Monthly Archives: August 2009
Razmišljanje na petak
Evo, recimo, osoba koja osvane u ponedeljak, i osoba koja ide na počinak u petak. To su dve različite osobe sa istim JMBG-om.
Ponekad pokušam da doakam vremešnoj gospođi Petak tako što u gospođi Četvrtak šapnem da opere kosu i legne ranije na spavanje. Nema efekta. Kolikogod Četvrtkovica koristila tih i mnogih drugih trikova, rezultat u petak je isti: levi kapak mi padne i izgledam kao da gledam popreko – a nije, dve kese koje su nekada činile privlačne obraze se iskezeče prema dole kao neka greškom iskuvana košulja od žersea, a rupe ispod očiju izgledaju kao dva duboka plava jezera u kojima umorni čoban može da opere noge. A hodam i govorim kao ploča sniljena za 45, i puštena na 33 obrtaja.
Znači, u ponedeljak i u petak, kao dupe i oko. Pardon, drugim redom.
Sve se pretumbalo. U dvadesetoj sam najlošije izgledala u ponedeljak, u tridesetoj vikendom, a u četrdesetoj petkom. To hoće da kaže… neam pojma šta oće i neću da mislim na pedesete, daleko bilo.
Možda STVARNO i ja starim. Nikad nisam računala na to.
IPS se bogati na grbači izdavača
PROBAĆU DA BUDEM BANALNA I BUKVALNA. PRE SVEGA REALNA.
IPS knjižare ne plaćaju izdavačima prodate knjige. Po godinu dana.
IPS iz doba JURE
Do kraja prošle godine svi izdavači su sa njima radili na principu komisione prodaje. Šta to znači? Izdavač dostavi IPS-u (o svom trošku, of kors) na adresu njihovog magacina knjige, sa rabatom od prosečno 45%, a IPS je dužan da knjige ODJAVI (odjava: broj prodatih knjiga u jednom mesecu od ukupno dostavljene količine) po završetku svakog meseca, na šta izdavač šalje FAKTURU (i ulazi u PDV zaduženje prema državi).
Onda, IPS fakturu ne plati po 6, 8, 10, 12 meseci, zavisi valjda kako mu se ko sviđa i koliko mu je ko važan. IPS po pravilu plaća svoje fakture pod pretnjom tužbe, ali onda više ni neće da prodaje knjige izdavaču, jer se uvredi zbog potraživanja izdavačevih prava preko suda.
Neka ima samo 100 izdavača (a ima više) kojima IPS tako ne plaća knjige koje im uzima po rabatu od 45%. I neka IPS ostvaruje ukupan promet od 2.000.000,00 dinara mesečno (kikikiki). I neka je dužan samo po 10.000,00 dinara svakom izdavaču (a prosečno je dužan mnogo više).
Neka za ta 2 miliona prometa koje ostvari tuđim knjigama, IPS mesečno neplaćanjem izdavaču zadrži za sebe milion tuđih dinara (11.000,00 Evra), on pride, rabatom od 45% u isto vreme, zarađuje čistih 900.000,00 dinara.
Još prostije: prometom u svojim objektima, prodajom tuđih knjiga, IPS ostvaruje brutto promet DVA MILIONA dinara, od toga je 1.100.000,00 dinara izdavačevih (koje IPS ne plaća na vreme), a IPS-ova dobit je 900.000,00 dinara.
Za to vreme, izdavači su morali na kraju meseca, zbog izdate fakture, da državi plate 8% od dobiti koju, zahvaljujući IPS, nisu ni ostvarili.
Za to vreme, IPS je ZARADIO odbitak od PDV-a od 8% jer je primio fakturu, iako je nije platio!
IPS iz doba SVOJIH UGOVORA
Onda je IPS krajem prošle godine odlučio da će da prodaje knjige i džidžabidže po svojim uslovima, jer mu dotadašnji njihovi uslovi nisu više bili po volji.
