaš kako ja to vidim, i dalje bremenita nerazumevanjem?
Ako si sposoban da setiš da možeš da ukradeš nečiji identitet, to znači da već neki imaš a taj razmišlja o tome. Tvoj plan šta ćeš sa njim da uradiš, takođe govori o nekom identitetu koji pravi plan…
Zapravo, šta je identitet? Na internetu? Da li je to nešto drugo do idneniteta koji u stvari imaš?
JMBG, broj računa, šifra na kartici… Obim struka…
Pojma nemam. Kaže mi muž da je gledao na TV kako ljudi nečim (valjda nekim aparatom visoke tehnilogije) skidaju magnetne zapise sa svih kartica ljudima na ulici, u prolazu. I preko tih magnetnih kartica dobijaju sve podatke koje ona inače sadrži, jer proizilazi iz, hajde da kažem, svega onoga što čini tvoj idenetitet: ime, pol, godine, adresu, stanje na računu…
Zar je potreban internet da bi došlo do krađe identiteta? Eto
Ovo bi zaslužilo zaista jedan ozbiljan osvrt
Sviđa mi se start.
E sad ću ti ja tu dalje malo zabrijati
JMBG, broj računa, socijalnog, registracija auta itd. itd. uopće nisu moji identiteti. To su samo obilježja, znaci raspoznavanja koje je na mene nalijepilo društvo da bi se lakše odredio moj status u njemu. Moj identitet je sasvim nešto drugo i nema veze s materijalnim, kao niti tvoj.
Zašto bi netko mogao poželjeti prisvojiti moj nematerijalni identitet? Samo iz dva razloga: jer mi se divi ili jer me prezire. O tome naravno ovisi i što će pokušati s tim “ukradenim dobrom”. Uglavnom, krajnji rezultat neće biti ništa dobro za kradljivca jer se radi o labilnoj, frustriranoj osobi bez vlastitog nematerijalnog identiteta. Takvi oblici “samopomoći” ne pomažu ojađenim ljudima, na kraju bi sve ipak trebalo završiti na psihijatriji i psihofarmacima uz strogi liječnički nadzor
I tu ti leži odgovor tko i zašto: “pomaknuti” ljudi s “pomaknutim” motivima koje ti ne možeš shvatiti i nikada nećeš jer si falabogu dobro i zdravo u glavi
Ma, pravo zboriš.
Ipak, svi su skloni da primete da je internet opasno mesto, a ja nikako ne mogu da vidim da je opasniji od sveta, kao takvog. Da bi se na internetu našao ludak ili bolesnik, za to je prethodno potrebno da postoji takav u relanom svetu.
Činjenica je i da na internetu lakše možeš da sakriješ identitet ili da na sebe preuzmeš nečiji tuđi ili izmišljeni. Takođe, istina je da sam pre nekoliko meseci morala da tražim od Telekoma da mi izbirše podatke o telefonskom broju i adresi — jelte, moj identitet ovde nije skriven–, jer su počele da mi se dešavaju neprijatne stvari, podstaknute nečijom pažnjom usmerenom ka meni. Neki ludak me je pronašao ovde na blogu. da nije bloga, ne bi bilo ni njegove pažnje usmerene na mene.
Ipak, zar je potreban blog da bi ta osoba realizovala svoju bolest?
I na ovo odgovor odavno znaš: ti nisi SVI, kao niti ja, pa primjećuješ nešto drugo
I to su recimo uočljiva obilježja naših identiteta.
A fućkaj ga – nije “cite” nego “quote” valjda
Ja ne znam jeli uopce zabiljezen koji slucaj krade identiteta putem interneta na ovim podrucjima…. To je valjda amerima nest lose u mentalnom sklopu ko i inace.
Kradja obeležja, kako to lepo sroči MM, jeste zabeležena, nekoliko slučajeva zloupotreba podataka sa platnih kartica, recimo, ali je to imalo konkretnu svrhu – novac, pa mi je jasan poriv. Kradja identiteta, lažno predstavljanje, isl…e, to ne znam, nisam makar nigde pročitala, čula, ali se slažem sa konstatacijom da je u pitanju osednutost nečijom ličnošću, nije važno da li je u pitanju divljenje ili zavist, patologija je ista
mada je provaljiva…mislim makar. Niti tebe, niti mene, ni bilo koga drugog ne može neko kopirati duže vreme, a da se po nekoj specifičnosti u irazu, po nekom detalju ipak ne shvati da je u pitanju imitator. Možda ja idealizujem stvari, ali i na mreži mi imamo svoje virtuelne makar identifikacione markere, nešto po čemu smo specifični, nešto što pravi razliku…a to se ne može ukrasti, makar ne na duže staze. I ja sad odoh u off topic, a? Raspišem se tako, pa odem u filozofiju 
Internet je samo dopunsko sredstvo, alat više kako nas koji se deklarišemo kao bezopasni, tako i raznoraznih manijaka i patoloških likova. Samim tim i veća je mogućnost da postaneš žrtva progonitelja ili imitatora nego što je pruža susret na ulici ili bilo gde drugde. Što ne znači da će se obavezno i desiti. Mada, šta će kradljivac sa mojim likom i delom? Ni ja ne umem da se izborim uvek…
# MM, sredila sam ti quote
# Toni, ne, nisam čula. Ali sam o takvoj krađi čitala više puta u našim novinama. E, sad, pošto je to jedna od manje (ili nikako) zastupljenih stvari na ovim područjima, postavlja se pitanje motivacije novinara da o tome piše. A ne, recimo, o onome što jeste problem među našim bednim postotkom onih koji koriste internet – ovisnost o internetu, na primer.
# whisp,
Zašto je veća? Svi kažu da je veća. Manijaci i patološki tipovi su nastali u realnom svetu, pa su tek onda počeli da koriste internet. Možda ja takvog jednog svaki dan srećem u dvorištu zgrade?
Mislim, opet je sve ono gore retorički. Bilo mi je baš interesantno da novine kad god hoće da pišu o internetu za široke narodne mase, oni počnu da ih plaše raznim alama i baucima koji vrebaju kad se konektuješ
ma ne, nismo se razumele: mogućnost je veća jer je komunikacija veća – ništa više od toga. Kad bih ja i kako inače srela Tatjanu i Tanju kad ne živimo u istom gradu?
Samo zbog toga, dakle, matematički je veća mogućnost da, kroz komunikaciju sa većim brojem ljudi susretneš i veći broj onih koji nisu baš “vinklovani”…A da verujemo u ale i bauke ne bi ni koristile internet. Ma, kakav internet, sve bih kablove počupala, i samo tišina, ja i smederevac 
Ma, znam, znam. Ali važno je plašiti ljude
Kao ono kad je bilo pomračenje, pa se ljudi zatvorili u kuće. Zastrašivanjem se lepo i lako ostvaruju ciljevi i drži kontrola.
[...] Bizinger je pisao o krađi tekstova, Mooshema takođe, a neki dan sam videla da i Blogowski ima sličnih iskustava. Iako sam bila zgrožena sa [...]