Monthly Archives: May 2008
Državo, sram te bre bilo! Bre.
Neki mali doprinos što je kampovanje pred policijskim stanicama uzburkalo javnost i sama sam dala. Naime, šetajući u predveče s psom svoju redovnu rutu, uočila sam kada su počeli da se stvaraju prvi noćni redovi za lične karte i odmah obavestila zamenika glodura lista Dnevnik, koji je odmah poslao dežurnu noćnu ekipu. Tako to krene. Neću da se hvalim, nego.
Međutim.
Kakva su naša građanska i ljudska prava kada dođe do ovakvog flagrantnog kršenja istih? Kada nas država onemogućava da dobijemo (menjamo, produžimo…) ličnu kartu na koju smo po zakonu obavezni, a putem koje ostvarujemo još čitav niz ljudskih prava, da ne nabrajam? Kada nas država stavlja u poziciju, pri tome u višegodišnjem kontinuitetu, da se ponižavamo za svaki dokument koji nam je potreban: pasoš, zamena zdravstvenih knjižica, saobraćajne i vozačke dozvole?…
Kada nam iznova i iznova, u XXI veku traži da za svaki novi dokument vadimo izvode iz matične knjige rođenih i potvrde ove i one? Šta je sa informatičkim sistemom u ovoj državi?
Da li mi, građani, možemo da tužimo svoju državu zbog kršenja ljudskih prava i ugrožavanja ljudskog dostojanstva?
Molim? Ne čujem dobro, ali volim i ja vas.
Dalje.
Da nije možda policija u nekakvom belom štrajku pa sprovodi samo minimum rada (nije im to valjda prirodno)? Na primer, država plaća, čula sam čavrljajući sa mučenicima na kampovanju, 45 minuta za obradu svakog zahteva za novu ličnu kartu, po jednom službeniku, iako je za to potrebno svega 10-tak minuta. Država, verovatno, tako propisuje ili toliko plaća službenika. To otkriva zašto se u policijskoj stanici u Miše Dimitrijevića obradi samo 7 zahteva dnevno, a u centralnoj zgradi svega 30, imaju čak četiri službenika za to, je l’? Sa pauzama za doručak.
Neko je izračunao da će 200.000 punoletnih građana Novog Sada, koji treba da zamene stare lične karte za nove, po ovom ritmu to obaviti za 15 godina, pod uslovom da se “radi” i subotom i nedeljom. Pa ko živ, a kome treba izvod iz matične knjige umrlih.
Da li ste znali da trudnice nemaju prvenstvo u SUP-u i da je to jedina javna institucija gde žene sa stomacima teraju da stoje u redu koliki god da je? Aman, zaman, gde je sad pronatalitetna politika vlade? Ostala valjda izvan zidova zgrade SUP-a.
Može li neko da mi kaže, gde i na koji način bismo mogli da štitimo svoja prava, ako nam ih sopstvena država krši?
- Ili da krenemo s oglasima, koji bi za nekoga mogli da postanu unosan biznis:
Potrebna veza za SUP, donosiocu gotovog dokumenta plaćam odlično, u deviznoj gotovini.
Dosadni post
Zapravo, ne znam šta ću s blogom, samo mislim naglas. I bez ovog budžaka iz kojeg pišem u kojem je poprilično vruće, toplo mi je i teško mi pada proleće. Teško se adaptiram na povišene temperature, a taman kad se rasanim, počnu da mi se lepkaju prevoji na laktovima od losiona za telo. Imam suvu kožu, ne pomaže voda, od nje samo puno piškim i tako umišljam da sam zdrava kao dren. Inače ne, uglavnom mislim da me snašla neka strašna bolest. Trenutno me muče krsta, ali sumnjam na bubreg. Nije rak grlića materice, radila sam papa pre koji mesec, ne mogu više da budem ni hipohondar k’o čovek.
Šta me drkate do kasno, sad će svima da ode glava
Reče mi na uvo sin, citirajući stihove Marčela, kad smo nakon svega krenuli na večeru. Ovo ne stavljam u naslov samo zato što mi je bilo smešno, već kao prilog dežurnim hejterima za dopunu mišljenja o mojoj neadekvatnoj roditeljskoj ulozi.
Ne znam da li je do Valjeva teže doći, ili je teže iz njega stići kući. Posebno ako te ceo put, u oba smera, prati glavobolja i krostobolja, lepo je primetila Kristina Cvejanov, žena koja me je dovela u Valjevo, da sam ja jedna od najstarijih blogerki u Srbiji. Jeste, najstarija bez konkurencije, ima li ijedna koja ima više godina do mene?
Akronimi naših života
Napisala sam deo teksta o važnosti glasanja, neko opšte mesto, ali sam ga izbrisala. Niz stereotipnih rečenica koje svi znaju.
To mora da bude nešto lično, na primer: ja izlazim na izbore i glasaću za LDP, najverovatnije na svim nivoima iako su mi ovdašnji ljudi potpuno nepoznati, pa još uvek dozvoljavam sebi slobodu izbora i pravo da biram i da na lokalu menjam odluke do nedelje. Moja šira porodica je podeljena između glasača LDP i DS, s tim da nam se deo glasova i prelio u korist DS u odnosu na prethodne parlamentarne izbore. Kako? Ne zbog SSP-a i harizme Borisa Tadića (ja mislim da kisela voda ima više harizme od njega), već iz panike da je DS-u potreban svaki glas, što u meni izaziva neodoljivu asocijaciju o partiji na prosjačkom štapu. Toliko politički slaboj, da svaki jači građanin ima potrebu da pripomogne, kol’ko može, nekom milostinjom.
