Saznaj gde si

Nemoj neko dete da mi dira

U porodici sam ona koja je najstrpljivija. Možda i najizdržljivija na spoljne faktore.

Nije da ne flipnem ponekad, ali istina je da mirno podnosim udarce usmerene na mene me, ili muža mi. Mislim, mogu da stojim mirno, primim udarac, i onda mirno odem da sredim kuhinju. Kao da sam nauljena, pa udarac sklizne s mene da bih na miru mogla da se bavim nekim važnijim stvarima od tih usputnih udaraca i prca.

Ali.

Ali.

Ali. Samo nemoj dete da mi pipneš!

To niti praštam, niti zaboravljam. Takva sam. Jednostavno, to ne može.

Još uvek se iz sna prenem zbog nekog neprijatnog događaja od pre tri godine iz škole. Setim se te situacije i samo mi se zavrti u stomaku, ustanem i više ne mogu da spavam. Prebirem po svakoj sitnici iz tog događaja kao da se juče desio i osećam da bih sad mogla da skočim i odjurim do škole i zaurlavam po hodnicima.

O, da. To je bilo onda kada sam naredila psihološkinji da se ima uzdržati od svakog budućeg kontakta s mojim detetom. Rekla sam joj da je nekompetentna. Nikada nisam propustila priliku da ponovim da je nekompetentna. Jer je napravila jednu proceduralnu grešku zbog koje je stradalo moje dete.

Ili: Kad god vidim onu jednu ženu, uredno joj se javim, ali više ne vidim nju, već samo ono što izgovara mom detetu, tamo na moru pre tri godine.

Ili. Kad god čujem za ono dvoje, setim se kako su otišli poslednji put i kako su se pre toga poneli prema mom detetu.

Nema toga puno. Jedino što je zapečaćeno.

Tako ti je to. Sa mnom moš da grešiš koliko hoćeš, ja ću to već nekako prevazići. I kafu ćemo piti. Nakon godinu dana se više toga neću ni sećati. Ali nemoj da mi praviš greške s detetom. Nisam u stanju to da prevaziđem. Nikada.

Jer, dirneš li mi dete  učiniće ti se da nisam lepo vaspitana osoba. I neću ti se svideti.

Razumete? Ili ne?

Baš me briga.

 
Add a comment

Comments (9)

  1. DejoGenije Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    Uglavnom DA, razumem te!
  2. Deda Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    Mislim da sam nekeko gori od tebe po ovom pitanju...:(
  3. Sandra Zmua Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    meni je to nekako normalno, i očekivano. svakom roditelju je zaštita deteta iznad svakog drugog instinkta.
    jedino se problem javlja kada od prevelike zaštite ne vide očigledno, pa tako dobijamo (uglavnom) majke koje do samog kraja (svog ili detetovog) žive u poricanju da im je dete narkoman. ubica. silovatelj.
    pa čak i to razumem. majci je sopstveno dete uvek iznad svih. ona je ta koja će uvek razumeti, uvek opravdati, uvek podržati, uvek zaštititi.

    "no matter what guarantee" mama.
    jedina prava majka.
  4. Moo Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    Nisam ja patentirala roditeljstvo, naravno.

    Ali ima ta jedna granica preko koje ne sme da se pređe. A prema svom detetu sam strožija nego prema drugoj deci.

    Jedino, ne smeš da budeš odrastao, da ti poverim dete i da mu ti naudiš. I tačka.

    Bez obzira da li si pogrešio zato što nisi bio pažljiv ili si samo glup.
  5. zubarica Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    Ja te razumem, iako postupam malko drugačije.
    S rodbinom sam davno raščistila - pošutala lepo one koji ne poštuju moje roditeljske stavove, i doviđons.

    Što se tiče spoljnih ljudi, generalno nisam imala veliku potrebu za konfrontiranjem; moja mana je što sam sklona fizičkom razračunavanju.

    Događalo se svašta - ne žalim nimalo ni zbog jednog, treba da su srećni što su dobro prošli. Ne verujem u pravni sistem, moja civilizovanost je glazura, nemam fizički strah ni od ljudi ni od oružja, nikad ne gubim nerve i umem itekako što-šta, i nije me briga.
    Uopšte.

