Monthly Archives: December 2011
Lazin salaš oteli (van)zemljaci
Lazin Salaš u Novom Sadu - ne preporučujem
Juče smo želeli da ručamo u Lazinom salašu (ulica Laze Telečkog, je l’). Ušli smo u potpuno prazan lokal, recimo da je to još uvek vreme za ručak (nešto posle 15 časova), muž, sin i ja. Smestili smo se desno, uz električni uljni radijator. Prazno.
Konobar je primio narudžbu za piće, ceđenje narandže je trajalo 15-tak minuta, odmah smo se pobojali koliko će tek da traje spremanje obroka, ali nešto drugo nas je zabrinulo: muzika.
Tačnije: MUZKA.
U praznom lokalu bez žamora drugih ljudi, bila je više nego upadljiva, ne samo zato što je bila odvratna i neprimerena.
Kampanja
U jeku kampanje protiv nasilja nad ženama, prošli smo i kampanje bez nasilja u školama, pa kampanje protiv nasilja nad decom, dobili smo porodični zakon, dobili smo zakon o obrazovanju, u proceduri je novi zakon kojim će batinanje dece postati kažnjivo, pogledali smo Paradu, nismo imali ove godine Paradu ali smo imali kampanju za prava gej populacije i tako.
Stalno neka kampanja. Ja razumem zašto kampanje, ali su one meni ovde više neki trla-baba-lan, nego stvarno osvešćivanje problema i ljudi.
Evo, baš ova poslednja kampanja apeluje na mene i tebe, da ne okrećemo glavu kad vidimo nasilje. Kampanja se tek posredno obraća ženi da ima pravo da uradi nešto da se nasilju suprotstavi. Ali, kampanjom joj je sugerisano da ćemo to uraditi ti i ja umesto nje, jer mi ne treba da okrećemo glavu dok je ona sklanja od udaraca.
Sram te bilo, Srbijo!
Mislim da je ovo predstavlja nacionalni dan žalosti: kada roditelji povedu u smrt i svoje dete. Nadam se će ono preživeti, ne umem da se molim, ali umem da se nadam i da dobro želim.
Žališ li, Srbijo? Nije li te sram tog belog čaršava preko tela tvojih građana?
Teško da se može dobiti evidentniji dokaz koliko čovek tebi nije bitan, koliko ti je socijalna nepravda izrazita, koliko si nas daleko odvukla i nisko sroljala, opštom nebrigom o najvažnijem segmentu svakog društva: čoveku.
