U potrazi za savršenstvom. Ili, kako mediji terorišu žene

27

Mediji su danas jedna veoma moćna alatka koja služi tome da nas otuđi od sopstvenih tela i natera da ne volimo ili se stidimo sebe.

Ženski časopisi, posebno prave od žena šizofrene osobe: u istom broju će nam ponuditi neku dijetu za brzo skidanje kilograma, a nekoliko stranica kasnije nam reći da treba da volimo sebe takve kakve smo. Čitalačko iskustvo koje je na nivou razbibrige kod frizera, gde priliči da se baviš površnim temama, ali, hej, neko to stvarno shvata ozbiljno.

Ne-ko to stvar-no shva-ta oz-bilj-no! Got that?

Mladost je sama po sebi lepa. Tek sa 47 vidim koliki sam moron bila kada mi je bilo 27, kada mi je koža bila zategnuta, kada nisam imala ni pore ni bore, kada sam izgledala super čak i kad se probudim u nedelju ujutru nakon subotnje lumperajke, a za sve to vreme sam mrzela sebe i to kako izgledam. A nisam imala medije koji će mi to natrljati na nos.

Još veći moron sam bila sa 17, nije bilo medija da mi kaže kako treba da izgledam, ali je bilo dovoljno da imam momka slikara, koji je crtao karikature mog tela tako da mi je godinama nakon toga trebalo puno vremena i snage da se skinem u kupaći i stanem pred ceo svet na Štrandu: gledajte, imam dugačak i tanak vrat, preširoka ramena, nemam ni struk ni grudi, noge su mi tanke ali su mi zato stopala ogromna. Ili već, kako me je opisivao momak koji je za sebe tvrdio da je “vizuelan tip”.

Zato danas imamo medije koji će vam sve to reći, sreća moja što mi je 47, a ne 30 godina manje, ne znam kako bih se zdrave pameti izvukla iz toga.

Koje-je-tvoje-opravdanje mama

U Americi smo prethodnih mesec dana imali temu Mariju Kang. Fit mamu. Ili, koje-je-tvoje-opravdanje mamu troje dece.

Pazite, žena zaista super izgleda. Njen posao je da super izgleda, ona je fitnes instruktor.

Međutim, njoj nije bilo dovoljno što super izgleda, na toj slici sa troje dece i šest pločica na stomaku. Ako niste primetili stomak, to je ono ravno i zategnuto što se nalazi između linija vitkog struka sa čije leve strane piše 2 godine, s desne 3 godine, a po vazdušnoj liniji dole, 8 meseci. Wow, ja ne mogu da ne cenim to, iza takvog izgleda stoji ozbiljan i posevećen rad.

Međutim, kao što rekoh, njoj nije bilo dovoljno da nam pokaže koliko je fit nakon što je pre osam meseci rodila i treće dete, iako bi već i to skenjalo neku tamo Miru ili Jelenu koje od kad su se porodile i rodile svoje prvo, nisu pošteno imale vremena ni kod frizera da odu, a ne da rade trbušnjake. Ona je morala da postavi to čuveno pitanje koje je izazvalo talasanje na celom svetu: Koje je tvoje opravdanje?

Bem ti, od svih pitanja i pridika, Mira i Jelena su baš to čekale! Jer su baš sebi rekle da je bilo dosta i da nije opravdanje to što doje, presvlače, uspavljuju i šetaju, kuvaju za bebu i sebe i muža, usisaju i operu, opeglaju i slože. Nego su mislile kako bi bilo zgodno da trče u mestu za šporetom dok kuvaju bebi kašu, ili uzmu bebana u naručje i nakon podoja rade čučnjeve ili trbušnjake, vežbajući usput i bicepse i tricepse zahvaljujući bebi koja baš lepo napreduje i sada ima već 10 kg.

Naravno, na ovakvo pitanje, moraš da budeš spremna i da dobiješ ovakve odgovore: “Nije da mi treba opravdanje što ne vežbam, ali moje je… iščašen kuk nakon trudnoće!”. Ili, “Hoćeš li da znaš koje je moje opravdanje? Rak dojke!”.

OK? Marija Kang je napravila kardinalnu grešku. Kad već radiš reklamu za svoj fitnes instruktorski rad, onda to ne radiš tako što ošamariš Miru i Jelenu i sve one koje još nistu stigle ni grudnjak za dojenje da skinu. Moglo je, hoću da kažem, i bez tog pitanja. I to bila samo još jedna fotka na kojoj možeš da vidiš da žene mogu sve. Posebno ako im je to posao.