    Moj osnovni princip je da NJIMA - bili rod ili ne - natovarim bedu na vrat, da oni lupaju glavu i skaču noću sanjajući MENE, a ne obrnuto.

    Molim te, Moo, nemoj pogrešno da me razumeš, ne znam koja je situacija niti šta te je ražestilo - ja te bodrim i podržavam, samo pričam kako ja radim.

    Ako treba da prepadnem i/ili oborim nekog od 1.90, samo vikni :).
  6. Kaća Sunday - 14 / 11 / 2010 Reply
    Kako je ovo divno. Jedva cekam da imam svoju decu.
    A moja rodjena sestra je apsolutno ista kao Vi. Ne sto je moja, ali je divno stvorenje, sve moze da istolerise, sve sve...ali Micu joj ne diraj!!! Ponekad mi je smesno kada u parku gleda kako se deca prepiru i vidim je da puca da se ne umesa. Ja kazem, daj molim te, pusti decu, nek' se snadje sama...A ona meni, pa zar ne vidis kako je ova drga mala bezobrazna. :))) Smesno vrlo! Mislim, mozda meni, jer nisam majka. Ali vrlo slatko uglavnom :)
    Veliki pozdrav mame!
    Kaća
  7. rada Wednesday - 19 / 01 / 2011 Reply
    Potpisujem i poštujem! Kad mi neko dirne u dete k'o u zenicu oka da mi je dirno!
    Nije lako s nama takvim mamama, i to znam :)))
  8. gags Thursday - 24 / 02 / 2011 Reply
    A ja veroucitelju.......jel istina?!, kaze ma neee on je mali, izmislja stvari....zjuuuuuuuuuuuu
    ma znam ja bolje od tebe da je on mali, al nije glup i nemoj nikada viseeee!!!
    "mama vi ste paranoicni", JESAM al kad mi dete u pitanju.....!!!
  9. V.T. Saturday - 27 / 10 / 2012 Reply
    Razumem i poštujem. Ali znam i za brojne druge načine, sa manje straha i nepoverenja. Razmena mišljenja je veoma korisna u pronalaženju svog, najboljeg, roditeljskog načina. Uvek volim da čujem i druga roditeljska iskustva. Hvala na Temi koja me je podstakla da pročitam tekst i razmislim još jednom o svom načinu. Pozdrav.

Add a comment

*

Odluka da pratiš u stopu ovaj blog je možda najbolja odluka koju ćeš doneti u životu. Posebno ako su i ostale bile užasne.

Join 842 other subscribers

G+


advert
Ad
Ad

Veoma povremen Newsletter


Zašto, kako?

Nekad i sad

Levo: kad sam mislila da je to to. Desno: kada sam znala da će to biti TO onda kada ja kažem.

Fitfluence

Poštovana Moo,

Sa potpunim oduševljenjem Vas pratim već nekoliko meseci.

Na početku sam mislila da ste obična žena iz naroda, što se Vi trudite da budete i uspevate čak i u tome, ali dodatno sam se oduševila kada sam shvatila koliko ste uspešna žena na svim poljima.
Do sada nikada nisam imala potrebu da se obratim na ovaj način nekome ko je javna ličnost i koga ne poznajem lično, ali mi se u ovom slučaju javila želja da Vam kažem "BRAVO"!
Trudim se već oko 2 godine da živim zdravo. Vi ste mi stvarno pored mnogo divnih ljudi koji su oko mene, ćerke koja me potpuno osvaja, jedna velika ispiracija.
Vi širite ideju o zdravom životu koji ne podražumeva samo hranu i sport, kroz Vaše tektove se provlači i malo korisnog feminizma, tolerancije, dosta umerenog bunta, koji je neophodan u ovom medijima izmanipulisanom društvu. Zdravlje u svakom smislu :)
Taj sklad u Vama širite onda i na celu porodicu, a onda je, verujem život jako lep. Svi znamo da to nije lako, pa zato onda još jednom BRAVO I HVALA!

S.Đ., Lično pismo na adresu bloga

Since 2007

advert