Saznaj gde si

Archive | May, 2009

(s)Vest

Nije vest kada pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa. Pretpostavljam onda da je vest da je u Novom Sadu pešak udario vozača …

read more

Laku noć, kako ste

Nismo se ni ohladili od Marića, a dok je Vlada preko RTS-a počela da šalje pozitivne poruke o rekordnoj prozivodnji presovanog lima i svetlu na kraju tunela, imali smo prilike da gledamo kako Država u Državi, SPC u Srbiji, praktikuje samovolju i izuzeće iz Zakona, Ustava i Zdrave Pameti. Već poslovično, u prvom redu odbrane prava na torturu, našli su se članovi Obraza, među kojima sam sa žalošću primetila i neke mlade, urbano izgledajuće devojke.

read more

Porodica

Gugutka. Divna, nežna, sivkasta ptičica nalik golubu, ali mnogo, mnogo krhkija, sa crnim okama uokvirenim belim. Ova naša izgleda i nije neka domaćica. Napravila je svoje šlampavo gnezdo koje joj nikako ne bi prošlo da je to isto pokušala na krošnji drveta. Ovako je, od našeg oluka, dobila temelje, pa je samo napravila malu prostirku i snela dva majušna, bože kako mala, jajeta. Bela.

read more

Brojke i slova

Iz potpuno udobne fotelje svoje šizofrene države koju delim sa mnogima od vas, gotovo da su mi promakle dve vezane vesti, koje je urednik stavio jednu za drugom, a koje sam, kao i sve uostalom, slušala s pola uha radi očuvanja mentalnog zdravlja i borbe za smanjenje pušenja.

Međutim, ove dve vesti mi se zakače za uvo i ja, prvo ravnodušna, potom zainteresovana a onda i zblanuta, uspem da shvatim ono što je neshvatljivo:

read more

Odluka da pratiš u stopu ovaj blog je možda najbolja odluka koju ćeš doneti u životu. Posebno ako su i ostale bile užasne.

Join 816 other subscribers

G+


advert
Ad
Ad

Veoma povremen Newsletter


Zašto, kako?

Nekad i sad

Levo: kad sam mislila da je to to. Desno: kada sam znala da će to biti TO onda kada ja kažem.

Fitfluence

Ovog leta, kada sam samilošću drugarice i njenom preporukom stigla na tvoj blog, bila sam već teška 124 kilograma. To je bilo pre šest meseci, kada sam poželela jedan od ta dva poklona. I nije me bilo briga koji ću prvo da dobijem. (...)

A onda mi se, čitajući dalje, učinilo da sve to ne mora da bude tako teško. Tvoj entuzijazam i ohrabrenje, osećaj da mi se obraćaš lično, da mi se ne ismevaš i da me ne sažaljevaš, da ne pridikuješ i ne popuješ, pomogli su mi da po prvi put pomislim da promeniti život i nije tako teško i da bih čak i ja bila u stanju to da uradim. Da bih zaista mogla da počnem da živim. Sada. Tog trenutka. I da taj život mora početi tako što neću pojesti taj sendvič.

B.A.

Since 2007