- dostave oštećenu robu (IPS ocenjuje)
- bar kod knjige nije čitljiv (IPS utvrđuje)
- faktura ima grešku (IPS utvrđuje)
- …
- dodatak: podrazumeva se da IPS kupuje samo one knjige koje sam izabere. (IPS odlučuje)
Većina izdavača u Srbiji je odbila da potpiše ovakav ugovor. Neki su povukli knjige. Uostalom, uđite u najbližu IPS-ovu knjižaru i proverite da li je vaš omiljeni izdavač još uvek u ponudi.
Većina izdavača je, dakle, tražila povrat do tada dostavljenih (i neprodatih) knjiga i konačan presek.
IPS, VEGA mediji, na primer, od decembra nije vratio knjige koje je VEGA tražila nazad jer više nije htela da sarađuje sa njim. IPS će ih vratiti u četvrtak, jer je VEGA media zapretila tužbom. IPS je cele prošle godine prodavao knjige VEGA medije po promotivnim cenama koje su važile samo oko novogodišnjih praznika 2007/2008 i to zaključno sa 31. januarom. IPS je cele 2008. godine odjavljivao knjige po promotivnim cenama zato što je IPS (citat) VELIKI SISTEM pa nisu stigli da nivelišu cene.
VEGA media je protestovala, IPS je ponovio da je VELIKI SISTEM i da ne mogu sada da rade sa gubitkom ako naknadno odgovore na cene koje su prestale da važe 31. januara 2008.
IPS, recimo, duguje Vega mediji nešto dinara za 5. izdanje romana ZAJEDNO SAMI, od čega bi, recimo, deo pripao autoru, samo kada bi IPS, recimo, konačno to platio, a ne bogatio se na račun drugih, pa i autora. IPS je prvo bio na KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM, a onda je PROSLEDIO NAŠU FAKTURU DIREKTORU, kao da je, Bože me sačuvaj, reč o nekom upitu.
Kada smo danas pričali telefonom oštrim tonom (uzgred, jedan izdavač je izvadio listing svojih poziva IPS-u koji su se ticali naplate faktura, i izračunao da ga troškovi telefona mesečno koštaju 50 evra), dobavljač za domaće knjige je pitao: A, čime smo zaslužili taj ton?
IPS-ov spisak TRIKOVA kojima se služi da ne plati prodate knjige:
- Mi smo na kolektivnom godišnjem odmoru. (10-30 dana)
- Ne možemo da pročitamo vaš bar kod, dajte nam knjižno odobrenje 3% (čitaj: povećava se rabat za 3%) (20-40 dana)
- Nije nam stiglo knjižno odobrenje. (20-40 dana)
- Ne preuzimaju preporučenu poštu – sve se vraća s pečatom PRIMALAC NIJE TRAŽIO. (15-30 dana)
- Niste na redu za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-60 dana)
- Dato je šefu na potpis za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-90 dana)
- Znate da smo mi veliki sistem. (non-stop)
- …
VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE KNJIGE BILO GDE:
Knjige su skupe zato što su izdavači primorani da grade cenu prema rabatu koji im diktira knjižar ili distributer, kojom prilikom knjižar ili distributer zarađuje više nego izdavač: u izdavačevih 55% od cene koju vi plaćate su: prava (autorska, prevodilačka, royalties), štampa, lektori, urednici, dizajneri, hartija, prostor, telefoni… MOZAK I IDEJA, u knjižarevih 45% su prostor, prodavci I VELIKI SISTEM.
Većina knjižara ili distributera (čast izuzecima) ne plaća izdavače, koristeći se raznim smicalicama.
VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE U IPS-u:
- Sve kao skroz gore.
- Novac koji ste izdvojili iz svog novčanika, ostaje u džepu IPS.
- IPS će to platiti izdavaču tek pod pretnjom izdavačeve tužbe, ili kada novac pojede inflacija.
- Ako želite veći izbor knjiga, kupujte ih pametno i imajte sve ovo u vidu.
