Comments on: Bullying me, bullying you

By: Moo

Moo — Tue, 10 Mar 2009 14:50:29 +0000

# Maja, pa vi ste već do jaslica stigli

MasterMind je iz Hrvatske. A te naduvane stvari se dešavaju stalno, otkad se pravimo da smo senziblisani na vršnjačko nasilje. Uostalom, MM bi ti mogla reći više. O Dedi da i ne govorimo.

By: Maja

Maja — Tue, 10 Mar 2009 09:22:57 +0000

Zaista teška tema, a kako već godinama živim u inostranstvu a od nedavno imam i malo dete koje već ide u jaslice a za par godina će ići u obdanište i školu sve te teme vezane za vaspitanje i društvo/okolinu me sve više opsedaju.

Moram priznati da me vest na B92 nije iznenadila. Sigurna sam da takvih slučajeva ima još oho-ho ali ovaj je eto isplivao u javnost. Podsetio me je na neka lična iskustva još iz obdaništa i osnovne škole kada su deca još tada (početkom 80-tih i to u jednom malom vojvodjanskom gradu) bila nasilna, kada su dečaci fizički napadali devojčice a o verbalnim uvredama na račun jedne “ćorave” drugarice da ne govorim. Tada su pak izrazi buling i mobing bili nepoznati a takvo ponašanje nije bilo sankcionisano.

Primer od Mastermind iz Nemačke (?) me je zapanjio. Da li se takve naduvane stvari često dešavaju kod vas ili je ovo ipak jedan redak primer? Nas roditelje ovde uče da se ne mešamo u bezazlene dečije nestašluke nego da učimo decu da sama rešavaju svoje “probleme” koliko god je to moguće.

By: Deda

Deda — Sat, 07 Mar 2009 21:36:05 +0000

Jeste, a ne mogu da izmerim gde mi je teze?

By: Moo

Moo — Sat, 07 Mar 2009 19:10:21 +0000

# Eh, deda, uvek se braniš od ovih tema i uvek se ožučiš. Ti bar imaš tu privilegiju da si u duploj poziciji, i roditelj i direktor. Sigurno znaš kako je teško s obe strane. Verujem da jeste. Meni je dosta i ova jedna.

By: Deda

Deda — Sat, 07 Mar 2009 08:41:05 +0000

Imao bih bas puno toga da kazem na ovu temu, ali sam siguran da i pored stanja u kojem se nalazim ( a nalazim se jako losem stanju, ne samo zbog skolstva generalno), pogorsacu sebi ne ovaj dan, vec narednih mesec dana.
No ne mogu ostati imun.
Ono sto mogu jeste da se potrudim kao jedinka i kao profesionalac da doprinesem boljitak na sve moguce nacine. Na zalost, u praksi se primenjuju i neke metode koje u startu budu osporavane od samog drustva, pa se recimo desava da projekat “Skola bez nasilja” nema podrsku same okoline i drustvene zajednice kao i lokalne samouprave osim sto su im puna usta i ovog i slicnih projekata. I to samo iz jednog jebenog razloga: politicki marketing na koji pada nepismena masa, a moramo prihvatiti cinjenicu da je ona brojnija od ove druge “pismene”.
Onda dolazimo do vaspitanja: licnog, kucnog, porodicnog, drustvenog i inog…
Onda ja poludim jer ne mogu da se zaustavim jer je tema jako kompleksna i moze me odvuci na jos hiljadu strana, pa cu se ovde zaustaviti i do ponedeljka traziti mogucnost kako da resim jos hiljadu teskih slucajeva gde svaki je gori od predhodnog, bez pomoci drustva koje se “zaklinje” u sistem, zakon, demokratiju, transparentnost, mogucnost javnog i dostupnog informisanja sve u sesnaest bez bilo kakvih pretenzija.
Odoh sad da se ubijem po ko zna koji put !