Kako da pronađete motivaciju za vežbanje. I održite je.

7

Da se razumemo, motivacija, kada je konačno pronađemo, ako nije utemeljena u pravim razlozima, brzo nestane. A onda, opet, kriviti motivaciju da traje kratko, nepravedno je. Kratko traje i efekat tuširanja, pa zato to ponavljamo svaki dan. Ovo poslednje je tuđ citat.

Motivacija je nešto što ponavljaš svaki dan. Dok ne prestaneš da razmišljaš o tome i postane ti navika. A iz te navike nastane tvoj novi životni stil o kojem više ne razmišljaš, toliko postane notoran.

Ja nisam baš svaki dan motivisana da odem na trening. Ali jesam navikla da svaki dan vežbam. I nije mi svaki dan prijatna ideja da u rano jutro napustim topao stan i udobnost fotelje s kafom u ruci i pidžamom na sebi, obučem se u tri sloja svega i svačega  i izađem napolje, na minus nešto, u polumrak jutra u 7, da bih podizala i spuštala tegove. Ali mi posle bude jako prijatno što sam to ipak uradila. Ceo dan mi zbog toga bude prijatno.

Motivacija je šira slika, sastavljena od hiljadu detalja koji je čine. Evo nekoliko detalja koji mogu da ti održe motivaciju, dugo.

1. Zamisli svoju buduću ja

exercise_for_weight_lossŽeliš li sutra da budeš isto ovako troma kao danas, ili želiš da budeš fit i u kondiciji? Da li ti se sviđa što ni sutra nećeš moći da se popneš na peti sprat bez lifta, ili bi volela da si u stanju da pretrčiš te stepenike bez da se zadišeš? Kako ti se sviđa taj nedostatak sampouzdanja kada treba da odeš na proslavu godišnjice mature kao tri puta veća verzija mlade osobe koja je maturirala? Da li bi više volela da se pojaviš i zablistaš, ubirući komplimente svojih gimanzijskih drugarica? Ima li neka haljina koja više ne može da čeka?

Mnogi ljudi pronađu motivaciju u sebi, kada osveste sliku svog budućeg željenog ja. Ako tu sliku stavite u neki realan vremenski okvir, teško da ćete izgubiti motivaciju da do tog cilja stignete, ma koliko put bio dug. Zapravo, tada tek to putovanje postaje jako zanimljivo i nadahnjujuće.

Moja prva motivacija da počnem da se krećem, bila je život bez lekova. Kada sam to postigla, pojavila se druga: da moja sredovečna verzija mene bude u boljoj kondiciji i da izgleda bolje od moje mlađe verzije. Da li svaki dan razmišljam o toj motivaciji? Ne. Samo obujem patike, izađem napolje i zabavljam se.

2. Takmiči se

532322_536832846346448_1210328017_nU oktobru smo nas nekoliko na Tviteru odlučili da napravimo izazov, koji se  merio što većim brojem utrošenih minuta na treningu. Za to smo koristili sport tracker Endomondo. Izazovu se priključilo 117 ljudi, od kojih više od polovine uopšte nije bilo aktivno do tada. Bilo je ludo i zabavno. Ja sam već na polovini meseca prevazišla svoj septembarski rezultat u broju aktivnih minuta. Iako sam do tada bila u fazonu racionalizacije treninga na maksimum 45 minuta jako intenziviranog vežbanja, promenila sam taktiku, samo zbog ovog takmičenja.

Ako nemaš s kim, takmičiš se sa sobom. Ako hodaš, postaviš sebi cilj da hodaš duže, ili da za isto vreme pređeš više. Ako ideš u teretanu, na kraju standardnog treninga ubaciš još nešto da obaviš zacrtanih sat vremena. Ako trčiš, povećavaš pređenu dužinu, pa makar i za metar. Vodiš svoj neki unutrašnji dnevnik koji ne mora nikoga da se tiče. Jer, ti znaš šta radiš. Gradiš bolju verziju sebe.

3. Koncentriši se na cilj, a ne na svoju slabost

487199_344127905664109_240455318_nOpet iz ličnog iskustva. Kao mlada devojka, operisala sam dva ligamenta na levom kolenu, nakon što sam pala na skijanju i nije mi se otkačio vez. Nakon 9 meseci rehabilitacije, doterala sam donekle tu nogu, toliko da mogu da hodam bez štaka, ali sam je uvek smatrala nekim oblikom invaliditeta. Nisam želela da trčim, jer “imam operisane ligamente”, nisam nikada čučala jer “imam operisane ligamente”, nisam vozila bajk, jer, pogađate, “imam operisane ligamente”. Kasnije sam čak, kada sam probala jahanje, pala s konja direktno na glavu, što bi retko kome uspelo u toj situaciji, samo zato što sam prilikom gubitka ravnoteže, dok je konj ljubazno pokušavao da me zbaci sa strane — što je manje opasno,  ja odlučila da padnem prema napred — što je veoma opasno, čuvajući se da ne padnem na koleno na kojem imam operisane ligamente. Rezultat čuvanja kolena je bio potres mozga, kratkotrajna amnezija i, moj ogroman strah od konja i prekid te avanture.

