• Tweet
• Sharebar

• Tweet

Sad čitam časopise. To znači da puštam da mi se ponovo nagomila veš. To još znači i da ne gledam TV, jupi. To svakako znači da sam rešena da posao više ne nosim kući, već da ga ostavljam za sobom kad izađem iz kancelarije.

Stvarno imam uvek tonu veša, ali koliko tek časopisa imam sada! Da li uopšte znate koliko nedeljnika i mesečnika za žene izlazi u ovoj zemlji!? Za žene svih vrsta, generacija, interesovanja, godina. Ciljna grupa, od 7 do 77. Štampa skupa, stranica preko stotinu, poklon inside, sve počinju s reklamom za Nivea sredstvo za čišćenje lica i uvodnom reči svoje negovane glavne urednice koja ima neku da kaže. Ali, kome? Kakav je interes tih raznih izdavača? Kome uvaljuju te silne tiraže, pa majku mu, nema toliko frizerskih i kozmetičkih salona! Pa da u kupce uvrstimo i sve privatne ginekološke ordinacije, pa da čak i zamislimo da drugarica mog sina, zajedno sa mojom babom kupuju svaka po svoj primerak, i onda čak…

Za mene je svaki od tih časopisa Novo!, bez obzira koji mu je mesec ili godina izlaženja. Ja neke od njih, na primer ono đubre Skandal! vidim kod fizerke i tu i tamo u nekom kafiću, ali ove ostale nisam nigde videla.

Ajde dobro, Sensa. Nisam je pre videla, jer je Prvi broj u mojim rukama. Među saradnicima Sense vidim ime Ivana Bevca, potom i pronađem njegov izbor knjiga, za žene, pretpostavljam. Za žene koje posle osnovne škole i obavezne lektire nisu čitale ništa što ima više od 32 strane, žene koje nemaju vremena i treba im neko osveženje u vidu popularne psihologije, težak posao. Ali, na prvim stranicama, odmah posle reklame Niveinog nekog đavola za lice, vidim i uvodnik Žane Poliakov(ovo znači da nisam čitala njen blog, jer vidim sad da je uredno sve najavila). E, sad, ona treba tu da napiše nešto sveže, drugačije i zanimljivije od svojih koleginica, glavnih i odgovornih urednica iz Elle, Joy, Lisa, Gala, Story… jedino što njen časopis ne razlikuje ni po čemu od časopisa koje uređuju njene koleginice iz časopisa Elle, Joy, Lisa, Gala, Story…, čak ni po reklamama. Dobro de, nisu svuda reklamne kesice nekog čudotvornog preparata protiv bora oko očiju koji sam odmah sinoć nanela i nije se dogodilo čudo, osim što me je neki smrad pratio do ujutru, to sam dakle našla samo u jednom (ko bi ga znao kojem), ali sve ostalo je isto, jedan na jedan. I saznala sam da neću kupiti to čudo protiv bora, jer jako smrdi, hvala časopisu za žene, koji god.

Svuda im je glavna tema kako se osećaju Holivudske mame. Druga tema po važnosti je kako se osećaju mame sa domaće estrade. Potom je važno ko se pomirio a ko raskida u Holivudu i šta o tome misle bliski prijatelji koji žele da ostanu anonimni, ali i kako da se obučete ovog proleća i koliko će to da te košta u Mangu, koliko u Zari, a koliko će vas koštati da se rekreirate u trenericama i zlatnim patikama za večernje izlaske u Reeboku, niste valjda stvarno mislile da se znojite. Za skidanje sala sa stomaka ne koristite teretane, već pijavice, kao što to radi nikad bolje držeća Demi Mur.

Istina, jedan časopis fura tufne i linije za proleće, drugi predlaže večito belo, a treći glamur osamdesetih (hm) i po tome se donekle razlikuju, ali svi imaju svoj MUST HAVE. Čak i kad dođe do venčanica, svuda su venčanice in, prosto mi dođe žao što se nisam udala u venčanici, već u zelenim kikers papučama i kanarinac-žuto suknji. Svi predlažu roza “smelu” šminku za narednu sezonu i đa visoke potpetice, đa baletanke, zavisi od stranice, ali ne i od izdanja. Malecka razlika je u izboru vitamina i minerala koji su in ovog proleća i koji će nam pomoći u prolećnoj detoksikaciji nakon zimskih slava i praznika. Nijednom ne nedostaju saveti protiv celulita, tačno ne znam čime bi se popunila trećina tih magazina da se kojim slučajem celulit smatra zanosnom i erotičnom neravninom na butinama (kao što to misle muževi srećnih i voljenih žena). Ne, celulit furaju samo jedino ti časopisi, običan život nema interes za celulit i borbu protiv njega.

