O’Mully – O’Jedini (Upd)

71

Zoza se u svojoj redovnoj kolumni Navigator u najnovijem broju Vremena (administratori, alo, stoji vam datum od pre dva meseca na sajtu, umrla sam od straha da je do BlogOpena ostalo još nešto manje od dva meseca), osvrnuo na svoje učešće na našoj ljupkoj manifestaciji. Inače, čitam Zozu, meni je Zoza sasvim O’k. I meni je Zoran Stanojević – Zoza bio bolji od nekih drugih na BlogOpenu, ali neću da vam kažem zašto, jer bih morala da vas ubijem.

Copyright: FotomanijakKolumna nije dostupna onima koji nisu pretplaćeni na celo online izdanje, tako da nemam link, ali neću ni da davim kako je Zoza primetio da je postojao odium na njegove stavove i onda ih je, da im potvrdi čvrstinu, ponovio i u svojoj kolumni. Uglavnom sve, čak i onaj moj fejvorit part: da bloger ne može da bude novinar čak i iz tog prostog razloga jer ne zadovoljava normu da iznad novinara postoji urednik.

Hat medjutim, mene je mnogo više zabavila sledeća opaska koju nismo čuli live. Kaže Zoza u Vremenu:

(…) a poslednji takav slučaj zbio se u Novom Sadu na skupu BlogOpen. Kao što samo ime kaže, radilo se o malom regionalnom kongresu blogera.

Copyright: FotomanijakPrvo sam se zabrinula da je Zoza na Spensu postao žrtva neke tajne irske terorističke blogerske organizacije koja mu je poturila lažni program na kojem piše da se manifestacija zove BlogO’Mully. Ili BlogO’Small. BlogO’Little? BlogO’Peanut?

Nije moguće da je Zoza slušao šta mu samo ime kaže, a da nije nekako O’bmanut O’nim što mu ime govori!

Pokušala sam da se setim da li sam primetila neke sumnjive osobe u okolini Amfiteatra, ali se sećam jedino da sam primetila da nema mnogo onih koji su se prijavili. A i Zoza mi je delovao sasvim dobro. Stabilno. Nisu ga zastrašivali. Nisu ga prepali. Ali O’nda, O’pet, verujem da O’ni to i ne rade tako. Brutalno.

Potom sam probala da O’dbacim pravac kojim sam krenula. Iz Zozinog teksta znamo da ime samo kaže, i znamo da je ime samo reklo da je to mali regionalni događaj. Ali, da li je O’Zozi neko drugo ime samo reklo to što je reklo? Ipak?

(…) u subotu u Novom Sadu na skupu BlogOpen.

O’ pa Zoza zna ime skupa koje je nastalo od prostog spajanja opštepoznatih značenja reči blog i O’pen! I nije mu ime ovog minuskolnog, mikroskO’pičnog događajčića moglo reći da je reč o malecnoj regionalnoj priredbici, nije Zoza naivan.

A koje ime mu to govori, O’jebote? Imenica subota to ne može stvarno da mu kaže, čak i kad bi Zoza hteo da bude zlonameran. Skup je toliko benigna reč, sve dok ne dođe do skupa nezadovoljnih pripadnika sada već rasformirane jedinice JSO’, što ovde nije bio slučaj.

Novi Sad? Ime Novog Sada bi svakom Beogradocentriku moglo samo da kaže da je reč o nečem malom, majušnom, ovolickom. Nečem tako O’bičnom. Regionalnom, doduše, ali malecnom. Ili makar nečem sigurno mnogo manjem od Najvećeg Regionalnog Skupa Blogera Ikad koji je RTS još O’nomad O’državalo Nikad? Ili nečem manjem u poređenju sa nečim mnogo većim što bi mnogi voleli da O’rganizuju samo da znaju. I da mO’gu.

Zabrazdih na ovom svom ličnom žurnalčiću, O’Jebote, ili, što reče O’Zoza u istom tekstu, izbacih to iz sebe. I šta sad da radim s O’vim što sam izbacila iz sebe, a nije govno?

Nisam novinar i pu-pu-pu daleko bilo. Pa da me drže na crno i plaćaju još crnje. O’ hvala, ali ne, hvala. Been there done that. Nisam ni, što reče Zoza, valjda dovoljno frustrirana pa da tražim da se na mene gleda kao na novinara.

Ja sam, u stvari, ali nemojte nikome da kažete, još veći frustrant – MOLIM da se na mene ne gleda kao na novinara!

A O’pet, nemam ni urednika iznad sebe. (Sram vas bilo!) Nemam ni tu O’bičnu normu koja mora da se zadovolji. Pa da ga O’bjavim, ipak, sama od sebe, ovako lišena bilo kakvih stega? Ili da se stegnem urednikom ili nečim sličnim ako bi moglo da posluži?

O’ yeste O’mali, ali zato i O’ yeste, O’Jedini.

O’de u štampu! O’jebiga, Zozo.

I, Zozo, da ti kažem, samo O’pušteno. Ništa O’lično 😉

***

Upd: Našla sam ovu fantastičnu fotku Marine Filipović, sa otvaranja ovog insignifikantnog i malecnog skupa:

Copyright: Marinshe

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com.
U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

71 Comments

  1. Idi bre, poginuh od smeha.
    samo ću reći jednu na ovaj tvoj fejvorit part
    …da bloger ne može da bude novinar čak i iz tog prostog razloga jer ne zadovoljava normu da iznad novinara postoji urednik…
    Bloger JE urednik, njemu-njoj ne treba novinar.

