Šest praznih izgovora što ne jedemo zdravo

17

1. Samo jednom se živi a.k.a Od nečega se mora umreti

Znate sto i jednu osobu koja je poživela 101 godinu, hraneći se hlebom i slaninom, uz jutarnju rakijicu, pušenje čkilje i udišući svež vazduh. Problem je što su te (dve-tri osobe za koje ste zapravo čuli) živele svoju punu snagu u potpuno drugo vreme, sa sasvim drugačijim navikama, bez  puno stresa, sa zaista puno vazduha, zaista na hlebu, luku i slanini, ali bez kokica, hamburgera i pomfrita, na rakiji koju su sami pekli, itd.

Od nečega se, istina, mora umreti. Ali. Razmišljajte ovako: ako je naše telo naš hram, inače jedino mef_200704_april16ed_im_3713asto u kojem zaista moramo da živimo, onda je bolje da to mesto ne trpamo đubretom. Volimo da nam je čist stan ili čista potkošulja koju stavljamo na telo, pa kako da nas bude baš briga kakvu prljavštinu stavljamo u svoje telo?

2. Već sam upropastila stvar, pa onda danas idem do kraja

Danas, pa sutra, pa prekosutra. Pa, već sam upropastila ovaj mesec, pa ću od prvog. Pa do sledećeg prvog, pa onog tamo. Pa samo da prođu praznici, pa samo da prođe ova zima… i tako prođu godine. Onda, u jednom trenutku izgleda kao da je za sve kasno, pa nemaš snage ni da počneš nešto da menjaš, pa imaš ober izgovor: kasno je sad.

Svaki zalogaj je izbor. Bolje je da naučimo da naša volja bude jača od našeg nagona. Nije lako i nije normalno svega i stalno se  suzdržavati, ali je mnogo bolje znati da jedan “pogrešan” obrok ne znači da je propala cela stvar, već samo da je napravljen ljudski izuzetak i da se onda uvek ponovo vraćaš na svoje šine.

Svaki novi obrok je nova šansa da počnemo sve kako treba.

3. Pod velikim sam stresom a.k.a Ovo nije pravi trenutak u mom životu

Pošto je stres ozbiljan okidač za prejedanje, većini bar, osim onih srećnika kojima se od stresa stegne želudac pa ne mogu ni zalogaj da stave u usta, ovo je većini jedan od omiljenih izgovora.

U ovom delu sveta, nije nam lako. U Americi kažu “stressed, depressed but well dressed“, znači, ni oni ne osećaju da im je išta lakše iako im je odeća možda skuplja. Stres je sastavni deo života, niko nam nije ni rekao da će biti lako. U tom smislu, da ne bi bilo lipši-magare-do-zelene-trave, stres se prosto mora ukalkulisati u odluku.

Ako čekamo da sve bude idealno, ovaj loš izgovor može najduže da poživi.

A, da li ste znali da zdravom ishranom, u stvari, možete bolje da odgovorite na stres oko sebe?

4. Nemam vremena za zdravu ishranu

Ba! Ovaj izgovor sam najčešće čitala među komentarima na ovom blogu i svaki put me je iznova iznenadio. Pa, da li je moguće da ljudi veruju da je za zdravu ishranu potrebno neko posebno, duže vreme u odnosu na nezdravu? Istina da je brže pojesti hamburger na ulici, ali, hej, ne jedete valjda svaki dan i jedino taj hamburger s trafike?

Ako kuvate obroke, vreme potrebno za spremanje zdravog obroka isto je, ako ne i kraće od vremena potrebnog da ispohujete šnicle u dubokom vrelom ulju, na primer. Drugo, svaki obrok koji spremimo sami, kod kuće, zdraviji je od obroka koji ćemo pojesti negde napolju. Treće, ako imate vremena da čitate ovaj post, onda sigurno imate vremena i da pripremite zdrav obrok.

I, znate kako kažu: Ako sada nemate vremena da pripremate zravu hranu, moraćete kasnije da nađete vremena da se lečite.

