Pre nego što se upustiš u jadan pokušaj da se predstaviš kao neko pametan, moraš i da se raspitaš o sagovorniku, što ne činiš i to mi dovoljno govori o tebi. Moj prethodni odgovor si sam zaslužio. To što ti je neprijatno zbog toga, nespretno si formulisao kroz gornji niz rečenica koje bi trebalo da zvuče kao lekcija.

Kao tvoj sagovornik na svom blogu, na primer, ja znam da ti nemaš dece, jer sam se raspitala na tvom blogu koji sada iz nekog razloga ne stavljaš u anchore, i to mi daje za pravo da ti kažem da ne znaš o čemu govoriš kada govoriš o roditeljstvu. Takođe, o tebi znam i da imaš jadan privatan život iz najmanje dva izvora: jedan je tvoj stariji komentar koji neću ovde citirati da te dodatno ne bih sramotila (već si sam dovoljno uradio na tome), a drugi je vreme u koje ostavljaš svoje ničim izazvane komentare.

To što menjaš svoj anchore u zavisnosti od vrste komentara koje ćeš ostavljati, takođe mi daje neke informacije o tebi, a najmanje te da pokušavaš da ostavljanjem komentara na mom posećenom blogu promovišeš svoje neuspele projekte.

Međutim, najviše me veseli tvoje neutemeljeno uverenje da vodiš nekakvu argumentovanu raspravu, sa mladalačkim i argumetnovanoj raspravi nepripadajućim “ti porukama” koje ti sada zasluženo vraćam. Vidi, da ti kažem. Nikada mi nije palo na pamet da ostavljam komentare na tvom, meni više nego nezanimljivom blogu. Ponajmanje takav da ti kažem da si dosadan i sterilan. To je nevaspitano. Biram da te ne čitam i da ne komentarišem kod tebe. Zašto ne učiniš i ti isto? Napravi selekciju. To će ti pomoći da kvalitetnije iskoristiš vreme.

Znam da pokusavas, ali mozes ti to mnogo bolje… Nadobudnost i izazivanje samilosti nisu dobri saveznici u argumentovanoj raspravi.

Dixi

A potreba za mnogo cvrscom pozicijom roditelja u odnosu na njegovu decu postaje jasna samo kada nemas samo jedno dete. Ali do te lekcije ne stizu svi, zar ne?

Da, u pravu si Dušane, ne stižu svi.

“Tebe čudi tolika neifnormisanost. Mene, pravo da ti kažem, čudi tolika tvoja informisanost, kada je reč o školskom kalendaru. Kako je to zapalo za tvoju pažnju, zavnični školski kalendar za 2008/9? Uzgred, sada se ide po školskom kalendaru za 2007/8, tako da prihvatam da je ovaj tvoj školski kalendar objavljen na vreme, jer ću znati šta će biti sledeće godine. Ali ovaj moj, po kojem sada “idemo”, nije mi bio dostupan.”

U pitanju je bio najobicniji Lapsus Calami. Svejedno, SVI skolski kalendari od 2002. isto propisuju nacin slavljenja Uskrsa i drugih verskih praznika, verujem da ce tako biti i za 2008/09. A ako u Google ukucas “skolski+kalendar+Vojvodina”, prvi rezultat ti je http://www.skopalic.edu.yu/download/skolski-kalendar.pdf sa kompletnim kalendarom za skolsku 2007/08. Pored mene se meni bliski ljudi 40 godina bave prosvetom, tako da vrlo dobro znam da se o skolskom kalendaru roditelji upoznaju na pocetku skolske godine, najcesce na prvom roditeljskom.

“Da, moj sin je mali kraljević, kao što je i svakome njegovo dete. Ta vrsta pozicije (i roditeljska mana) postaje jasna samo kada postaneš roditelj.”

Naravno. A potreba za mnogo cvrscom pozicijom roditelja u odnosu na njegovu decu postaje jasna samo kada nemas samo jedno dete. Ali do te lekcije ne stizu svi, zar ne?

Aaaa, koje je vere