Mooj složenac

6

MM i ja smo ušli u osnovnu opremu za kendo, po prvi put, jao, jao, jao. Mislila sam da ću samim činom odevanja opreme odmah postati kendoka 😉 , da će mi kretanje biti mekše i zaseci pravilniji, lane moje, ovo-ono. E, pa nije, of kors. Osećala sam se kao u oklopu na gornjem delu tela (keikogi, ili samo gi) i prilično slobodno i lepršavo u donjem (hakama). Nakon zagrevanja gornji deo mog tela je javljao povećanje vlažnosti za 300%, a fabrički miris novog me je gušio.

MM-u su prvo vezivanje hakame pomogli u muškoj svlačionici, a meni je sensei pomogao da na brzinu i navrat-nanos vežem svoju, jer sam se pojavila nevezana, pridržavajući ceo donji deo u rukama, sa više metara dugim pantljikama (himo) sa kojima nisam znala šta da radim 😛

Osećala sam se ponosno – jer nakon skoro četiri meseca treninga više nisam u civilu i, postiđeno – jer sam daleko još od bilo čega što je kendo.

Da se razumemo, ova oprema nije nužna da bi se vežbalo i da bi se moglo nešto naučiti. Ipak, ona ubedljivo doprinosi izražavanju posvećenosti ovoj veštini. A MM i ja smo se baš radosno posvetili i na tako jedan formalan način.

Juče sam odmah vredno otprintala nekoliko step by step opisa kako se vezuje i kasnije slaže hakama – vrtelo mi se u glavi:  odevanje i slaganje opreme mora da se vežba, imala sam utisak da je jednostavnije složiti padobran.  Prilikom vežbe Hektor se mora zatvoriti u neku prostoriju, jer je opčinjen pantljikama koje se vuku po po podu i koje su zanimljivije čak i od resa na tepihu. Mislim, ipak, od svih veština na svetu… a ja nemam zlatne ruke –

– ali zato umem da peglam, što nije važno, nego to što brinem o tim linijama, pregibima i simetriji, to mi je u genetskom zapisu. Pa sam naučila da slažem. Kao da sam bila u vojsci, bokte, jako sam ponosna na sebe. Evo, vidite, primam čestitke:

slozena-hakama

Ako bi neko imao primedbe, neka pogleda koliko je to samo komplikovano (i posle neka kaže koliko sam samo ja složila bolje 😉  ):

Mada, ruku na srce, nisam ovoliko dobra:

Toliko o spoljašnjosti. Iznutra, kendo mi je već pomogao da dišem pravilno i da držim uspravna leđa, kao mentalni status.

Zašto već drugi put pišem o kendou? E, pa, ne zato što mi menja život, već zato što mi menja pogled na život. U dobar čas.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

6 Comments

  1. Pa eto, bar nešto zbog čega prisutnost žena u kendou dobiva na smislu 😛
    Tekst je odlično napisan, pogotovo što se iza odličnog humora osjeća da si shvatila kako je slaganje opreme više od urednih falti i nabora: čista meditacija i uspravna ledja, ne samo fizički 🙂

    Uglavnom, čestitke 🙂

    • # studena, i oblačenje, bogami. Kaže mi muž pred jedan trening, Šta sediš i tipkaš poruke, sada je već ne-znam-ni-ja-koliko sati, mi više uopšte ne možemo da stignemo na trening!

      A ono, bilo je još pola sata do polaska, ali se on uplašio da nećemo stići da se obučemo za tako kratko vreme 😛 😛 😛

  2. # et, pa… ti moraš da sačekaš sad najmanje godinu i po dana 😉

    U međuvremenu, naiđi da vidiš porodicu u opremi i u akciji, od Ivana do tate, preko mene 😛

  3. Pingback: MOOŠEMA » Blog Archive » Srećne priče: šta si radila danas, dušo?

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]