Međutim, primećujem da svaki od tih magazina hoće da se obrati i meni. Upadnem, obrni-okreni, u tu ciljnu grupu, podrazumeva se u paketu s celulitom jer šta ću im bez njega i para.

A ko sam ja?

Nisam žena na slici, ali i ona upada u paket. Ja sam, doduše, sredovečna žena opterećena poslom i obavezama, imam manje vremena za sebe, izražene bore smejalice i bore pušačice na licu, imam višak kilograma, ne vežbam redovno i napada me osteoporoza, podredila sam lična interesovanja dobrobiti ostalih članova porodice, ali bi sve to trebalo da promenim onog trenutka kada mi časopis otvori oči i kaže:

a) nikad nije kasno
b) sve godine su lepe
c) iz menopauze treba izvući prednost (valunga) o kojoj ne sanja devojka od 20.
d) magnezijum i sremoš će mi povećati vitalnost od čega ću se osećati kao da mi je 30, iako ću i dalje imati 40.

Volela bih da znam zašto postoje ti časopisi i zašto i mene imaju na umu, kada ja nikada neću kupiti te novine. Ko im radi ispitivanje tržišta, ko se bavi konkurencijom, kakav je interes osnivati stalno nove i nove, iste istacke časopise sa drugačijim imenom i drugačijom glavnom urednicom i koja je tu, u stvari, fora? Šta rade sa remitendom? Prave dil s Maxijem, pa osvajaš časopis ako potrošiš više od 1.500 din? (molim vas, tako sam ja jednom osvojila novu novcatu, nečitanu, u PVC upakovanu, u odnosu na mesec osvajanja, posve aktuelnu Graziu).

Jedino ono đubre, Skandal! se razlikuje, ne samo zato što mu je povez klamovan a ne lepljen i ima manju gramažu korica, već zato što stvarno treba imati obraza i raditi za te novine. Treba imati đončinu na licu i dopisati te komentare na nedobronamerne fotografije. Treba imati džak od obraza i postaviti nekome pitanje tipa, A koje su ti boje gaćice kada ideš da zavodiš i, hajde priznaj, ugradila si silikone, ali ti je dupe i dalje jako gadno?

Palo mi je na pamet jutros, razmišljajući o jednom đubretu od teksta u tom đubretu od novina, da li je baš svaki posao posao, i da li kada onoga, kojem je posao da uključi struju na električnoj stolici, pitaju da li ga voli, može to i da potvrdi ili da kaže, opušteno: ma, posao kao i svaki drugi.

Sada ćemo proveriti.

• Da li prosečna blogerka, a takva ima fakultet (završen ili u toku), ima dve čiste u glavi i nešto vremena koje potroši na netu, kupuje neki od časopisa za žene?
• Da li prosečna čitateljka mog bloga, što će reći uglavnom zaposlena žena (osim kada stigne na Mooshemu pretražujući svoju ključnu reč: Mrzim školu! kakvih je stotinjak mesečno, kaže moja statisktika), intelektualka sa smislom za humor i levičarskih svetonazora, kupuje neki od časopisa za žene?
• Da li muški čitalac mog bloga, bloger ili civil, zna uopšte makar jednu ženu u svom okruženju, koja kupuje neki od časopisa za žene?
• I šta moj muški čitalac misli o ženama koje kupuju takve časopise, pod uslovom da su u životu videli makar jednu takvu?

Izvolite, vi ste na redu. Osećajte se kao kod kuće. Sve sam pročitala, možete i da pitate ako vas zanima, sve te važne stvari, kakva je čija spavaća soba i ko je šta voleo da jede među javnim ličnostima kada su jednom bili bebe i koliko prosečna holivudska diva troši para na dizajniranu odeću svog jednogodišnjeg deteta i šta je obukla Snežana Dakić na nekoj tamo već žurci. Ovladala sam materijom.