5. Zdrava hrana je neukusna

Netačno! Zdrava hrana, pre svega, lepše izgleda. I malom detetu se stavlja više boja u tanjir da bi ga obrok razveselio i delovao jestivo. Kad ja pomislim na izgled zdrave i nezdrave hrane, prvu vidim kao vatromet boja, a drugu kao braon smesu. Već samo to je dovoljno da napravimo razliku. S druge strane, zdrava hrana uvek može da se napravi ukusnom, Internet je prepun sajtova specijalizovanih za različite vrste kuhinja, koje liče na vaše ideje o zdravoj ishrani. Čitajte, prepisujte.

Pogledajte samo ove recepte i dobićete ideju. Vreme pripreme svih recepata je maksimum pola sata, a neki su čak i gotovi za to vreme.

6. Zdrava ishrana je skupa, ja nemam para za to.

Uuuuuu, mene ovaj izgovor najviše nervira. Bilo je na ovom blogu, a bilo je i na Fejsu da mi kažu da zdravo mogu da se hrane samo oni koji imaju para, a da sirotinja mora da se najede, pa jede bela leba i parizera. Možda će da zvuči pregrubo, ali, da se ne lažemo: ako ste online i čitate ovo, to znači da već imate više nego što je samo za hleb i parizer.

Napravite varivo od šargarepe, pire krompir i belo meso. Običan, uravnotežen, zdrav obrok. To je, za vas četvoro, trošak od oko 1.000 dinara (10 eur). Probajte da kupite četiri porcije Big meka za te pare ili podelite po pola pice. Ne možete. Zdrav obrok, po mojoj računici, spremljen u kući, obično košta oko 250-300 dinara po odrasloj osobi koja jede celu porciju, ali i daleko manje za sva ona jela koja mogu da se prave za dva dana.

Ne, zdrava hrana nije skupa.

Napravite eksperiment, kupujete i pripremajte nedelju dana samo zdravu hranu i uporedite taj budžet sa novcem za sendviče s trafike, gotovim jelima, jelima iz kutije i kese, ili već. Videćete da ste na trenutnom dobitku.

Pa, da parafraziram ponovo gonju izreku: ko nema sada para da se hrani zdravo, moraće posle da ih nađe za lečenje.

***

Koji je vaš  omiljeni izgovor? Možda nije ovde.

Izgovore koje sam prepisala od sebe, su 2. i 3. Za ostale sam često čula od drugih, ali verujem da lista nije potpuna.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

17 Comments

  1. Moj omiljeni izgovor- bolje ja da pojedem čokoladu ili čips nego moja deca! Tako imam utisak da u stvari činim dobro delo 🙂

  2. Razlog br. 7: Ma šta je uopšte zdravo? I ko kaže da je ovo što je, kao, zdravo, zaista neprskano, poluprskano ili istinski organik. Ma sve je to jednako otrovno, šta da se mučim.

  3. Moram malo da dopunim te prazne izgovore, kojim punim 🙂 Osim primedbe da u priči o zdravoj hrani treba biti malo realniji i uzeti u obzir prosečna primanja i radno vreme ovdašnjih ljudi, ili kvalitet namirnica koje se kod nas prodaju.
    Ne postoji zdrava hrana za prosečnog “običnog smrtnika”, bila ona životinjskog ili biljnog porekla! Ne postoji jer je preskupa bilo da je kupuješ (i nikad ne znaš da li jeste zdrava) ili moraš sama da je gajiš.
    Uostalom šta je danas zdrava hrana?
    Možda mleko sa aflatoksinima, genetski modifikovana soja (ili sl.), ili možda neko semenje iz prodavnica zdrave hrane sa sve mišjim govancima, ili voće i povrće (i pomenuto semenje) tretirano nebrojeno mnogo puta, ko zna kakvim hemikalijama protiv svega živog i neživog, ribe sa crvićima, meso sa antibioticima… iskreno, ako ću već da se trujem, sama ću da biram otrove, tako što ću da jedem ono što volim 😉
    Realno… gde ima da se kupi stvarno zdrava hrana?
    A potpitanje: znaš li gde u gradu Novom Sadu može ujutru u 6 sati da se kupi zdrav, svež doručak? Da napomenem da voćni jogurt i jedna jabuka za nisu doručak nego možda neka užina i … uslov je da taj doručak, može da odstoji i van frižidera? 🙂

  4. Meni se Cicini i Sanjini izgovori čine kao isti, još jedan odličan prazan izgovor. Jer mi ovde ne pričamo o tome da li treba da jedemo organsku ili neorgansku hranu, nego da li da pripremimo normalan obrok ili da kupimo gotovo jelo 29. novembra.

