ništa droga, ništa knjiga, sve straight
Scena prva:
(ispred štanda sa knjigama Letnjeg festivala knjige / Noć knjige)
Devojčica: Tata, tata, kupi mi ovu knjigu!
Tata: Ne može.
Devojčica: A što?
Tata: Pa, ti dobro znaš da mi ne čitamo knjige.
Devojčica: Ali, ja čitam!
Tata: Ne čitaš ni ti.
Scena druga
(malo dalje, pisci, prevodioci, književni kritičari, urednici, poklanjaju prolaznicima na ulici knjige u cilju promovisanja čitanja)
Ja: Dobro veče. Dozvolite mi da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Ma, beži bre.
Ja (drugom prolazniku): Želim da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Taman posla, ne čitam.
(malo kasnije, menjam taktiku)
Ja: Izvolite knjigu, besplatna je.
Prolaznik: Neću, ni da je od zlata.
Bežali su od mene kao da imam dva u jedan: vaške i svinjski grip. Scenu drugu je snimila ekipa B92. Nadam se da ćete moći da vidite to ujutru. Ja se unapred stidim i neću gledati.
Vidim da nam je, od svih strategija i “kulturnih politika“, u ovoj zemlji najbolje uspelo gađenje na knjigu. Neće je niko ni kad je besplatna. Ni da je od zlata. Ne bi je ni štapom. Oni vode zdrav život.
A ja našla da živim od izdavanja knjiga. Budala. A da sam delila besplatne vaučare za turbo solarijum? Tri minuta, nove lampe?
A vi, nadam se da ste mi dobro, i da ste negde u gradu. Subota je. Ja odo’ da spavam i sanjam nešto lepše.
Strasnooo!
Pre neki dan sam zavrsila sa knjigom Kvalifikacioni ispit …(nista mi vise nije bilo potrebno iz nje), stojim u redu(trebaju mi neki formulari) i cujem da ljudi traze tu knjigu, drama..prijemni..popunjavanje liste zelja..
U jednom momentu shvativsi da mi knjiga nije vise potrebna , okrenem se i pitam, da li neko zeli da mu poklonim knjigu …
Svi su me gledali kao budalu.
Okrenuh se i odoh.
Nije rec o knjizevnosti, ali knjiga je…
Bauk ili ja…
Ne prolaze bolje ni oni koji čitaju. Rekoše mi pre neko vreme na moj konto da oni što čitaju mogu da izlude od toga. Nije mi baš jasno da li od mnogog čitanja ili od nekulture ne izluđenih.
Ne gledam televiziju pa ne mogu videti prilog, nadam se da ćeš okačiti na youtube.
A imal još koja još džaba?
# jelena, ne znam. Valjda je knjiga bauk. U zemlji sa toliko funkcionalno nepismenih, gde Kurir ima ogroman tiraž, ne možeš na ulici naći puno onih koji bi poželeli knjigu.
Posle prva dva neuspeha, bila sam zapanjena, a onda sam nastavila da nudim knjige, kao lični eksperiment. Da vidim šta sve može da ti se dogodi u takvoj situaciji.
Nešto kasnije, kada je otišla televizija (bilo je, doduše, tri četiri kamere, verujem da su ljudi bili indisponirani zbog cele te grooozne situacije: TV kamere i knjige), s dve knjige u ruci sam prišla nekim mladim devojkama i bez reči tutnula dvema knjige u ruke. One su ih prihvatile, a druge dve sa njima su rekle: Jaooo, blago vama.
To je bila kompenzacija za moje grozno dotadašnje iskustvo, naravno da sam povela i ostale dve do štanda sa kojeg su mogle da uzmu po besplatnu knjigu. Odlazile su od mene sa: Strava šta nam se desilo!
)))))
# Oklobdžija, knjiga može da ti pomuti mozak i onda da poludiš. Ima tih slučajeva
)
Mene je mama, kada sam bila srednjoškolka, uvek dozivala iz sobe ovim tekstom:
- Šta radiš?
- Čitam.
- E, onda dođi da mi oljuštiš krompir.
..polako, polako…
Os da ti posaljem adresu, ima nas koji volimo knjigu i uvek smo spremni da je primimo kao dar, ne samo da je kupimo…
Ipak je ovo strasno i porazavajuce. Sve se okrenulo naglavacke…. Nije ni cudo kad vaas gradonacelnik izjavljuje/izvaljuje gluposti …Mogla bi da mu poklonis neku knjigu???
Meni je to jako tuzno
Kazem drugarici “Hajmo do knjizare”
Ona odgovara: “Ma, daj… Bolje da idemo do Bazara”
Ja u Bazar nikad nisam usla, niti u onaj NewNork… Al’ u knjizare idem, bez obzira da li mi je pun ili prazan novcanik.
Za svaki rodjendan me prijatelji pitaju sta bih volela da mi poklone, i svaki put kazem KNjIGU. Guess what? Za 10ak godina sam ih dobila “cele” DVE.
# Deda, ako ti prvi čovek grada kulturom naziva zabavu za mase, onda ti je jasno da je ovaj slučajni sociološki eksperiment dokazao da je očekivano da običan čovek bude prestravljen u susretu sa knjigom.
# AB, a ja sam jedne godine dobila skoro 30 knjiga za rođendan. Beše to moj 18-ti. Nakon toga, drugarica s kojom sam odrasla a koja nije mogla da dođe na rođendan, naiđe da me pozdravi i vidi poklone. Ja joj pokažem tri police pune novih knjiga, ona ih letimično pogleda i kaže:
Lepe su.