    Kako se beše zvaše taj… 😉

  2. Nisam mogao da izdrzim posle panela i Miloju samo kratko rekoh:
    ,,Kad ukinemo brojila , ukinuce se i RTS,,

    A tebi ako treba urednik , evo ja se prijavljujem.
    Kod mene nema cenzure, menzure i slicne zure…
    Samo mu kazi, a evo i ja da se nadovezem: Ako ste vi mali, malecki, gde smo mi. Znam da smo u Pizdincima, ali postojimo, pa makar u blogosferi…

  3. Bas se pitah, otkud taj metuzalem (kategorija dobijena ne godinama, nego ….)na regionalnom i to BlogOpen-u. Sad se pitam sto li sam bila na istom, skupu, yelte, kad sam iz Beograda. :-)))
    Zeno po vodu sam isla da se ne ugusim od smeha :-))))))))))))

  4. Ako sad to vratimo na npr. štampane medije, ispada da makar glavni i odgovorni urednici nisu novinari pošto nemaju urednika iznad sebe ;)))))

    A ako je ključni uslov da neki događaj bude velik to da se održi u BGD-u, plašim se da će BlogOpen uvek biti malen :)))))

  5. # Ivana, izvini za pogibiju, ali dobra je kad je od smeha. Ovaj post sam “napisala” dok sam čekala sina sa njegovih obaveza i davila se od asocijacija koje su mi navirale. Mislim da sam bolji post napisala još u tom kafiću, ali, šta ćeš, urednik od osam godina je hteo svoje, te igraj se sa mnom, te hajde kupanje, te… I dok urednik sve to… a znaš kakvi su urednici, evo, Zoza sigurno zna…

  6. I pazi kad volim da urednik bude ispod mene.
    Makar i ne bila novinar.
    (Šta god da si pomislila, sram te bilo!)
    O’prem dobro! 😀

  7. # Deda, ideja ti je odlična. Nego mi je žao onolike Tijanićeve emotivnosti. Jadan, nežni čovek, zarobljen u telu nasukanog kita. Toliko nas voli, da se nekako stis’o u tih više nego bednih 220.000 RSD 😉

    # BSLP, O’hvala 😛

  8. Slučajno se i glupavo umetnuo moj komentar, ono s+vako ima svog urednika po nahodjenju, ali, bre, ljudi, s obzirom iz kolicccke ste regionalne organizacije mnogo brzo mislite i kucate, pa se ne udenuh na vreme. 🙂

  9. # whisp, luda si k’o pertla! Odlično, jako odlično zapažanje. I ja volim da urednik bude dole.

    To što sam ja urednica u svojoj firmi, samo je slučajnost, i nema nikakve veze sa gornjom primedbom 😉

    # Lang, kada si išla po vodu? tokom BO ili malopre? 🙂

    Nisi dobra. Nisi dovoljno Beogradocentrična. Zašto nisi sačekala neki VELIKI loklani susret blogera sa VIP bloga? Suviše si ti… nezahvalna. Ne valja ti to.

  10. # Marikić, ni ti nisi dobar! Nećeš daleko dogurati sa takvim stavovima. upodobi se, čoveče. upregni se. Nađi sebi nekog urednika. Svako mora da ima urednika da bi smeo da ima bilo šta 😉

  11. Vratila se ona stara dobra Mooshema. Toliko si me nasmejala da ću zaista imati problem da zaspim sada. Totalno si looooda :))

    Hvala na tekstu, nemam ništa da dodam. Evo i sam sam bacio cigaru 😉

  12. # O’Pedja! Tu sam ja bila, samo sam se malo zabavila nekim minornim događajčićem u Novom Sadu.

    Ali sada, pošto je ovaj deminutiv od skupa završen, mogu da se vratim svom još beznačajnijem životiću i nastavim da pišem svoje hronološki poređane beleške, takoreći, da izbacujem iz sebe 😛

  13. # Marko, blogeri koji su dovoljno frustrirani, takvi uvek mogu da pronađu neko opravdanje.

    Reci iskreno, jesi li DOVOLJNO frustriran?

  14. “da se stegnem urednikom ili nečim sličnim “… da ne sedim jako čvrsto, pala bih od smeha sa stolice. Prvo sam pomislila da ćeš nešto vrlo afirmativno o Zozi, kad O’no ništa O’lično. Ne znam zašto me Zoza podseća na onu rakiju kako_se_zvaše_zozovača? Možda je sličnost samo slučajna?

  15. # spes, urednik je kriv! Zoza je hteo da kaže jedno, ali je urednik iznad, stegao gde treba pa je ispalo nešto sasvim drugo.

  16. Mene ipak zanima jedno, zasto se tamo niko nije nasao da mu kaze par lepih reci…..zao mi je sto ode covek bez kvalitetne diskusije

  17. O’dzizus. Ja mislim da u toj redakciji ni nema urednika. Da ima, primetio bi overkill u ucitavanju znacenja. Sto negira tezu da su novine pouzdane jer imaju urednika. Mislim, koliko je fakin pouzdano ovo fakin tumacenje velicine kroz ime???? Ko ne govori engleski mogao bi jos i citirati ovakve pouzdane izvore informacija. Bas lepa ilustracija, nista sladje nego kad covek sam sebe opovrgne.

    Eto zasto ce blog spasiti svet.

  18. Njegova emotivnost potice od zaljubljenosti u pobednika zadnjeg festivala Evrosonga. Vise mu novac nije bitan…

  19. Ej, a stvarno nije u redu da sad ređamo uvredljive asocijacije na čoveka, njegov nadimak ili njegovu ličnost.

    Novinar je napravio jedan propust i samo sam htela da se našalim s tim. S propustom, koji nije video čak ni urednik 😛 koji ne samo da nije bio iznad, već valjda nije bio ni prisutan. 😉

    (da li to znači da taj tekst ipak tog trenutka nije napisao novinar? 😀 )

    Ali nemojte, molim vas, da izvrgavamo celog čoveka ruglu. Samo ovaj propust to zaslužuje.

  20. # Lang, nisam pratila kraj diskusije u kojem je započela priča o novinarstvu i blogerima, jer sam samo gledala na sat i pokazivala Miloju, “seci, seci” 😛 Bili smo probili sve termine.

    A onda mi se u kritičnom trenutku pušilo.

    Inače, mislim da je teza koju je izneo Zoza zapravo bespredmetna: veoma je mali procenat blogera koji vode svoje blogove kao novine, ali ipak, tamo je bio jedan takav: Željko Peratović. I taj jedan, samo taj jedan, potire tu smešnu tezu da je novinaru, da bi bio novinar, potreban urednik.

  21. # Sasha, znaš šta ja mislim? Čovek je u brzini izbacio iz casha neku rečenicu, to jedno opšte mesto od rečenice koje se tako često govori među novinarima. Kao i one, “Grad na dve reke”, “Lepo vreme izmamilo je…”

    A onda, nije bilo urednika da to primeti.

    I, uopšte, uočila sam da su valjda i lektori i korektori bili odsutni kada se pripremao ovaj broj Vremena.