What-s-Your-Excuse1

Marija je, tvrdi, želela da inspiriše žene. To što je većinu zapravo skenjala i razljutila, posledica je virala koji je nastao s tom fotografijom. Ona koja stvarno inspiriše, jeste Nataša Kovačević koja nije pitala koje je naše opravdanje, ali  nas je zapitala i navela na preispitivanje.

Šta ja mislim o aferi koje-je-tvoje-opravdanje-mama? Da je ova keva generalno odmogla ženama i to samo zahvaljujući tom arogantnom pitanju, ispisanim fontom bez serifa. Ali, bogami je i nekima pomogla, ludnica je nastala kada je FB prodavnica donjeg rublja za punije, pozvala žene da slikaju svoje punačko telo u donjem vešu, bez fotošopa i to objave javnosti. Stranica je za dva dana dobila preko 3 i po hiljade novih fanova i na stotine ponosnih selfija kao što je ovaj dole, jer su žene bile inspirisane:

CURVY-GIRLS-570

Da li je ova fotka meni lepa? Jeste. Ne da mislim da je zdravo imati toliko masnih naslaga oko struka – a nije, već zato što je zaista zdravo voleti sebe – a jeste. Nije ovde reč o inspiraciji, već o odsustvu stida. U tome se razlikuju afere fit-keve i prodavnice veša za punije. Ova druga pokazuje da nemamo čega da se stidimo, kakve god da smo. Ona prva nas tera da se osećamo jadno.

Manekenka da budem, na posao posle deset dana od porođaja da se vratim

Ove američke afere se nisu ohladile, a juče je neki domaći medij, ili već, preneo privatnu fotografiju manekenke Danijele Dimitrovske, čije ime mi je u trenutku objavljivanja te vesti bilo nepoznato — vidi se da dugo nisam išla kod frizera, ali sam kasnije doznala o kome je reč – manekenki našoj domaćoj, za koju još mediji vole da potcrtaju dopunsku kvalifikaciju – supruga Ognjena Amidžića, jer ono manekenka izgleda nije dovoljno ili kvalifikovano.

Danijela se porodila pre 10 dana, vratila se na posao i slikala se iz, nije iz kancelarije, ali ne znam ni ja gde se na poslu slikaš kad si manekenka, a nisi na pisti.

Danijela je kost i koža devojka. Ni trunke mišića za razliku od Marije Kang. Za razliku od ove, čak verovatno nije ni zaslužna za svoju mršavost, već je to nešto što duguje mami i tati. Međutim, Danijela nije pitala koje je tvoje opravdanje, ona je samo objavila privatnu fotku za svoj privatni nalog na Instagramu, devojke koja ima takve gene, ili takav metabolizam, koje je odlučila da stavi u službu svoje profesije — da bude manekenka.

Da li je ona više vredna od tebe? Nije.

Da li je ona ikako uložila neki trud da bude tako mršava 10 dana posle porođaja? Nije.

Mala je verovatnoća da manekenka, supruga Ognjena Amidžiča, nije znala da novinari prate naloge poznatih i poznatih. Znala je. Verovatno je zato fotku i stavila. Ali nije nikome pridikovala što je  ona, božemoj, mršava, a vi, doqrca, niste, nije vam ništa natrljala na nos.

Međutim, mediji su brže bolje natrljali nos i Miri i Jeleni što još uvek vuku težinu iz trudnoće. Oni su ti koji su iskorstili privatnu fotku i privatnu situaciju jedne manekenke da bi vas pitali: pogledajte nju posle 10 dana, a šta koji q vi još čekate, a porodile ste se pre 10 godina?! Sram vas bilo!

Zato se meni učinilo, a zgodno je sada da prokomentarišem kad nisam ranije, da je Kejt Midlton više uradila za osećaj samopoštovanja i emancipaciju žena kada je bez kompleksa po izlasku iz porodilišta pokazala svoj – trudnički stomak, nego sve mršavice i vežbačice koje su promovisale sebe u želji da “inspirišu” druge.