Ogledalo stvarnosti
)
@ Aurora, posto sam za ovaj rodjendan zakasnila, za sledeci od mene imas knjigu, samo da ti malo bolje upoznam ukus
@Linga
drzim te za rec
# linga, # AB, baš lepo da ste se dogovorile. Imaš i od mene knjigu, samo još da saznam kad ti je rođendan
Sećam se kada je pre par godina, u akciji Večernjih Novosti deljena knjiga “Ime ruže” od Eka… ljudi su se tiskali ispred trafika. Mnogi su uzimali, iako je još nisu pročitali, niti će, već su se rukovodili onom starom “Što je džabe, i Bogu je milo”.
Očigledno je da je u međuvremenu nastupila još intenzivnija erozija po tom planu, kada ljudi ne žele knjigu na poklon, bez imalo truda.
Ne znam… Meni je to potpuno strano, nelogično, nenormalno, suludo… U mojoj porodici, knjige su oduvek bile svetinja… Kada sam jednom kao klinče uzela da flomasterom šaram po “Romanu o Londonu”, dobila sam takvo “kaišanje” po guzi, da ga nikada nisam zaboravila. A znakom izuzetne pažnje i poštovanja se smatralo kada ti neko pokloni knjigu…
A sada… strašno.
Razmišljala sam # Džejn, o tome i u ovom drugom primeru (prvi primer – porodična scena je bila privatna, dešavala se kao prizor iz filma)razumem da je tu došlo do prevage remetilačkog faktora koji su bile kamere.
Ako običan čovek vidi osobu koja mu prilazi s knjigom, a okolo su kamere, on verovatno pomišlja, bez obzira što čuje da je reč o poklonu, da će sada nastupiti i pitanja iz domena knjiga i čitanja, koja mu nisu bliska. Doživljava napad dve stvari koje mu se ne dešavaju svaki dan: neko ga snima,a neko mu uvaljuje knjigu. Noćna mora!
Primer koji ti pominješ je takođe fenomen, ali to su ljudi radili voljno. Imali su informaciju da je knjiga besplatna i doneli su odluku da uzmu to što je besplatno. Pa makar bila i knjiga.
Ubeđena sam da niko od onih koji su uzeli knjigu je nije pročitao, ali isto tako mislim da je ta knjiga, uz one kasnije koje su ljudi kupovali iz te biblioteke, za mnoge bio prvi ulazak knjige u dom. Znam nekolicinu starijih koji su to kupovali za unuke. Na kraju krajeva, i to je neki uspeh – da knjiga uđe u nečiju kuću, pa će je tamo lakše neko otkriti.
Ne znam da li znaš, ali istraživanja o čitanju pokazuju da čak 70% ljudi nikada nije ušlo u knjižaru i ne zna gde se kupuju knjige. Veoma često ljudi, ako pričaš o nekoj knjizi, pa se zainteresuju, upitaju “a gde može da se kupi knjiga?”. Kao da može da se nađe i u mesari. Ili, kao, da se prodaje nekim tajnim kanalima.
A na našim letnjim sajmovima, naiđu neki pa pitaju prodavca knjiga: Pošto su knjige?
Tako, paušalno
Ja sam prestao da se čudim na takve reakcije – ovo je neki instant svet.
Čitaju se naslovi od novinskih članaka (čak ni tekstovi), živi se uz Pink i Svet, a za knjige se “nema vremena” / valjda su svi veliki biznismeni, ili je “udarila kriza” ili ko će ga znati.
Ja i dalje konvertujem knjige u pogodan format, ubacim ih u telefon i svaki prevoz do posla i nazad iskoristim da pročitam desetak strana.
I dalje mi je jedini pravi poklon za rođendan – knjiga; stvari me ne zanimaju (sem pukog “da ne izgledam kao klošar”), tehniku kupujem sam, jer je to osetljiva rabota, a knjiga je, onako, pravi poklon
No to nije čudno, ja sam još u srednjoj školi proglašen čudakom
@AB
))
A meni stalno zao sto mnoge dobre njige prolaze pored mene, a ja ne stignem da ih uhvatim.
@Moo,
rodjus bio u petak
Tuzno. Ja sam bas prije nekoliko dana pisala o tome kako obozavam knjige. A lijepo je bar ovdje, na jednom mjestu, vidjeti ljude koji vole citanje, knjige i sve sto ide uz to.
“Mene je mama, kada sam bila srednjoškolka, uvek dozivala iz sobe ovim tekstom:
- Šta radiš?
- Čitam.
- E, onda dođi da mi oljuštiš krompir.”
I mene isto!!!!!
A deka moj je bio očajan što je moja dioptrija bila svakog leta sve veća i veća, i za to krivio knjige – “To je zato što gleš u svaka govna”.
Ili: – Citas dve knjige odjednom. Znas li boraniju da skuvas?
Moja mama.
Ja bih rado tu knjigu na poklon. Ako moze. Ako ima. I ako ima volje.
Ivana
# gRAVITACIJA, ako čitaš dve knjige, onda ne čitaš nijednu i posle ćeš morati da prepričaš mami i tati
A ne znaš ni jaje da ispečeš 
Ivana, ima knjiga, dobi’š jednu
Da se bacim na boraniju ipak?
Fala Moo