  22. Mala Moo se očigledno vraća u formu. konačno duhovitosti. Ipak čoveka ste napali preterano. On piše za jednu malu nedeljnu novinu koju čita nikad manji broj, kako bi se moglo reći, za normalnimčeznujućih ljudi u ovoj neobičnoj, sve manjoj, sa tendencijom napretka u tom smislu, zemlji. I još radi za Tijanića. Missim, šta može čoveku gore da se desi.(može, može rekli bi pametni ljudi). Mora se primetiti, značči, značči, da je čak i VREME objavilo nešto, pa bilo to i ovo sranje, o nepojamno neprijatnoj činjenici da je Novi Sad, O’fuck, opet negde isprednjačio. Jebote ako je još i DANAS objavio nešto, (ne mogu da proverim, nema ga nikad ni na jednom koisku u blizini)onda je to senzacionalno. Missim, samo im još treba, posle O’Exita i neki O’Blog. O’Čoveče, za te O’ fucking inter-neting-vrkingkomjunikejting je zadužen zastavama O’ptočen Beograd. Missim ono Vlada, Palata, Skupština ENDŽIOI, prvOborci i trećepOzivci. Regija,(missim Vojvodina) to mu dođe ko nekakav pejnindies ankontrold zajebancijanc. Al dobro, desilo se pa da vam odma jave di ste i ko ste. Da ne bi(h)ste eskalirali. O JebOte. Plašim se da je upravo O’brnuto. BilO je tu, baš je bilo O’urednika.
    ZabOle vas. Long Live O’Moo

  23. 😀 Luda kuća!

    Ovakoc: svakom normalnom je jasno da ima novinara i “novinara” i blogera i “blogera”. Kvaliteta pisanja nije određena samom imenicom bloger ili novinar. To kao prvo. Novinar se obraća javnosti putem tradicionalnih medija ili internetskih portala medijskih kuća i to njegovo pisanje kvalificira kao “novinarsko”. To pisanje pritom može biti: nepismeno, netočno, površno, manipulativno … ili apsolutno nenadmašno. Bloger je osoba koja se svojim pisanjem obraća koristeći medij poznat nam kao blog. Njegovo pisanje može biti: nepismeno, netočno, površno, manipulativno … ili apsolutno nenadmašno. I to je sva poanta.

    Drugi nivo diskusije je brojnost novinara i brojnost blogera, mogućnost da se među njima odabere kvalitetno pisanje. Budući da blogera s najraznolikijim interesnim područjima ipak ima daleko više od ljudi s novinasrkom iskaznicom, ispada da je blogersko pisanje masovno drljanje nečeg na što uglavnom ne treba gubiti vrijeme jer je vjerodostojnost tog pisanja upitna.
    E sad: koliko smo loših novinarskih tekstova, površno obrađenih priča i apsolutno izvrnuto obrađenih tema, lapsusa, nepismenosti preživjeli od raznih novina, televizije i svega “tradicionalnog”? Kolikim “točnim” informacijama iz “pouzdanih” izvora smo bili spremni vjerovati, da bi iz tih istih “pouzdanih” izvora dobili sasvim oprečne informacije i demantije? Kada tu količinu, da oprostite, sranja uporedimo s brojem novinara, onda dolazimo na istu situaciju u reciprocitetu kao i kod bloga: namuči se brate pošteno da nađeš nešto pošteno.

    Poanta nepotrebno duge priče: bloger je bloger, novinar je novinar, svaki ima svoj medij koji koristi za obraćanje publici, čini to na dobar ili loš način.
    Osoba koja piše može stopiti te dvije definicije i biti bloger i novinar koristeći u svom pisanju oba medija. U čemu je problem i zabuna?! Vrtiti priču o “kilavosti” blogerskog pisanja je bezvezna.

    Moram dodati da se ta priča odvrtjela na hrvatskom medijskom prostoru pred godinu-dvije. Rezultat: itekako su se iskristalizirali ljudi koji dobro pišu kolumnne, crnu kroniku, političke osvrte, poslovne analize, trač rubrike, obrađuju stručne teme – na blogu ili u tradicionalnim medijima.

    Svakako moram velikim slovima napisati ime BORIS LIČINA BORJA. Svratite na borja.org, to je čovjek koji jako puno zna o blogu, a bogme i novinarstvu. Pogledajte PlanB – magazin u kojem ćete naći tekstove probranih tradicionalnih novinara i preodličnih blogera (koje slobodno u tom kontekstu možete osloviti s “kolega novinar”). Onda recimo Krešimir Mišak, urednik TV emisije “Na rubu znanosti” i njegov blog na blog.hr-u. Čovjek je odličan i u jednom i drugom mediju.

    Isprika na održanom predavanju (mogla bi ja i tri posta o tome k’o iz puške), ali sve se to već desilo, tiskane su blogerske zbirke, dnevne novine su objavljivale pregled zanimljivosti s blogova, blogeri pišu kao kolumnisti u raznim magazinima, odlični novinari poput Šprajca pišu blog, traljavi novinari su probali pisati blog i izgorjeli kao suha trava … Čemu uporno insistirati na toj bloger-novinar priči? Čak više ne prolazi niti priča da je novinar profesionalac, a bloger nije. Pun svijet profesionalnih blogera koji fino žive od svog bloga (ne isključivo zbog reklama, nego zbog čitanosti i ugleda). Isto tako je pun svijet wannabe novinara. Profesionalnost nije stvar toga jesi li na nečijoj platnoj listi.

    Isprika i za predugačku ispriku 🙂

  24. O Zozinom “novinarskom” kompleksaškom osvrtu na BO jedan od mojih najkraćih komentara – onako blogerski bez susprezanja i urednika:

    Budala.

  25. Mala napomena: kod mene na blogu piše RTV (tv Vojvodina), a ne RTS , i radi se o jednom drugom Gdinu. 😉

    A Zozu. . .hm, pa slušala sam ga nekih 2 minuta, a onda me je njegov kolega iz rtVVVVVVV, nakrpio…i preselo mi i novinarstvo, i panel, i Zoza, i njemu slični. 🙄

  26. # St John,

    Regija,(missim Vojvodina) to mu dođe ko nekakav pejnindies ankontrold zajebancijanc. Al dobro, desilo se pa da vam odma jave di ste i ko ste.

    Značči, značči… Dobro zvučči, ali i dalje mislim da je glupa omaška. 😉

  27. # MM,

    Moram dodati da se ta priča odvrtjela na hrvatskom medijskom prostoru pred godinu-dvije. Rezultat: itekako su se iskristalizirali ljudi koji dobro pišu kolumnne, crnu kroniku, političke osvrte, poslovne analize, trač rubrike, obrađuju stručne teme – na blogu ili u tradicionalnim medijima.