    Zdravo je ako odeš i kupiš kupus i šargarepu i napraviš neko varivo, a nezdravo je ako umesto toga odeš u radnju i kupiš burek. Šta tu ima nejasno? Za one koji bi izgovor, uvek ima.

    Čekamo da neko ubaci i GMO, jer već imamo aflatoksin.

  5. Analia92 on

    Ne treba nigde da ides u 6 ujutru da kupujes smece,nego da uvece ili ujutru odvojis 5 minuta,eto koliko je puno vremena potrebno za pripremanje zdravog obroka,covece 5 minuta,citava vecnost i da obaris jaja,dodas povrce koje si imala u frizideru ili salatu,krisku sira ili jogurt,za uzinu neku vocku ili orasaste i poneses to u nekoj cinijici.Eto to je citava nauka.A verovatno je tebi sramota da te na poslu vide da jedes iz cinijice zdrav obrok nego da jedes mastan burek.Neverovatni sta sve ljudi izmisljaju da opravdaju samo jedan pravi i istinit izgovor a to je lenjost.

  6. O, ja prelivam vrelom vodom svoje ovsene i pirinčane kaše ujutru na poslu, i za sada me samo zabrinuto gledaju – reče mi njih nekoliko: “Samo nemoj preterivati, nije to tako dobro baš svaki dan.” 🙂

    Nego, dajte da čujemo još izgovora!

  7. hehehe ja ni jedan jedini put nisam rekla da ne nosim svoj doručak na posao, ali i nije u tome poenta. Takođe jako dobro znam šta znači zdrava ishrana, samo od poplave silnih informacija teško je ne biti zatečen i znati šta je to što je stvarno zdravo ili barem šta je to što je manje štetno.
    Generalno su ljudi lenji, ili lepše rečeno inertni i jedu ono što im se najviše nudi za onoliko novaca koliko imaju da plate – sviđalo se to nekom ili ne, ali tako je.
    @Moo kada i ako te ne bude mrzelo, dotrči, došetaj ili dođi kolima, autobusom (kako god) ujutru na Institut u S. Kamenici, samo da vidiš šta je u ponudi od hrane u prodavnicama. 😉 Stvarno treba videti (i ne zaplakati) kako se u krugu jedne velike zdravstvene ustanove (Instituti za plućne, onkološke i kardiovaskularne bolesti), kroz koju dnevno prođe više od 1000 ljudi (što zaposlenih, pacijenata i poseta) prodaje onakav “junk food” – em skup, em odvratan. Neke druge prodavnice, pekare i sl. su udaljene “samo jedno brdo” 😉
    I stvarno me interesuje, gde u gradu ranom zorom može da se kupi zdrav doručak, jer ne mogu da verujem da osim pekara i bircuza ništa drugo ne radi u to doba i da ne postoji prodavnica brze, zdrave i jeftine hrane koje rade ne samo u to doba, nego uopšte.
    @Analia92 ne mogu svi da nose hranu od kuće – pogotovo leti, jer nemaju svi frižidere na poslu.
    @Jelena ja volim i šargarepu i burek, i rado bih jela za doručak burek sa šargarepom, ali ga nema nigde 😉

  8. Analia92 on

    Za salatu sa sirom ili piletinom ne treba frzizider ili za vocku sa jogurtom ili vocnim sladoledom naravno napravljenim ne mislim da kupovne.
    Ne moras sve da kupujes,mislim mozes da kupis sastojke pa da napravis a ako bas moras da kupis udjes u prodavnicu zdrave hrane kupis orasaste ili u pekari projicu koja je najmanje zlo i jogurt i eto ti dorucka

