Zadnji put kad sam bila doma, na Otoku, Borrego se ispraznio u gradskom parku. Ja vrećicu iz džepa, sve pokupim i u kantu. Nedaleko od mene, sjede na klupi domoroci (znam ih, oni me nisu odmah skužili) i umiru od smjeha.
Pitam ih je li bi im bilo draže da sam ostavila govno na travi? Prisjelo im je smijanje kad su me prepoznali.
A pitam i sebe, jesmo li uopće na čistu što zapravo hoćemo?
Biti cool, gaziti u govna i zanovijetati radi toga ili se riješiti predrasuda, usvojiti kulturno ponašanje, tek onda biti cool i uživati u onome što čuvamo?

Vidiš, ja nosim kesu u džepu iako Hektor pravi stvarno mali ka-ka, ali ga uvek pokupim i odnesem do obližnje kante. U Beogradu, čujem, u nekim parkovim, postoje držači za kese upravo za ovu priliku i kažu mi da sve lepo funkcioniše.

Da li treba da ti kažem sa kojim zaprepašćenjem me ljudi gledaju kada vide da se saginjem i skupljam govno svog psa?

# Milena, meni je torba puna raznih kesa i kesica, koje trpam unutra dok ne nađem kantu, pa posle zaboravim da bacim

Mi smo sina tako vaspitali i on neće da baci svoju ambalažu izvan kante. takođe trpa po džepovima ili uvaljuje u moju torbu.

A svakodnevna je slika da taksista, na primer, doručkuje u vožnji i izbaci masan papir kroz prozor.

Ne znam da li bi kazne pomogle. Čini mi se da oni koji mogu da donose zakone, čak ni ne vide to kao problem.