    Stalno na to mislim. Mi prolazimo te dečije bolesti. U svakom žitu ima kukolja, u i novinarskom i u blogerskom. Nisu novinari, a ponajmanje komentatori i analitičari, dobili ekskluzivno pravo da pišu i objavljuju svoja razmišljanja i istraživanja.

    Svaki dan čitam minucioznije političke i društvene kritike po blogovima nego po novinama. Danas je glodur Politike (mora biti da i u tu ima neki pozadinski razlog što se blogeru mnogo ređe dešava) obavestila javnost da najveći srpski tajkun, Mišković (Delta), poziva redom THE UREDNIKE, da ih opomene za manjak patriotizma u tekstovima. !!!!

    On, čovek, ide redom i poziva te Zozine urednike, bre, da paze kako se vladaju. Možda zato Zoza misli da svakom novinaru terba urednik. Jer urednik zna gde treba da ode po mišljenje, a bloger to radi kako mu se digne, a uglavnom mu se jebe za tuđe mišljenje.

    Zamisli, kakvo sranje: bloger koji ume da misli, ima svoje mišljenje, izražava ga pismeno (a bogami i napismeno) i još mu se jebe gde je tuđe mišljenje!

    Više sam govana videla u novinarskim tekstovima, nego po blogovima, uostalom. Drugo, ja sam iz nekog blesavog razloga uverena da bi rat na prostoru bivše SFRJ (u kojem mi nismo učestvovali, jelte) bio sasvim drugačiji da je postojao blog.

    Što reče # Sasha, blog spašava svet. U nekim delovima sveta i bukvalno.

    Dalje, ne znam odakle to opšte mesto u ideji da bloger ne mora ni o čemu da vodi računa pre nego što objavi svoj tekst? Pa ja u svakom svom ozbiljnijem postu, iako nije novinarski 😉 okapam svako slovo i svaku reč izmerim dva puta. To je najmanje duplo više puta nego što je novinar Zoza odmerio tu svoju O’rečenicu.

    Uzgred, propustila sam da se pohvalim da si me uvrstila u tvoj izbor blogova u PlanuB. Ali, ispraviću tu grešku, koliko sutra 😉

  28. # aurora, pa tu je stvarno nešto bilo?

    Iako, RTS i RTV se ne razlikuju po urednicima, neka novinari ne brinu, već samo po količini para i kilaži svojih direktora.

    izvini što sam te ubacila u spisak. Što je babi milo, to joj se i snilo 🙂 Izbacujem te. 😉

  29. @Tatjana, daj mi mejlaj tu Stanojevićevu kolumnu 😉

    Naletio sam na njega tražeći s Jurom “Gradsku kafanu”. Mi izišli iz SPENS-a misleći da je to u nekoj drugoj zgradi, pa priupitali zarumenjenog Stanojevića zna li on. Kad li će: I ja sam prvi put ovde. Poslije ga vidim za predavačkim stolom.

    Nego, pogledaj ovaj izvještaj s BO:

    Poslije tih radionica sam odlučio ostaviti ekipu i ostati na diskusiji gdje je Peratović lamentirao o svojoj zloj sudbi i inim čimbenicima koji ga eto ostaviše praktički kruva gladnog. Jedna riječ “booooring” – očekivao sam nešto jezgrovitije i koncentriranije osvrtanje iz prve ruke na ono što mu se dogodilo. Očekivao sam praktične savjete onima koji bi se mogli u takvo što upustiti, očekivao sam ABC hardcore blogerskog novinarstva, kako rukovati online identitetom, kako osigurati vlastito dupe, kako jebati mater moćnicima a da ti jaja ne završe na panju… Na kraju smo dobili kaotično rantanje lika koji se zna dobro posrat ali ne zna zatrpat vlastito govno – naravno da je to moje seljačko mišljenje, volim svesti stvari na osnovne sastojke, naročito ako objašnjavam nekome nešto o čemu nema pojma niti može razumjeti stvar u globalnom konceptu za sat vremena. Naravno da 95% ekipe nije kurca skužilo pol afera i imena koja je on spominjao i sipao kao iz rukava – zijevanje je bilo neminovno. Jest da sam ga čitao pa sam malo više upoznat s problematikom i okolnostima koje ju okružuju, no izašao sam iz konferencijske sale s nekim osjećajem njegove tragikomične novinarske kurčevitosti u ustima što dodatno potvrđuje i njegov zadnji unos o tome kako je sav jadan morao platiti za saobraćajku u NS-u, 132 eurića, jebiga Peratoviću. Prakticirati nevješto online hrvatsko-novinarsku utopiju (ma koliko god ona ispravna bila) i time dovesti sebe i bližnje u zajbanu situaciju te o tome kukati je po meni lejm i nije za očekivati od iskusnog novinara i odraslog čovjeka. Hoću reći da me na njegovom predavanju totalno bolio kurac što on nema para za platiti telefonski račun – očekivao sam neke blogerski/medijski relevantnije činjenice i poglede na to a ne njegov monolog o mikro novinarskom Gulagu. Anyhow, Peratović je bio čisti promašaj i zalud potrošenih sat vremena za mene…

    To i moj komentar ovde

  30. # Željko, ne mogu da ti mailam tekst, jer mi nije dostupan online, a da prekucavam, nema šanse.

    Nego, u celom tekstu je ponovoljen stav, a ti, niti bilo ko drugi, nije čak ni kroz aluziju pomenut. Tekst nije uvredljiv, nije napadački, nije ništa posebno.

    Autor je samo ponovio svoje stavove, pogrešno shvatio da je nama svima koji blogujemo imanentna želja da budemo novinari i potkrepio svoje stavove nekim argumentima koji ne drže vodu.

    Ništa naročito. Meni je nešto naročito samo rečenica kojom sam se ovde bavila.

    Što se Sinišinog osvrta na BlogOpen tiče, mene je nasmejao i nije izneverio moja očekivanja, bar kada je reč o mojoj čitalačkoj ideji o Siniši. I taj deo, u kojem kritikuje tvoje učešće, iako posredno kritikuje i moj koncept jer sam te pozvala, moderirala taj deo te svaka kritika na to odnosi se i na mene, nije mi, da tako kažem, diskutabilan.