Kada sledeći put budete kupovali u IPS, prilikom plaćanja, postavite pitanje:
KADA STE POSLEDNJI PUT PLATILI IZDAVAČU NJEGOVE KNJIGE?
***
Gornje iskustvo sa IPS deli većina sprskih izdavača kao i većina izdavača članica Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine. Što će reći, apsolutna većina svih izdavača u Srbiji.
***
Uključite se u bojkot na twiteru, do plaćanja izdavaču. Neka oni i dalje prodaju knjige i džidžabidže, ali neka plaćaju!
***
Mogu uvek da kažem koje knjižare i koji distributeri plaćaju izdavače.
Otkrivanje rupe na saksiji
Ovako je, navodno, sedamdesetih tekao razgovor između Elija Fincija i Ive Andrića:
Eli Finci: Danas se ne može pisati kao pre pedeset godina. Tada nam je do mora trebalo 4 dana, a sada stižemo za jednu noć.
Ivo Andrić: Nisam siguran. Pre 50 godina žene su isto nosile decu devet meseci kao i danas.
Moo (iznebuha): Kako ćemo onda pisati, kada žene i dalje nose devet meseci, ali na porođaju mogu da dobiju epiduralnu? A i Georgina je izmišljena…
Dobro. Ako ćemo već nekako pisati, a šta ćemo onda čitati?
Žena Hrabrost
Nikada ne možeš da budeš spreman na to, da ti bolest pobeđuje nekoga koga voliš, kada dođe do toga to više nije statistika, već lična stvar.
Moja R. Hrabra, luda, čvrsta, lepa, pametna, duhovita moja.
- Zašto se ne javljaš?
- Neću da svedočim ljudima kako je ono što oni nazivaju problemima jedno veliko sranje.
Tada se borila već treću godinu.
Moja hrabra, luda, čvsta kao kamen. Zasmejava me svojim SMS-ovima sa Kopaonika: Ko bi još iz čista mira ugradio veštačke sise, pa sa ovim ne možeš ni da skijaš.
Ali, bar su lepe, tešim je u svom SMS-u.
Lepe su, al’ su glupe. Zaboravljaju gde im je mesto. Jesi li znala da su lutajuće, kao bubreg?
Ne? Kako?
Posle slaloma zalutaju ispod pazuha.
Tad je tek počela da joj raste kosa, a ja je gledam, Bože, kako joj je lepa glava, savršen oblik, savršeno joj stoji kratka kosa, nekako joj oči dolaze do izražaja. Povremeni i sve ređi susreti, vidim na njoj taj njen duh koji još uvek pobeđuje već posustalo telo.
Lepa moja. Hrabra. Otkačena.
Štipa muža za dupe na ulici. Sram te bilo! Dovikujem u slučajnom susretu. — Zašto sram, seks je najbolja terapija, valjda mi ova najnovija hemioterapija podiže libido. — Gde si, bre, šta radiš? — Jebavam jetru s dobrim rezultatima, bilo je 400 čvorova a sada su samo dva.
Luda ženo, zastrašujuće hrabra.
Nisam bila spremna da čujem da ti spašavaju život, obično si to radila ti.
Hajde, molim te, pokaži joj zube još jednom. Tvoja bolest je opasna, ali ti si mnogo opasnija, ne zaboravi to. Ti si žena hrabrost.
+++
U Srbiji svaka 12. žena oboli od raka dojke.
Svake godine u Srbiji 1500 žena umre od posledica raka dojke.
Jedna od osam žena na svetu može da oboli od raka dojke.
Svakih 13 sekundi, u svetu jedna žena umre od posledica raka dojke.
Rak dojke je izlečiv u 90% slučajeva ako se primeti na vreme.
+ Žene, pregledajte se. Idite na UZ na svakih šest meseci, bez obzira koliko vam je godina i da li ste ili niste rađale. Kada prevalite 45, kontrolišite se mamografom jednom godišnje.
+ Apelujem da svaka žena koja pročita ovaj post, zakaže pregled dojki u naredne dve nedelje.