  9. @Cico, nažalost, često sam gore. I znam kako to izgleda. Posmatrala sam i po drugim bolnicama, šta je u ponudi u kantinama. Ili, kad mi majka, zbog koje često odlazim u Kamenicu, poželi nešto kad joj dođem u posetu, nešto što joj nisam donela, ili sam zaboravila da donesem. Pa kad silazim dole, a ostale žene iz bolesničke sobe me mole da im kupim PICU, “jako dobra i jeftina u prvoj prodavnici, desno”. :((((

  10. @Moo žao mi je što imaš takav razlog da ideš gore. I sad mi je žao što sam pokrenula tu temu, ali to su činjenice i mene te činjenice i takvo okruženje mnogo jede, a nemam načina kako da ih promenim.
    Osim pice, u toj radnji (verovala ili ne) najzdravije su pogačice sa čvarcima, pogotovo kada se uporede sa ostatkom ponude lisnatog testa na 1001 način.
    Da ne bude da sam ja neki veliki zagovornik samo zdrave hrane, ja sam samo običan grešnik koji voli da jede, i u moru svega i svačega pokušavam da se izborim sa svojim porocima, jer mislim da je i hrana porok, kao i svaki drugi (kao kada bi se neki lečeni alkoholičar zaposlio za šankom u nekom kafiću). Iskušenje da se jede loša hrana (tj. ono što nas najviše okružuje) je preveliko, a menjanje svesti tj. “onoga u glavi” je trajan proces koji nije svako od nas spreman lako da prihvati. I ako kao deca steknemo loše navike, kasnije sve mnogo teže ide.
    Zbog svega toga još više cenim sve ovo što ti radiš.

    • @cico, c’est la vie. Uzgred, letos sam bila primetila da je grožđe bilo jeftinije u onoj prvoj trafici na parkingu, nego dole na Limanskoj pijaci 😉

      A što se tiče promena navika u ishrani, promena stava ljudi prema hrani, pa seti se šta naša deca jedu za doručak i ručak u vrtićima, i videćeš koliko smo daleko od optimuma, zapravo, a ne od idealnog.

  11. @Moo sada ću biti pravi hejter i reći da ne volim da kupujem u toj trafici, jer pored nje dnevno prođe mnooogo kola koja dime – izduvni gasovi, ovo-ono… malo mi se gadi, ali činjenica je da gore imaju uvek lepog voća (cena kako kad) i u drugoj radnjici (pored te već spominjane pekare/radnje/štagod), kod njih kupujem i grožđe (kad ga ima) i banane i to one dobro zrele, crno istačkane i jedva čekam da krenu kajsije – prošle godine su imali najbolje kajsije u gradu 😉

  12. Uvek me oduševi tvoja sposobnost da ovako lepo sistematizuješ, i jasno napišeš sve što misliš. Profiltriraš gomile informacija i serviraš suštinu i to pljas, pravo u lice. Meni je to stvarno posebna osobina, i ono što me vraća na ovaj blog.

    Svi izgovori se svode na jedan jedini, a to je – nedostatak istinske motivacije. Ko bar ima svest o tome da mu nedostaje motivacija, a ne novac, vreme, ili šta sve ne, za njega ima nade. U toj sam kategoriji, pa znam 🙂

    p.s.
    imam ja jedan izgovor koji nije baš standardan, a to je “Ovo moram da pravim za blog!” A kad napravim, pa neću valjda da bacim, moram i da pojedem… 🙂

  13. Analia92 on

    E blago tebi pa mozes da jedes.Ja se tokom kuvanja ili pecenja ili pravljenja nekog kolaca,toliko nagutam tih mirisa da ne mogu nista da liznem tog dana.Tako da je to kod mene losa kombinacija,pa izbegavam neka duga i komplikovana jela

  14. Sve je ok i na svom mestu. Najviše me nerviraju izgovori 1. i 6! Lično ne trošim nijedan. Jedino što nikome ne smem da solim pamet (posebno ovima pod 1), dok god ne prestanem da u svoj hram unosim katran, nikotin & co. 🙁

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]