Još jedan rezultat slabosti “imam operisane ligamente” učinio je da mi je tokom godina ta noga malčice atrofirala, da mi se kičma malčice povila na stranu od nakaradnog hoda kojim čuvam ligamente i da mi je levi guz pao i atrofirao, izobličio se, kao da ne pripada mom telu, nego ga je neko uzeo sa tuđeg i nakačio na moje.

Kada sam počela da trčim, to koleno i cela ta noga, boleli su kao đavo. Proverila sam kod lekara: ligamenti su u redu, jedino što su se skratili i malo ukrutili, ništa što razuman trening ne bi mogao da popravi. Problem je bio u mojoj glavi. Mnogi od vas znaju da danas trčim trke i da ne samo da čučim, već radim čučnjeve s ogromnim težinama i da je koleno sasvim u redu.

Kad sam prestala da budem fascinirana svojom slabošću, slabost je nestala.

4. Ne može sve odjednom i neće se promena desiti sutra

64691_387373164680819_1515879671_nE, ovo kada usvojite, na konju ste. I nećete s njega pasti na glavu, kao ja.

Mi se nismo samo jedno jutro probudili punački ili tromi. Na tome smo radili ne radeći ništa, godinama. Zato je najvažnije da budete svesni da se promena neće dogoditi preko noći i da se nećete jedno jutro probuditi vitki i fit. Zapravo, probudićete se jedno jutro vitki i fit, samo ne odmah sutra ujutru.

Promena je kada nešto radiš korak po korak, pomiren si sa vremenom i trenutnim mogućnostima, i znaš da imaš cilj. Prvo ne možeš da istrčiš duže od pet minuta, ali sutra možeš šest. Prvo ne možeš da uradiš ni tri čučnja, ali prekosutra možeš pet sa tegovima. Ako se opustiš u vezi sa tim, ako sebi opraštaš trenutna ograničenja i uslovnosti, potrajaće ti i motivacija, uz zadovoljstvo svakodnevnog napretka.

5. Odaberi aktivnost koja ti odgovara

Ti znaš da se trčanjem stiče kondicija i izdržljivost i troši više kalorija? Ali te to ne pali? Nemoj da radiš nešto što je fensi, što drugi rade, ili teoretski znaš da je dobro, pa bi bilo dobro i za tebe. Ne bi bilo, ako ti to ne prija. Ako si joga-tip, sigurno nećeš krenuti na boks. I ne treba.

Ja volim da vežbam sama, i zato ni ne pokušavam da idem u grupe. Možda to nije tvoj slučaj, možda baš sat vremena zumbe ili akvarobika u grupi je ono što bi ti prijalo? Ja volim da termin mog treninga bude u vlasti moje odluke. Ti baš voliš da imaš zakazan trening kako bi ostale poslove i obaveze prilagodila tome?

Kad bih morala da idem na bazen i da se kvasim tamo i posle sušim kosu sat vremena gurajući se za utikač, pronašla bih svaki put sto izgovora da ne odem na takav trening. To nisam ja. Ali jedna moja drugarica ne primećuje svu tu zajebanciju s mokrom kosom i gubljenjem vremena oko sušenja. I nema problem s motivacijom da ide redovno na bazen. Ona razmišlja o tome koliko joj bazen prija, ne opterećuje se šta sve treba da uradi da bi to sebi obezbedila.

6. Nauči da se prilagođavaš

Krenula si na aerobik i tvoja grupa se osula a onda i zatvorila? Drugarica s kojom si išla na treninge više ne može da ide sa tobom? Povredila si se i ne možeš više da trčiš? Eto, ovo poslednje se meni desilo. Prošlog leta trčanje je bilo moja glavna preokupacija, a teretena usputna ljubav. Onda mi je pukao mišić. Mogla sam da sedim četiri meseca koliko mi je trebalo da se oporavim, ali sam uspela nekako da se prilagodim novoj, neželjenoj situaciji. Prvo sam plivala (iako to mrzim, ali je to u prvi mah bilo jedino što sam mogla), a onda sam ušla u teretanu, da radim one delove tela koji nisu povređeni. Ispalo je da je sada teretana moja glavna preokupacija, a trčanje rezervna. Ne znam da li će se nešto promeniti. Prilagodiću se promeni. Meni je najvažnije da ne prekidam ritam, jer znam da je mnogo teže nastaviti, nego što je teško održavati kontinuitet.

Takođe i vreme treninga. Meni je teško da treniram popodne i uveče, nakon celog dana gomile obaveza i nepredvidivog rasporeda. Zato treniram rano ujutru. Zbog toga ustajem sat vremena ranije. Zbog toga i ležem sat vremena ranije nego pre. Ako sve to nije bilo moguće rano izjutra, pronađem taj jedan sat da se dobro išetam uveče, ili da u toku dana sednem na kućni bajk. Nije sve uvek idealno i onako kako bismo voleli da bude, ili kako smo navikli.