+ Apelujem da svaki muškarac koji pročita ovaj post, proveri da li je mu žena, sestra, devojka ili majka otišla na pregled dojki u naredne dve nedelje. I, neka obavezno ide sa njom.
Broj umrlih od raka dojke je neki procenat. Moja R. je nečija supruga, majka, sestra, kćerka, kuma, tetka, drugarica, komšinica, koleginica, šefica…
Kad dođe do ličnog, to više nije statistika, to je za tebe procenat od 100%.
+++
Ja sam radila UZ dojki u martu. A, ti?
Građanin Vs SBB: Ćerali se tri nedelje dana
Osvane nam jedno popodne neki štrik preko stepenica blizu naših ulaznih vrata, gledam šta li je, da l’ da okačim veš ili da stavljam gerlandu i ostale novogodišnje ukrase, pa mi bude rano za to. Odbacim ideju.
Visi, povezuje dva zida iznad moje glave, ali vidim da je fino labav, neko se baš potrudio da sve to izgleda što gadnije. Utvrdim i da ne bi izdržalo veš, jer je spojeno izolir-trakama i ništa mi se to ne dopadne, a ponajmanje broj pikavaca na mestu radova i prljavi tragovi na zidu na mestu ovog zločina prema mom hodniku.
Pronicljivim pogledom, prateći putanju strujnog kabla, shvatim da jedan kraj ulazi u metalno sanduče. Fino, na sandučetu piše SBB, pravilno zaključim da je ovo njihov štrik i da su ga slučajno zaboravili ovde.
Dobar dan, dobar dan.
Da li je ono vaš štrik.
Jeste naš, nije štrik, već strujni kabel koji pojačava signal.
Evo, da znate da smo ga našli i da možete da dođete po njega i vratite nam zid u pređašnje stanje.
Aaaaa, pa to ne može, jer onda nećete imati televiziju.
A kako smo je dosad imali?
Tu-tu-tu-tu.
Tu ponovo zaključim da kablovski internet i kablovska televizija rade zahvaljujući kablovima i da su sad oni krenuli da nam premrežavaju hodnike, a uskoro će možda i stanove i, sve mi se manje to dopadne.
Jedan dan, drugi dan, druge nedelje, hajde lepo, neće lepo, treće nedelje, zivkam, dogovaram se, upozoravam, ljudi smo, predlažem, neće više da pričaju sa mnom, to mora tako a vi možete da slikate, kažem neću da se slikam nego ću da ih nateram da sklone jer to ne može, kaže mi čovek iz SBB, WATCH ME.
To ljuto, čoveče, to arogantno i osiono, kakav samo monopolista može biti.
Oh! Yeah bebe, I AM WATCHIN’ YOU: presavijem tabak i zamolim građevinsku inspekciju da utvrdi kako štrik predstavlja opasnost po bezbednost i zdravlje ljudi, baš tim rečima, što inspektorka danas i utvrdi i naloži SBB-u uklanjanje štrika do kraja današnjeg radnog dana. I’m watching you bebe, very much.
Neeeeema više štrika. A ima slike i interneta (izgleda da ova nova zgrada koju su nakačili na našu, nije baš srećna, ali, Bože moj, ne možemo svi biti srećni u isto vreme. Sad malo ja.). E, pa kad nisu hteli sa nama lepo, sad će morati da uklone i kablove koji nam prelaze preko krovnog prozora u trpezariji i kvare nam pogled na nebo kada hoćemo da gledamo. I taj štrik da se skloni sa NAŠEG krova. Ne damo dozvolu, doviđenja ste. Tu-tu-tu.
Ne samo to, nego SBB, pa-pa, pa razvlačite kablove tamo gde možete, we are watching IPTV from now on.
E, takoc.
Poslovi s naizmeničnim naponom očiju i mozga
Predstavništvo Renoa u Srbiji, u prošlonedeljnom oglasu u Blicu, na četvrtini strane promoviše bezbedonosnost (vidi kasnije u tekstu) svojih vozila i, u manje od 300 reči, promoviše i nekoliko grešaka.
