Saznaj gde si

To run or not to run – this is a challenge

5 km

Čim sam je videla, poželela sam da učestvujem: Košutnjak Challenge Race.

Mislim, ono, sigurno je odlično zezanje. Posebno što za prvi put neće biti, po obećanju organizatora, jako teških prepreka i to svega 5 na svaki kilometar, ali sam se nešto uplašila.

Srce radosno viče da, mozak pravi tu neke primedbe. 

Da istrčim 5 km mogu. Bez problema. Da se prljam, uh kako bih volela, pa kad više za to imaš prilike? Da se usput smejem – pa ima li šta lepše?

Ček samo, jedan amandman oko prljanja. Imam samo jedne patike koje čuvam kao da su od zlata. Izgleda da sam ili razmažena ili škrta, kada mi je to bila jedna od prvih pomisli – a, šta ako mi se ove udobne i dobre i nimalo jeftine patike nepovratno upropaste?

Jer, hej, ja sam trkač početnik, nemam ti ja na lageru starih patika za trčanje, samo starih “no-sport” patika, kao i većina nas.

I da završim ovaj niz “za”: da pamtim to ceo život, je li da je vredno jedne takve uspomene?

6 km

Ima još jedna trka na koju sam mislila: Ultimate Nutrition trka prijateljstva u Kuli.

6 km. Mislim, šta je šest kilometara? Jedno malo istrčavanje. U mom slučaju malo duže od pola sata, ali, who cares. Važno je drugarstvo.

Nego.

Negde imam tremu. Nemam takmičarski duh u gomili. Da se nadmećem sa sobom – to volim. Da se takmičim sa drugima, nisam taj profil. Možda zato što se nikada nisam bavila sportom. Možda zato što ne volim ni sinovljeva takmičenja. Možda zato što me od toga boli stomak i ne osećam nikakvo zadovoljstvo.

Ne plašim se da izgubim. Jednostavno sam se uplašila da učestvujem.

Kakvo je to stanje duha?

 

 
Add a comment

Comments (6)

  1. spes Wednesday - 09 / 05 / 2012 Reply
    U tom slučaju, stanje duha je u skladu sa realnom situacijom, tj. sa objektivnim mogućnostima.
  2. Moo Tuesday - 08 / 05 / 2012 Reply
    @Jovana, kako si me samo lepo i ozbiljno shvatila za taj stipsarluk s patikama :-) kakva prva pomisao, pa reci :-)

    Svaki put kad ih obuvam, ja to radim s religioznim poštovanjem.
  3. Moo Tuesday - 08 / 05 / 2012 Reply
    @Iva, kako si stroga prema sebi! hvala ti na podršci. Svakako ne mogu da budem prva, ali mogu da stignem do kraja, bar to znam. :-)

    @Spes, jedini objektivan i realan strah je koleno.
  4. Jovana Tuesday - 08 / 05 / 2012 Reply
    Slažem se sa Ivom. Moj komentar si već dobila na TW. Samo da dodam - kupi neke patike za dž. Za tih par km trčanja i brdo zabave neće ti biti žao da ih i namerno uništiš.

    Srećno! :*
  5. spes Tuesday - 08 / 05 / 2012 Reply
    Koja je tvoja fantazija, šta je to loše što se može dogoditi? Meni obično pomogne suočavanje sa fantazijama i njihovo svođenje na to što jesu.
  6. Iva Tuesday - 08 / 05 / 2012 Reply
    To je početak anskioznosti. Mi anksiozni smo kukavice, otkazujemo iz straha od odbijanja, razočaranja i poraza. Tako da...ako nećeš da jednog dana postaneš ja i radiš na 5% svojih mogućnosti, idi i budi prva.

Add a comment

*

Odluka da pratiš u stopu ovaj blog je možda najbolja odluka koju ćeš doneti u životu. Posebno ako su i ostale bile užasne.

Join 1,045 other subscribers

G+


advert
Ad
Ad

Veoma povremen Newsletter


Zašto, kako?

Nekad i sad

Levo: kad sam mislila da je to to. Desno: kada sam znala da će to biti TO onda kada ja kažem.

Fitfluence

Ovog leta, kada sam samilošću drugarice i njenom preporukom stigla na tvoj blog, bila sam već teška 124 kilograma. To je bilo pre šest meseci, kada sam poželela jedan od ta dva poklona. I nije me bilo briga koji ću prvo da dobijem. (...)

A onda mi se, čitajući dalje, učinilo da sve to ne mora da bude tako teško. Tvoj entuzijazam i ohrabrenje, osećaj da mi se obraćaš lično, da mi se ne ismevaš i da me ne sažaljevaš, da ne pridikuješ i ne popuješ, pomogli su mi da po prvi put pomislim da promeniti život i nije tako teško i da bih čak i ja bila u stanju to da uradim. Da bih zaista mogla da počnem da živim. Sada. Tog trenutka. I da taj život mora početi tako što neću pojesti taj sendvič.

B.A.

Since 2007

advert