    Jedino što mislim da se ja Siniši više dopadam nego ti 😉 pa je bio tako ljubazan da me sačuva svoje kritike. Subjektivno, čisto subjektivno, što najviše blogova i jeste.

    Nadam se da ćete vas dvojica, ako imate potrebu, to raspravljati na svojim blogovima.

  31. I dalje verujući da je moguća rasprava ad res a ne ad hominem i preporučujući da se ne napada čovek koji je napisao tekst, već samo njegov tekst ako za to nalazite razloga i argumenata, reći ću vam na šta sam mislila kada sam Miloja pozvala da napravi Panel, kojem je on dao dobar naslov: Novinarstvo u doba bloga i na kojem se čulo i jedno izdvojeno mišljenje. (Oh, bože, ovo bi trebalo da bude nekio novi post, ali me jako mrzi).

    Cela ideja potiče od onoga što se u medijski razvijenijem svetu naziva saradnja. Primer: NBC, odnosno WNBC.com, koji je početkom godine organizovao susret njujorških blogera sa kojima je ova velika medijska kuća želela da konvencionalno započne saradnju.

    Objašnjenje organizatora:

    The world of media is ever changing, and WNBC.com has taken unprecedented steps to embrace the future. Wednesday night, the people who write more than 130 of New York’s most-read blogs came to our station, talking about the digital future.

    (…)

    Most importantly, WNBC and the bloggers exchanged ideas about the future of the two media forms and how they can work together in the future to better provide for the New York audience and beyond.

    The purpose of the NYC Blogger Summit was to get a dialogue going between bloggers and WNBC. The ultimate goal is to work together in the future by sharing news, information and giving additional exposure to stories that are important to New Yorkers on blogs, Newschannel 4 and WNBC.com.

    I tako dalje.

    Prerano? Prerano.

  32. @Tatjana, mislio sam da se baviš i skeniranjem. Al nema veze ako je samo ponovio ono što je na BO govorio. A što se tiče Siniše, nisam se ja tebi žalio niti ti želim oduzimati prostor niti te zavaditi sa Sinišom niti sam “ljut i povređen”. Od umišljenih beogradskih veličina, kao da još živimo u SFRJ, gori su mi samo hrvatski jalnuški diletanti. Lijepo sam naglasio da ja nisam tipičan bloger, naveo sam i primjere “anonimnih” hrvatskih blog aktivista koji su snažno utjecali na hrvatske mainstream medije itd… A što se tiče pojedinosti o političarima, špijunima, aferama kojima sam vas davio, što ja tu mogu. Zamislite kako je hrvatskoj publici slušati, čitati Peru Lukovića, Miloša Vasića…! 😉

  33. @mooshema # lang
    Nisam (brutalnije) sekao jer se bas razvila diskusija podstaknuta, pre svega, Zozinim izlaganjem.
    ‘bes panel na kome se svi slazu 🙂

  34. # Željko, Ne bavim se skeniranjem. Nisam novinarka 😉 nemam ni arhivu. Ako mi jednom pukne ovaj sajt, neću imati ništa sačuvano. No backup 😛

    Nego, ja razumem da ti nisi tipičan bloger. Ti si, lepo, čovek novinar koji koristi blog-platformu da radi svoj posao (svidelo se to Stanojeviću ili ne 😉 ).

    A ako si ti “davio”, ili ne, detaljima, imenima i aferama koje su nam nerazumljive, mea culpa. Da nisam bila tako umorna, bolje bih vodila razgovor, a tada bi se držali onoga što sam htela od svega toga da kažemo: reperkusije nad istinom.

  35. # Miloje, da je bilo vremena (ua organizator!) moglo je baš dobro da se razgovara.

    Uostalom, seti se samo kako sam te gledala i gestom pokazivala, seci, seci čoveče! 😛

  36. @Tatjana
    Da sam presekao kad si mi signalizirala ostali bi uskraceni za nekoliko stavova suprotstavljenih Zozinom to bi, nadam se da ce se sloziti, pretvorilo panel u monolog uvodnicara.

    Nego pade mi nesto zanimljivo na pamet, mozda kao tema za neki od narednih skupova. Provali kako se diskusija iz sale SPENS-a prelila u virtuelni prostor, ozivela, dobila i neke nove pravce (na zalost uz podosta suma). Umesto da tema, stavovi i ideje koje su se rodile prosle subote ostanu u krugu 100-tinjak prisutnih uz transimisuju putem medija, za koju nismo sigurni kako ce biti uradjena, na veci broj eventualno zainteresovanih imamo stotine veoam zainteresovanih na nekoliko desetina veb lokacija, blogova.

    Mozda je vreme da se razmislja o moderatoru i ucesnicima panela “Blog kao mesto dijaloga o bitnim drustvenim pitanjima?”

  37. Ma, sigurno. Ovaj panel je pokazao da postoji prostor za razgovor, uostalom.

    I meni je drago da je jedan tako mali regionalni događaj začeo nešto i prvi otvorio mogućnost za međumedijsku raspravu i uperio prst na društveni kontekst (a ja bih i na lakat o tome 😉 ) u kojem blog postoji.

    Paralelni svet? Subkultura?

    Hm, uostalom, svaka društvena ili umetnička pojava, svaki pravac, pa bio on u politici, društvu ili umetnosti, najzanimljiviji je do trenutka dok ne postane konvencija.

  38. @Tatjana

    Razgovor je po meni sustina bloga i ono bitno sto ga odvaja od novinarstva shvacenog kao “Profesionalna delatnost u cilju masovnog informisanja.”

  39. @Miloje Sekulic, opet će isasti da se hvalim, ali… Radio sam za najčitanije medije u Hrvatskoj: Nacional (95-96), Globus (96-2000, nastupao na Latinicama dok su se vrtile na TV Mreži, javljao se za Radio 101, ali nikad više reakcija, pisama, tema…, nisam dobio dok nisam uzeo stvar u svoje ruke i počeo s bloganjem. Interakcija – to je ključan pojam za blog, ili web 2.0 ili… ne volim mudroserit. Samo činjenice (fakte) na stol 😉 (Molim, ako netko ne razumije pokoju hrvatsku riječ neka se ne srami pitat!) A mogu ja ko Djole na svom lokalnom dijalektu (moj je slavonsko-šokački), pa će Vam možda biti razumljivije 😉

  40. Dobih maloprije link na ovaj tekst, nije mi se dalo da čitam komentare. Zoza vam je udario na ego jer je napisao o čemu se radi. 100-150 ljudi je mali skup, bilo da je rječ o okupljanju zemljoradnika ili blogera, ništa lično.