Jednostavno, ako želiš rezultat, a ti se prilagodiš novim okolnostima. Ili okolnosti prilagodiš sebi.

148731_450032071724943_400951747_n

 

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

7 Comments

  1. Draga Moo,

    ti sama jesi motivacija nama koji se borimo upravo sa bolestima koje si opisala a mogu se svrstati pod jedan naziv-lenjost,ušuškanost, linija manjeg otpora.kako nisam u drugim živ.situacijama,ni lenja niti idem linijom manjeg otpora,pitala sam se zašto i u vežbanju nisam tako dosledna?
    Tvoji postovi me menjaju, sve moje dileme i pitanja kao da čuješ i pišeš o temama koje me zanimaju. Moja borba traje. Uspela sam dva meseca da istrajem, oktobar i novembar-izazov , dok je decembar bio traljav.
    Ono što je dobro, nervirala sam se što nisam stizala u dec.da trčim i šetam ritmom kao u oktobru i novembru, i nedostajali su mi treninzi.
    Zato,hvala ti na svakom postu,savetu, i svoj tvojoj snazi kojom nas motivišeš i pokrećeš, da se može sve što se hoće.
    Pozdrav Sanda Chana i sve najbolje u novoj 2013.

  2. Sanda, svaki dan je nova šansa da popraviš to. Vidimo se u januaru na Endu! Spremamo se da blistamo ovo leto 😉

  3. Već skoro mesec dana na trening aerobika dolazimo samo drugarica i ja. Ko će ga znati što ostale ne dolaze. Iskreno, meni to prija, imam utisak kao da imamo privatnu “trenerku” na Oksfordu! Mislim, ovo mi je šišnulo kroz glavu kad je “spala knjiga na dva slova”, i kad sam primetila da se moja drugarica malo smorila, pa sam joj to rekla-idi bre, još smo povlašćene!
    Večeras smo samo nas dve bile, “trenerka” se razbolela.
    I odvežbale smo ko matore (dobro, ja unekoliko i spadam u tu kategoriju) 🙂
    Posle sam prvi put u životu sela na one gym-sprave (za butke) i ona sa tegovima..tako nešto. I bilo mi sjajno!
    A pre tog treninga-trening tai chi -a (u istoj je sali). Moj današnji dan je bio sjajan!

  4. Mesecno merenje i slikanje je dobra motivacija..mozda cete izgubiti samo kilogram za mesec dana, ali ako je to 5 cm manji obim struka i znatno bolje drzanje, bicete jako srecni i zadovoljni:))

  5. Draga moja M,
    godinama unazad razmišljala sam kako bi bilo dobro da budem fit kao cice koje svakodnevno viđam (a nekad sam i sama bila takva), da konačno popravim ovo moje pogrbljeno držanje, stomačić koji se preliva na sve strane, da mi konačno ljudi više ne ustaju u prevozu misleći da sam trudnica… Visoka sam 172, imam 63 kg, generalno (sem što sam stomaklija) ne izgledam buckasto, ali mišića nigde… Nekada davno, bavila sam se ritmikom, atletikom, plesom, provodila dosta slobodnog vremena u teretani, a onda je iz nekog neobjašnjivog razloga sve to prestalo i pretvorila sam se u osobu koja sedi (čitaj : leži) na kauču i jede.. Želja za promenom postoji, ali motivacije niodkuda. A onda naletim na ovaj sajt i mic po mic, eto mene zadnjih mesec dana tri puta nedeljno u teretani, kad izvedem klinca napolje trčim sa njim kao luda, danima kad ne idem u teretanu malkice radim vežbice kod kuće… Ne prežderavam se, ne držim nikakve dijete, ali vodim računa šta jedem i gle čuda, ne mrzi me da na posao ponesem zdrav obrok.. Osećam se sjajno i jedva čekam svaki sledeći trening, upornosti mi ne nedostaje. Ne znam da li sam za ovih mesec dana izgubila neki kilogram, to mi nije nešto naročito ni važno jer se super osećam i svesna sam da će mi trebati đavolski puno rada da skinem salo sa stomaka i ponovo vidim zaboravljene mišiće i to mi je potpuno ok. Ne postavljam sebi rokove, imam samo jasan krajnji cilj i spremna sam da istrajem koliko god vremena i napora trebalo. Verovala ili ne, nisam tip koji piše poruke, naročito ne kilometarske (sorry) ali samo sam htela da ti kažem : HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ !!!

  6. Meni treba snage jer ustajem svako jutro u 4 I za kompom sam od 6h u Simanovcima. Bolest nad bolestima u putu provedem svaki dan po 3,5h I gde je meni snaga kada dosjem kuci da vezbam.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]