Jer to ispod haljine Kejt Midlton je život i to je istina, o kojoj niko ne želi javno da govori: posle porođaja ti si isceđena kao krpa, stomak ti je velik kao da si u petom mesecu jer ti se još ni materica nije skupila, na grudima već imaš ragade i boli te ta nežna haljina koja ih prekriva, iako si dosta tečnosti izgubila još uvek si pomalo naduvana, ali pre svega, umorna i željna sna, a ne posla. Jedino što je lažno na Kejt Midlton je njena sveže i besprekorno isfenirana frizura.

danijela dimitrovska kejt midlton

Mediji nisu mera mog tela

Naši mediji, kad ne postiđuju druge žene koje su im novinarski materijal, postiđuju svoje čitateljke. To je ono što je loše u svemu tome.

Mediji, i Internet i svi ti nalozi na mrežama na kojima danas mlade devojke objavljuju svoje pažljivo selektovane selfije, na kojima praznog džepa i praznog mozga upoređuju prazninu između svojih neverovatno tankih butina, i punoću svojih neverovatno velikih usana i grudi, koje postaju mera njihove vrednosti u društvu. Baš sve te praznine i dopune.

Iz te perspektive, nekako mi je neopisivo drago što nisam morala da u 27-moj ili 17-oj trpim još i taj teror, teror medija i Interneta, pored već normalne stanice nesigurnosti u adolescentskom razvoju, ili momka koji je želeo da me iskompleksira i postidi dovoljno da bih osećala zahvalnost što je uopšte želeo da bude sa nekim toliko nesavršenim kao što sam ja.

Dođavola mediji, ozbiljno vam kažem i taj nametnuti polumodel poluhumanoida zbog kojeg svi treba da imamo i patimo ako nemamo, dupe kao Dženifer Lopez, oči kao Adrijana Lima, usne kao Severina, osmeh kao Džulija Roberts, ten kao Brazilke, stopala kao Japanke, i mozak Kim Kardašijan. Da smo mršave 10 dana nakon porođaja i imamo odmah frizuru i manikir.

Kada sledeći put pokušate da uporedite svoje grudi, obim struka i kukova, ili butine sa modelom lepote kojim vas terorišu mediji, setite se i da sva ta božanstva lepote i mršavosti, danas takođe više nisu dovoljno božanstvene i da ni njihova lepota nije dovoljno lepa ni njihova mršavost dovoljno mršava, već moraju biti dodatno fotošopirane da bi uopšte bile dovoljno lepe i mršave i prihvatljive.

Čak je i Sindi Kraford jednom izjavila da bi volela da izgleda kao Sindi Kraford.

cindy comparititve

Naši obimi i mere, bore i pore nisu nešto zbog čega treba da se stidimo, već čini ono što mi jesmo i što je mera naše posebnosti, zbog koje nikome ne treba da se izvinjavamo.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com.
U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

27 Comments

  1. Katarina on

    Odlican tekst. Samo da dodam slucaj manekenke-trkacice koja reklamira sportsko rublje a koja je na svom FB profilu objavila svoje fotografije kad nije na pisti vec je opustena posle treninga i gde se vidi i stomak, celulit i druge nesavrsenosti koje svi imamo. Njena poruka zenama upravo je bila da ne veruju fotosopiranim fotografijama sa modnih pista, te da su i mankenke smrtnice koje, kao i sve zene, imaju i stomak i celulit i sve sto vec imamo. Zao mi je sto sad ne mogu da se setim njenog imena, ali svakako joj skidam kapu za potez. Sve ostalo je receno i napisano u ovom postu.

    • Takve žene zaiste mnogo mogu da urade za žene. Upravo te javne ličnosti koje žele da nefotošopirano prikažu ono što jeste život.

      Ostalo je na nama – da prestanemo da kupujemo tu fotošopiranu maglu. Jer, ona se prodaje jer su žene poverovale da je to istina.

  2. Vrlo dobar nastavak onoga sto je Igor Mihaljevic ukratko napisao. I vrlo kompletan tekst, svaka cast za oslicno obradjenu temu i iznete cinjenice. Ne svidja mi se sto nas ovih dana mediji bombarduju recju “selfi”, ali ako je to jedini nacin da se opise sebicno ponasanje pojedinih koji veruju da su poznati…U svakom slucaju, verujem da se neka zena nece osecati manje zenom ako ne izgleda kao ova ili ona manekenka i da ce znati da zakljuci sta je pravo a sta je “fejk”. Tuzno je sto istinske licnosti i istisnke zene (profesori, lekari, humanistkinje, sportistkinje, obicne mame i domacice) bivaju potisnute od strane kvazi dzet seta i kojekakvih “manekenki”, “starleta”, “oro-devojaka” i raznih…Nije sve u dupetu, sisama i napucenim usnama. Ima nesto i u glavi, a ponajvise u delima. Hajde da afirmisemo takve zene, slazete li se? I da prestanemo vise da dajemo nepotreban prostor onima kojima je i negativna reklama zeljena reklama. Nismo toliko jadne da “zivimo njihove zivote” ni kad odemo kod frizerke, ni ispred sopstvenog ekrana ili TV prijemnika.