    Biti bloger nije ništa posebno, niti neka titula, niti šta već. Upravo se radi o “mediju” gdje moja baba može da otvori nalog za 2min i ponosno se svrsta u blogere uz ostalih 200 miliona ili koliko već koji bloguju sa ove naše planete.

    Pišem blog, mnogo sam bitan.
    Marko

  41. @Marko Bijelić, jes vala tako je! Blog nema smisla ako se ne može od njega zaradit. Internetom se nemaju što bavit informatički nepismeni ljudi. Obožavam samo one autore koji pišu o IT-u, web dizajnu, optimizacijama siteova… To su ozbiljne teme. To ne može svaka šuša ili babaroga. Za to treba imati cum grano salis. Pozdravi mi Banja Luku. Evo me uskoro kod “rođaka” Nikole Kolje Pejakovića.

  42. @ Marko – o kojem egu ti pričaš?!

    Napisah u komentaru gore “Zoza je budala” jednostavno zato jer svoju novinarsku veličinu troši na pisanje o jednom beznačajnom skupu blogera (ili poljoprivrednika aka seljaka). Čemu to? O beznačajnim stvarima se obično uopće ne priča, ne piše, kao da i ne postoje.

    Pišem blog, bitan sam sebi i svojim prijateljima koje su u moj život ušli kroz vrata bloga, BO je otvaranje blogerskih vrata u blogerski stisak ruke.

    I zašto misliš da tvoja baba ne bi bila baš cool i dobrodošla – čemu podrugljivost?
    I opet: o čijem egu se tu zapravo radi?

  43. Pardon, sad vidim gresku, permutovo sam u brzini MasterMind sa Mooshema, mislio sam na ego autorke teksta, ali i ego svih vas koji djelite isto misljenje.

  44. To te pitam! Bravo!

    A sad te pitam – a čemu to, zašto, pa kome je MOJ ego zanimljiv, bitan?!
    Nekoj maloj, zatvorenoj grupici ljudi koji kao nešto strašno egotriperski brije po svom i tuđim blogovima možda je i priča o mom napuhanom egu neka zabava – ali zašto bi bila nekom drugom, novinama npr. samo da bi ipak usput obavijestile sve nezainteresirane da sam nebitna? To je poanta svega.

    BO možda nije neka velika stvar od državnog interesa :), ali BO je za blogosferu ovih prostora velika i dobra stvar. Zašto je to tako teško reći?

    Ja to gledam sve onako sa širokom osmjehom i odgledala sam jednu rolu tog filma u Hrvatskoj: više se novinari i klasični mediji bave time što bi s blogom, nego blogeri time što bi s novinarstvom. Moj ego jeste velik (namjerno i provokativno, tako je teže zadržati kredibilitet, stvar izazova), novine su o meni pisale više nego ja o njima – eto tako je ispalo, nitko me nije pitao dopuštam li i želim li da se link na moj blog stavlja uz neki trivijalni novinski sadržaj. Ja novine ne trebam da bih popunila blog, ali su one popunile svoje rupe mojom beznačajnošću.

    A The Times to ne brine: fino ima svoje najbolje novinare i svoje najbolje blogere jedne uz druge na naslovnici.

  45. WTF!

    Kakve veze ima ta smešna omaška koje se Zoza mora stideti, jer bi je stideo svaki novinar koji drži do sebe, sa bilo čijim egom (kakve god da je veličine 😉 ? Mislim, ego. I čiji god da je. I dalje mislim na ego.

    Čovek je lupio neki kauzalitet, napisao je jedno glupo opšte mesto bez razmišljanja i treba se tome malo nasmejati.

    Vidim da mi je to pošlo za rukom.

    Uzgred, najbolji rezultati da napišeš komentar koji ima veze sa postom, postižu se čitanjem posta. Trust me on this one.

  46. @Marko Bjeliću. Eh Vala. Opšte je poznato da su najbolji skupovi oni sa mnogo, mnogo učesnika, kongresmena, blogmena i vumena. Na primer Kongres Ceka Kine. To je to. Impact na dobrobit planete je em poznat, em očigledan.A ovi drugi mali regionalni skupovi, kao NATO na primer, koji jako pati od nedostatka brojčane moći pa se vadi navlačenjem učesnika i ca, preko Partnerstva za mir. Gle setiše se. Pa da ih bude stotinjak, sa ženama i šoferima. E oni, po prirodi stvari, obzirom na malobrojnost, nisu ni regionalni. Oni su više onako iz mesne zajednice. Pa im je i uticaj onako više nikakav. Malo ih je brate. Malo. A Kineza. A Rusa. Eh vala.
    Mogao sam i normalno da napišem da jedan skup postaje ili biva značajan po posledicama koje proizvodi, ili događajima na koje utiče. Što se modela prepoznavanja stvarnosti kroz brojeve (možda binarne) i prebrojavanja tiče, oni pripadaju potpuno drugačijem mentalnom, i kognitivnom konceptu. Ako mu je (koceptu) cilj projektovanje računarskih programa, to je OK ali onda nemoj smarati ljude nego pravi programe. Rezulat će imati svoju evaluaciju. Ali korišćenje brojeva na tako banalan način, osim što je pogrešan, dovodi do zablude i pogrešnih procena. Često sa veoma teškim posledicama. I on je OUT. A ti se izgleda trudiš da zajebanciju prevučeš na sebe i konačno spasiš Zozona. I to je u redu. Evo ti malo slave.