Renault je jedini proizvođač automobila koja je nagrađen…
Očigledno da je u toku rada na tekstu u ovoj rečenici došlo do menjanja imenice koja je u nekoj od verzija bila u ženskom rodu i, greška se potkrala. Naviknuto oko kojem je tekst već bio poznat, jednostavno je previdelo da složi sve potrebne reči po rodu.
Na taj način smo uspeli da sakupimo korisne informacije o tome kako dolazi do nesreća, a koje nam omogućavaju da obezbedimo sve bolje i bolje bezbedonosne sisteme.
Vreme je za promene
Verujemo je da je namera bila da se kaže da su sakupljene informacije one koje omogućavaju nešto ali je, iz ovakvog rečeničnog sklopa moguće pomisliti i da su to nesreće.
U istoj rečenici se pojavila i kovanica bezbedonosno, što je česta i pogrešna upotreba pridevskog oblika imenice bezbednost – bezbednostan (ali -sna, -sno, -sni, -sne, dakle: bezbednosne sisteme). Što se nastavka -stno tiče, koji mnogima zadaje muke, valja imati na umu da se slovo ‘t’ zadržava u pridevima izvedenim iz imenica stranog porekla (kontrastno, protestno) ali zato, mast – masno a ne mastno.
Konačno, praksa da se strani nazivi proizvoda ili kompanija pišu u originalu, postaje pravilo koje se odomaćilo i protiv kojeg nije izričito dignut glas stručne javnosti (sve nas uvek vesele ćirilične konverzije u ovakvim slučajevima), ali vredi znati i kako se u tom slučaju menjaju: ukoliko je reč o imenu, nećemo stavljati crticu iza naziva (na primer, Reanult-u, nego, prosto, Renaultu), a, kada govorimo o skraćenicama, kao što je OMV, na primer, koristićemo crticu svaki put kada je potrebno da menjamo oblik te imenice (OMV-u, OMV-a).
Što se mene tiče, a sigurno nisam jedina, Reno je ovim oglasom skrenuo pažnju na greške, a ne na sadržaj i to je polje, sudeći i po tekstovima na njihovoj Internet stranici, o kojem ne vode dovoljno računa.
“Vreme je za promene” – citat iz poslednje rečenice ovog oglasa, a ja se pitam koliko je koštala izrada ovog oglasa, a potom i oglašavanje u najtiražnijim dnevnim novinama.
***
Posao lektora i korektora naizgled deluje kao rutinska i prosta rabota, znamo da pišemo i čitamo, pa šta? Ipak, to je složen zadatak koji se sastoji iz nekoliko faza rada:
Ponuda - kako da je ne prihvatiš?
1. Potrebno je prilikom rada na korekturi isključiti mozak (ne misliti o konstrukciji rečenice, gramatici ili semantici) i uključiti oči (u traganju za tipografskim i pravopisnim greškama). Razmišljanje o smislu rečenice ili, nedajbože, udubljivanje i uživanje u napisanom tekstu, u značajnoj meri parališu sposobnost korektora da uradi zadatak na najbolji način.
2. Potom se uključuje mozak (ili, još bolje, druga osoba – lektor) koja počinje da brine o svim drugim aspektima pisanog teksta i lektor može pomalo da uživa i u čitanju, to mu dođe kao deo posla.
3. Treća faza, ‘superica’, uglavnom se radi kada su prethodne dve gotove, tekst se štampa i iščitava još jednom i to bi, ako ima mogućnosti, bilo najbolje da radi neka treća osoba, koja tekst vidi prvi put i nije se već srodila s njim.
Pnotzao je da je čvoek spsoboan da čtia i ruzmae sdažraj i ako je okvao npiaasn, smao ako se zvadoolji pvrailo da pvro i psolednje slvoo otsanu na sovm msetu. Ztao ovo njie lak psoao.
***
Hm, da li je nekom palo na pamet da napravi nešto slično Check-spellingu, za srpski jezik? Ili, to postoji?
