Sa te tačke gledišta, bila bih slobodna da dodam poneku.
1. Ako prodajete uslugu, prvo “prodajete sebe”.
Ličnost, stav, samopouzdanje, izgled, znanje, znači – vi “prezentujete” sebe “u fulu” što bi deca rekla.

2. Cela goreopisana rabota treba da je “u funkciji” svaki dan, ceo dan, puno radno vreme (znači, 24 sata dnevno), online i offline, ne samo na radnom mestu, jer vam je “stranka” možda i sa pijace, i iz banke, mogućnosti su ogromne.

3. “Govori srpski…”.
Apsolutno. Ali neprecizno . S moje tačke gledišta, čovek koji prodaje ma koju vrstu usluge, mora da ume da predstavi ti uslugu na ma kom nivou, sa ma koje strane, onako kako “kupac” može da shvati. Tu sad dolazimo do ključa:

4. Znanje. Mislim, ZNANJE. Da bih ja mogla na bilo kom nivou, u bilo kom obimu, bilo kome ko me i zaustavi na ulici da prezentujem ma šta, ja moram da ZNAM.
Dakle, “prodavac” mora da ima suvereno, ažurirano, jako solidno znanje na zadatu temu, da obrće informaciju koju ima sa svih strana, i još da može argumentovano da brani svoj profesionalni stav, i da stoji iza njega čvrsto i pred konzilijumom.
Upotreba stranih reči je jedna stara, odavno poznata rabota, u mom poslu se zove mistifikacija profesije, i jako često krije – baš neznanje. I još ponešto, a to je:

5. Autentična zainteresovanost za problem “kupca”.
Dakle, onaj koji “prodaje”, treba da ostavi po strani lični stav, da se fokusira na “kupca”, da mu pruži pravu empatiju, da čovek sa one strane oseti poverenje i empatiju. To su nepatvorene stvari, tipa “ili jesi ili nisi”, ali tokom decenija mogu da se navežbaju.

6. Vreme – je nebitno.
Ako neko zna, ako vidi celu sliku, on to ume da objasni i prezentuje i za dve minute, i za dva dana.
Jedno od osnovnih pravila ma kog projekta, naučnog rada, nije bitno je: ako ne umete svojim rečima da objasnite u pet minuta o čemu se radi, makar to bila i multicentrična kohortna studija na 6.000 ljudi i sa 1.000 učesnika, onda sa radom, a tek prezentacijom nemojte ni počinjati (citat iz mog udžbenika , ne iz PR).

7. “Govor na ‘ti’”…
…je osnova svake user-oriented, ili patient-centered javne angažovanosti. Ako to ne zna jedan PR, a zna bar još nekoliko hiljada ljudi iz moje profesije, onda se opet vratismo na tačku 4 .

Draga Moo,
ovo je skraćena verzija mog stava na temu, jer nemam vremena, lol.
Moje privatno mišljenje je da vi niste bili kod zaista velikih, ma kako se “ti vaši” kotirali u PR svetu.
ZAISTA veliki, oni koji su recimo među top-ten u ma kojoj sferi mog posla, umeju i znaju sve ovo što sam pobrojala.

Ja vam od srca želim sve najbolje, jer prodavati prvo know-how, pa tek kasnije konkretnu uslugu – to je jako teška rabota, koja jede ljude žive i kojom se teško zarađuje za hleb.
Osim ako volite i vidite sebe baš tu .

Srdačan pozdrav .