  47. Evo teksta iz Vremena, pa me lepo pljujte zbog onoga sto sam napisao, a ne zbog onoga sto pretpostavljate.
    Izvinjavam se zbog greske u nazivu skupa, to jeste ozbiljan propust.
    “Mali regionalni kongres” znaci da su na njemu bili blogeri iz vise zemalja u regionu, ali ne u masovnom broju.
    Ne znam otkud prica o Novom Sadu, Vojvodini, Beogradu. Novi Sad je mesto gde se odrzava Sinergija, najveci regionalni IT skup, ako se ne varam.
    Samo budale moraju da pojasnjavaju svoje tekstove, ali to da sam budala vec smo utvrdili pa mi se ovo pojasnjenje prasta.
    Valjda.
    Evo teksta (fale neki italici, izvinjavam se):

    Vreme 880, Navigator

    Za ime bloga

    Redovno mi se dešava da se svađam na tribinama na koje sam pozvan, a najčešće me zovu kada se priča o internetu. Nit se hvalim nit se žalim, naprosto to je tako, a poslednji takav slučaj zbio se u subotu u Novom Sadu na skupu Blogopen. Kao što samo ime kaže, radilo se o malom regionalnom kongresu blogera. Diskusija u kojoj sam učestvovao imala je za temu da li je blog nova forma novinarstva. Mislim da sam izazvao odijum većine prisutnih mojim vrlo čvrstim stavom da nije i da nikada neće biti.
    Blogovi su toliko okupirali internet da ljudi počinju da im pripisuju natprirodne moći. U osnovi, (we)blog je lični dnevnik. Ideja je da zapisujete svoja razmišljanja i opisujete šta vam se u životu događa pa da onda to stavite na uvid javnosti. Ako neko pročita, pročita, ako ne barem ste to izbacili iz sebe. U dubini duše svaki bloger živi za komentare, za dokaz da je nešto uzburkao. U suprotnom, mogao bi tekstove da slaže i na sopstveni hard disk, bez objavljivanja.
    Blogovanje je, verovatno, najpopularniji svetski hobi u ovom trenutku. Britanci su prošle nedelje objavili da u njihovoj zemlji ima četiri miliona blogera to jest da pet odsto stanovništva ili petnaest odsto korisnika interneta na ostrvu to radi. Pre otprilike godinu dana (17. oktobra 2006.) korisnici interneta u toj zemlji pozvani su da napišu post o tome šta su radili tog dana u svrhu sociološkog istraživanja. Odazvalao se njih osam hiljada i to se smatra najmasovnijim blogom do sada. Ali, iako se radi o značajnom svedočenju o životu i navikama ljudi toga vremena to i dalje nije novinarstvo.
    Kao novinar često čitam blogove i smatram da su vrlo korisni. Nečiji blog može vas uputiti na dobru priču, možete naići na stručnjaka za neku oblast koji bloguje, možete i citirati razmišljanje nekog blogera. Ali informacija sa bloga nikada se ne sme uzeti zdravo za gotovo bez dodatne provere. Najpre se morate uveriti da je bloger zaista osoba za koju se izdaje (pogledajte masu blogova koja se piše pod imenom Bil Gejts, na primer). Potom, podaci sa bloga moraju se tretirati kao ono što čujete za kafanskim stolom. S kim god da sedite, ono što na taj način saznate proverava se.

  48. (kraj teksta, sorry, paste me je izdao)

    Ono što me ja najviše zbunilo bila je potreba blogera da se svrstaju među novinare. Ne mistifikujem novinarstvo (daleko od toga) ali i u svom najgorem obliku ta profesija mora da zadovolji određene norme, recimo da iznad novinara postoji urednik. S druge strane blog je pisanje lišeno bilo kakvih stega i nije mi jasno šta bi, osim nekakve frustracije, bio razlog da bloger traži da se na njega gleda kao na novinara. Pogotovo ako čovek može da osnuje svoj onlajn magazin ili časopis i da se zaista bavi internet novinarstvom, ne brkajući to sa blogovanjem.

  49. @ 45 lines, ako ovako evangelisticki nastavis promovirati moj blog jos cu ti morati neki postotak od zarade dati 🙂

    Bitno da si sam rekao ono sto sam i napisao u svom osvrtu, davio si ljude nerelevantim stvarima, enough said.

    Jalnuski diletanti, ROTFL 🙂 Pucam po savovima od smijeha, prvo sam te postovao i cijenio, onda si me razocarao, a sad me nasmijavas …

  50. Nisam ga ni ja video, jer ne zivim u istom gradu gde i on…
    Ali sam video i cuo sto i prisutni na panelu u NS na BO.
    Pa sada citam o nekakvim egovima, razmisljam o svom i dolazim do zakljucka da sam ja najnepismeniji bloger koji ima vise dnevnih poseta nego RTS platisa, koji nisu utuzeni za neplacanje jebane pretplate…

  51. @Marko Bijelić, iako se nismo nikad upoznali rođaci smo preko njegovog pokojnog ujke, a mog punca. Baš sam nešto u zadnje vrijeme posjećivao Beograd vezano za stan u Marčala Birjuzova gdje se Kolja provodio za rata, a ujko plaćao. Vidiš kako je svijet web 2.0 mali.

    I poruči mu da mi se gadi njegov scenaristički dopri nos za kriptočetnički film “Lepa sela, lepo gore”. Zapravo, ovo piše pokojna baba moje supruge jer je to na blogu moguće, a ona je jadnica pobrkala tko joj je zet, a tko joj je unuk, bio, 🙁

  52. @zOza, što se Srbi stalno ugledaju u Britance?! Pogledaj nas Hrvate: cnn.blog.hr, pollitika.com, bijesprvi, borja, T-Zombix… Hajde brate baci pogled u komšiluk 😉

  53. Mislim da smo pricali o njegovom izlaganju jos i nakon sluzbenog dela u Radio Kaffeu pa i svatko tko je bio nezadovoljan je napisao ponesta i na svojem blogu ali najjace od svega mi je kako netko moze reci za ovakav najveci susret blogera do sada odrzan na ovim podrucjima da je mal ili nebitan.

  54. @ zOza – ajde baš fino da si ukopirao cijeli tekst, hvala 🙂

    Probati ću što kraće zašto su ti teze pogrešne i nadasve površne.
    Prvo treba razlučiti manji broj doista frustriranih ljudi koji eto pišu blog i pokušavaju kroz njega ostvariti nešto što, ajmo reći, kao “pravi” novinari ne mogu. Za njih možeš upotrijebiti tezu da “traže da se na njih gleda kao na novinare”.

