Mooj složenac
MM i ja smo ušli u osnovnu opremu za kendo, po prvi put, jao, jao, jao. Mislila sam da ću samim činom odevanja opreme odmah postati kendoka 
, da će mi kretanje biti mekše i zaseci pravilniji, lane moje, ovo-ono. E, pa nije, of kors. Osećala sam se kao u oklopu na gornjem delu tela (keikogi, ili samo gi) i prilično slobodno i lepršavo u donjem (hakama). Nakon zagrevanja gornji deo mog tela je javljao povećanje vlažnosti za 300%, a fabrički miris novog me je gušio.
MM-u su prvo vezivanje hakame pomogli u muškoj svlačionici, a meni je sensei pomogao da na brzinu i navrat-nanos vežem svoju, jer sam se pojavila nevezana, pridržavajući ceo donji deo u rukama, sa više metara dugim pantljikama (himo) sa kojima nisam znala šta da radim 
Osećala sam se ponosno – jer nakon skoro četiri meseca treninga više nisam u civilu i, postiđeno – jer sam daleko još od bilo čega što je kendo.
Da se razumemo, ova oprema nije nužna da bi se vežbalo i da bi se moglo nešto naučiti. Ipak, ona ubedljivo doprinosi izražavanju posvećenosti ovoj veštini. A MM i ja smo se baš radosno posvetili i na tako jedan formalan način.
Juče sam odmah vredno otprintala nekoliko step by step opisa kako se vezuje i kasnije slaže hakama – vrtelo mi se u glavi: odevanje i slaganje opreme mora da se vežba, imala sam utisak da je jednostavnije složiti padobran. Prilikom vežbe Hektor se mora zatvoriti u neku prostoriju, jer je opčinjen pantljikama koje se vuku po po podu i koje su zanimljivije čak i od resa na tepihu. Mislim, ipak, od svih veština na svetu… a ja nemam zlatne ruke -
- ali zato umem da peglam, što nije važno, nego to što brinem o tim linijama, pregibima i simetriji, to mi je u genetskom zapisu. Pa sam naučila da slažem. Kao da sam bila u vojsci, bokte, jako sam ponosna na sebe. Evo, vidite, primam čestitke:
Ako bi neko imao primedbe, neka pogleda koliko je to samo komplikovano (i posle neka kaže koliko sam samo ja složila bolje ):
Mada, ruku na srce, nisam ovoliko dobra:
Toliko o spoljašnjosti. Iznutra, kendo mi je već pomogao da dišem pravilno i da držim uspravna leđa, kao mentalni status.
Zašto već drugi put pišem o kendou? E, pa, ne zato što mi menja život, već zato što mi menja pogled na život. U dobar čas.
Pa eto, bar nešto zbog čega prisutnost žena u kendou dobiva na smislu
Tekst je odlično napisan, pogotovo što se iza odličnog humora osjeća da si shvatila kako je slaganje opreme više od urednih falti i nabora: čista meditacija i uspravna ledja, ne samo fizički
Uglavnom, čestitke
# studena, i oblačenje, bogami. Kaže mi muž pred jedan trening, Šta sediš i tipkaš poruke, sada je već ne-znam-ni-ja-koliko sati, mi više uopšte ne možemo da stignemo na trening!
A ono, bilo je još pola sata do polaska, ali se on uplašio da nećemo stići da se obučemo za tako kratko vreme
Nastavis li sa ovim svojim novim ljubavima, ja cu se pridruziti!!!
# et, pa… ti moraš da sačekaš sad najmanje godinu i po dana
U međuvremenu, naiđi da vidiš porodicu u opremi i u akciji, od Ivana do tate, preko mene
ja ne mogu da “naiđem”. kako bi bilo da padne jedna fotka ?
[...] pa da ja idem na trening. Onda sam se obukla, uglavnom se kendoke pripremaju kod kuće zbog komplikacije odevanja i neadekvatnosti prostora garderoba, i stala odevena nasred dnevne sobe da pritiskam goste da [...]