    • O ovom delu tvog razmišljanja, ja razmišljam stalno: kako je došlo do toga da dajemo toliko prostora lošim primerima? Zašto je jedna devojka Oro dobila toliku pažnju? Na takvoj, nakaradnoj pažnji javnosti, onaj kuća.poso tip danas zarađuje na desetine hiljada evra samo da bi se negde pojavio. On je čovek karijeru stvorio zato što smo se smejali kolika je budala u tom spotu. Upravo afirmišemo i Oro.
      Mediji bi trebalo da prestanu da prave od svakog morona – zvezdu. Dovoljno je što danas mreže omogućavaju da svaku budalu vidimo pre ili kasnije. Ne mora se to i “ozvaničiti” kroz medije…

  3. Hvala ti na ovom divnom, inspirišućem tekstu, Ja se posle godinu dana od četvrtog porođaja još uvek borim sa viškom kilograma i zaista se osećam kao krpa kada vidim sve ove mršave , divne žene oko mene. Jer osim moje zavisnosti od slatkiša, koja se je javila u toku trudnoće,borim se i sa hipotireidozom i usporenim metabolizmom, i sa depresijom, i sa gomilom poslova i sa činjenicom da se jednostavno pogubiš. A onda te izbombraduju sa svih strana i dođe mi da vrištim. Zato draga, hvala od srca, i za ovaj i za mnoge prethodne tekstove .

    • Draga Lola, ti uopšte nisi jedina. Model savršenosti koji nam se danas nameće, čini od svake žene, sa daleko manje prepreke od tvojih, da se oseća jadno.

      A opet, neke druge žene su pomogle da se ovaj trend fotošopiranja stvarnost nametne kao model lepote i poželjnog – privahtajući ga i želeći ga.

      Kada bismo iskoristile svoju moć, jer nas je 50% na svetu, da ignorišemo medije koji prave tiraže plasirajući model koji je nerealan, ili proizvode u kojima je žena predstavljena kao objekat, ili do te mere poseksualizovana da bi prodala nešto što veze nema sa ženama, onda bi nastao potres na celom svetu. Mi bismo to mogle. 🙂

  4. Respekt, Tanja, oduševljena sam tekstom. To što si napisala- sve je tačno, i sve mi to znamo, ali…uvek misimo da ipak možemo još, da smo mogle i bez tog drugog kolača/zalogaja/obroka, ne uzimajući u obzir da smo ga pojele sedeći za stolom sa nasmejanom porodicom, pričajući viceve. Znači, više koristi nego štete. Međutim, mi smo majstorice za samokažnjavanje, pa nedajbože da sebi dozvolimo malo “lufta” i osećaj zadovojstva sobom – telom&ličnošću. Ja sam trenutno u fazi stagnacije, došlo je tu par kila viška, koji me stvarno muče (pogotovo što nikad nisam imala problema sa kilažom).
    Baš mi je bio potreban ovako okrepljujuć i nadahnut tekst-da se podsetim svega što znam..ali je ipak lepše kad imaš “sadrugarice” u sličnom razmišljanju.
    Svaka čast. 🙂

  5. Bravo, ovakav tekst treba da se objavi na svim drustvenim, mrezama i raznim forumima i portalima i ne znam ni sama gde sve. Devojcice i devojke ttreba da procitaju ovo i da usvoje kao himnu mladosti !!!

