Pazi, snima se!*
Jedan od najboljih kritičkih tekstova koje sam imala sreće da pročitam, našao se na udaru njegovog subjekta na temu subjekta i subjektovog objekta.
Jako sam ponosna na svoju cimerku Kristinu. Em njoj verujem, em verujem subjektu da je tako kako autorka kaže. Ne bi se on đaba ljutio.
*L.P.
i ja sam ponosan na tvoju cimerku
a subjekat je smesan, sa sve objektom
Svi smo ponosni
Čuj ponosni.
Objektivni ko objekat, objektiv
A gde se subjekat može čuti/pročitati sproću udara subjekta? Ja sam jedini ovde izgleda neobavešten…
Ne smem ništa da vam kažem. Ne može se nigde pročitati, ali je pouzdano.
Što me je nateralo da ponovo pročitam tekst. I zaželim se tog obećanog nastavka. Moraće Kristina da nas slaže ovog puta – po svemu sudeći neće biti nastavka. Kakva šteta.
I ja sam ponovo pročitala tekst. Utisak je isti – na ovako nešto je jednostavno nemoguće ostati ravnodušan, naročito ne subjektu (objektu).
Ja mislim da će biti nastavka
Samo polako 
ponosito podržavamo