    Mislim da je smislenije pričati o blogerima koji ništa ne traže, ali pišu tako da se na njih gleda kao na novinare. Ne jednom hrvatski su blogeri doslovno citirani u etabliranim medijima, vijest s njihova bloga pojavila se u središnjem dnevniku. Vjerujem da je to strana priče koju treba uzeti u razmatranje kada pričamo o relaciji bloger-novinar. Ajmo ostaviti po strani masu blogova koji su zapravo samo ekstenzija rasprava po forumima i nekakav lični play-ground koji opet ima svoju publiku i naravno da ga ne valja brkati ni sa kakvim novinarstvom.
    Imaš solidan broj blogera koji svoje tekstove pišu krajnje kompetentno, onako kako bi to činio dobar novinar, majstor zanata. Iza mnogih tekstova stoji pozamašan rad, istraživanje, linkovi na izvore informacija. I takvi tekstovi plijene drugačiju vrstu pažnje, potiču neku raspravu i otvaraju temu na drugačiji, ozbiljniji način koji sa sobom nosi i težinu s debelim kredibilitetom.
    Istina da si to natuknuo u svom tekstu, no mislim da bi se u takvim raspravama trebalo zaobići širinu (dakle općenitost pojma blog) i koncentrirati se na autore kroji se kroz blog ne trude nametnuti kao novinari, već ih se spontano percipira kao takve – po kvaliteti napisanog.
    Zašto se uopće dešava ta epizoda sinergije bloga i novinarstva? Jednostavno zato što neki ljudi koji iz osobnog zadovoljstva (NE frustracije) troše svoje vrijeme za javno zapisivanje svojih razmišljanja, analiza, informacija koje smatraju zanimljivima (znani kao blogeri) budu prepoznati kao dobri i zanimljivi autori i jednostavno uslijedi pitanje “želiš li ti pisati za medij koji ima širu publiku?”, što pak prevedeno znači “želiš li da tvoje pisanje bude plaćeno?”, opet prevedeno “želiš li biti novinar?”. Pazi, ne “želiš li POSTATI novinar” – jer taj čovjek to zapravo za potrebe medija već jeste.

    Eto, takav način rasprave o toj temi, uključujući i značaj nekih tamo okupljanja blogera (a organizirano od strane blogera koji nikako ne spadaju u kategoriju evoluiranih forumaša s greškom i teškim frustracijama)bih ja voljela i od novinara i blogera. A uz podlogu koju si ponudio tj. tvoj tekst, uz isprike, moj nivo rasprave sveo se na glupo, nisko i besmisleno vrijeđanje. I nije to zbog nedostatka uredničke ili autocenzure, već zbog arogantnosti koju si dopuštam svjesno.

  55. Ajde kada davim, da to učinim pošteno do daske:

    Gotovo ista vrsta rasprave vodila se u boomu izdavanja (samostalnih i zbirnih) književnih blogerskih uradaka u Hrvatskoj.
    Pisci s iskaznicom nekog društva književnika vrisnuše “ma kava umjetnost, kakvi pisci, te su priče obično smeće FRUSTRIRANIH piskarala”. Neke doista jesu – neke su toliko dobre da si Bogu bitova i bajtova zahvalan što ti je omogućio da ih pročitaš. Pa su se neki drznuli glasno to reći i primijetiti da se može ostati razočaran nakon čitanja bestselera nekog (nefrustriranog) “starog” pisca. I eto ti svađe, eto ti glame bez reda i veze – opet uopćeno da blog nije umjetičko izražavanje vrijedno pažnje.

    Hoću samo prenaglasiti da je forma bloga samo MEDIJ, a o pisanju pojedinca ili više njih (koji su opet radi same forme bloga u nekom interaktivnom odnosu)treba diskutirati s aspekta kvalitete napisanog, interesa i odjeka koje ono pobuđuje i pritom se ne bojati stapanja medija bloga s tradicionalnim medijima.

    Ima jedna stara: ono što ne poznajemo i ne razumijemo dobro, to napadamo. Bez obzira da li je to taj nesretni blog ili neki tamo daleki narod čiju kulturu ne poznajemo, pa nam je odmah i cijeli narod nešto antipatičan i bezvezan.

  56. @Zoza
    Mislim da je sustina problema oko (ne)razumevanja tvog stava, sto ne znaci nuzno i prihvatanje, od strane vecine prisutnih na panelu i pogotovo u kasnijim diskusijama u definisanju termina “novinar” i “novinarstvo”. U uvodu panela sam se potrudio da napomenem ali tome ocigledno nije data dovoljan paznja, da je ova profesija jedna od zaista retkih kod nas za koju, na zalost, nije nophodno formalno obrazovanje pa cak ni bilo kakva vrsta verifikacije (zaposlenje ili saradnja sa nekom redakcijom, clanstvo u strukovnom udruzenju, itd). Tako dolazimo do situacije da izgleda postoji stav “Ja pisem (bio to i blog) – znaci novinar sam”.

    @ostali
    Jedno od osnovnih pravila novinarske profesije je provera dostupnih informacija a u dobre prakse ovog zanata spada i potraga za informacijama koje nisu “posluzene na tanjiru”. Da se tako postupilo u ovom slucaju doslo bi se do podatka da Zaza sada jeste novinar RTS-a (Zasto bi to uostalom bio razlog za odijum prema njemu?) ali je godinama bio novinar radija BBC a tesko da u svetskim razmerama ima medijske kuce koja je tako cenjena. Postovanje standarda profesije je osnovni razlog za to.

  57. Gledanje ovakvih diskusija (uzivo, na TV-u, itd) sluzi da osoba zainteresovana za temu formira svoj stav.

    Ova diskusija je bila veoma duga (i na samom dogadjaju i posle u blogosferi), meni licno zanimljiva i burna (sto samo po sebi nije lose ukoliko ucesnici u diskusiji na vreme ukljuce tag za pristojno ucestvovanje u diskusijama)pa ima dosta materijala za formiranje zakljucaka.

    Moj zakljucak je da bi blogovanje moglo da bude smatrano novinarstvom ukoliko se pri tome postuju, bar oni glavni, principi struke. Sa druge strane postavlja se pitanje ne prelazi li to onda u online izdavastvo gde se gubi licni pecat.

    Nekako mi se najvise dopada termin “Kolumna u formi bloga” jer je kolumna novinarska forma koja trpi najlicniji pristup (“kolumnista” je najcenjeniji oblik prisustva u nekom mediju) a koristi se tehnologija bloga za njeno online objavljivanje. Mogucnost direktne interakcij sa citaocima daje poseban kvalitet ovom vidu objavljivanja.

  58. Pingback: Fox je Fox je Fox je…foxing : MOOŠEMA

  59. Danas je HTV objavio izvrstan prilog Mire Aščića o BO u emisiji “Hrvatska uživo”. Razgovor sa švicarskom blog konzultanticom, Bizingerom…

    Još samo da osposobim toshibin hdd – dvd dubbing, pa da stvar frknem na net. Pa da vidite kako je BO, zapravo, od mainstrem medija, tretiran najbolje na HTV-u 😉

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]