    • Draga Marija, ovaj blog čitaju i devojčice od 16 i žene od 60 godina. Moram da ti kažem da sam jako zabrinuta kada vidim pitanja i brige devojčica od 16 🙁

      Upravo spremam jedan tekst o tome…

  6. novosađanka on

    Tekst ti je odličan, već sam prijateljicama prosledila link ka njemu 🙂 Ja u savršenstvo ne verujem pa nisam ni u potrazi za istim, valjda što imam 39 godina 😉 Ali sam bila svesna da negde u meni čuči bolja verzija mene (što sam pročitala kod tebe i dopalo mi se). Kad sam počela da dojim proletos ugojila sam se pet kilograma za četiri meseca i onda sam se jednog dana trgla i rekla dosta. Nisam imala uslova da vežbam van kuće, bila sam sama po čitav dan sa bebom pa sam krenula na step klupicu. Meni lično najveći motiv da se potrudim i budem zdravija i lepša je bio moj sin. A slika Marije Kang me je pokrenula jer ja stvarno nisam mogla da smislim nikakav izgovor. Ako imam sat vremena dnevno za net, znaci da ga imam i za vežbanje. Sad će pola godine kako sam navučena na vežbanje, i dalje sam na steperu, imam manje kilograma nego kad sam zatrudnela, cilj više nije tako nedostižan. Tvoji blog je super, slučajno sam te otkrila pre mesec dana i svašta pametno i korisno iščitavam iz dana u dan. Pozdrav od bivše bucke.

    • Sugrađanko, dobrodošla!

      Marija Kang je zaista uzburkala žensku javnost. Meni je drago da je imala i tu ulogu i da pokrene nekoga. A, što se savršenstva tiče – da, potrebno nam je da prevalimo određene godine da shvatimo da savršeno ne postoji i da da pronalazimo i slavimo lepotu u drugim stvarima. To se zove mudrost 🙂

  7. Jedan muškarac on

    Žene drage, ne mogu da izdržim da vam nešto ne kažem.
    Ja mogu da razumem pretpostavku da neko može da voli (i prihvati) sebe ukoliko se ugoji. Ali verovatno ne voli dovoljno svog partnera. U tome je problem.
    Molim Vas, izvinite ako sam vam pokvario idilu.

    • Muškarče, jedan, nema problema.
      Za početak, ti prvo nauči da ako se obraćaš VEĆINI (množini) NEPOZNATIH osoba (pa bilo one i žene), ne koristiš veliko V u obraćanju. Eto, tek toliko, da nam dokažeš da si relevantan sagovornik, ne moraš čak ni da dokazuješ da neku od žena voliš.
      Kada to naučiš, možeš uvek da kažeš, ako imaš šta.

      Srećno.

    • Ne vole one sebe kad se ugoje, vec se trude da druge ubede u to kako su srecne sto su debele. To je zbog toga sto su previse lenje da urade nesto dobro za svoje zdravlje. To su nesrecne zene koje ce ceo zivot mrzeti ostatak sveta, a to je posledica mrznje koju osecaju prema sebi i nemogucnosti da nesto promene (a kad nisu u pitanju neke ozbiljne bolesti i nedostaci, sve je to u njihovim glavama, nikakve realne prepreke ne postoje), pa ce radije kukati na “fat shaming”. Lakse je kukati na druge koji stvarno nesto rade, motivisu, inspirisu, nego mrdnuti dupe i okrenuti novi list. Neko kuka na “fat shaming” i prozdire celu picu u isto vreme, a neko pored gomile obaveza nadje vreme za vezbanje, spremanje zdravijih varijanti obroka da bi nakon toga osecao mnogobrojne benefite takvog nacina zivota. Nije samo dobar izgled u pitanju, iako svi pocnemo da vezbamo prvenstveno zbog toga. Ja sam se redovnim vezbanjem i zdravom ishranom resila depresije, nesanice, alergija, i bubuljica. Tako da, drage dame, vasim kukanjem samo pokazujete koliko zapravo ne volite sebe. Znam to jer “been there, done that”. Da stvarno volite sebe ne bi vas tamo neki beningni slogan “what’s your excuse” izbacio iz takta. Opste je poznato da nas doticu samo one stvari u kojima se prepoznajemo…da, imate gomilu izgovora za vodjenje nezdravog nacina zivota kojih treba da budete svesni. Ne treba da “bacate drvlje i kamenje” na ljude koji pokusavaju da vam ukazu na to vas od kvalitetnijeg nacina zivota dele samo glupi izgovori. Kad jednom postanete svesne da su to sve samo izgovori, nesto ce vam se promeniti i u nacinu razmisljanja o temi zdravog zivota i vezbanja. A tek onda kad udjete u fazon s celom tom pricom postacete svesne koliko ste srecne sto niste sedele skrstenih ruku i kukale na neke tamo zgodne mame kako propagiraju “fat shaming” i mrzele ih sto tako savrseno izgledaju, vec ste se fokusirale na sopstveno telo i um i pocele da radite na sebi. I onda u jednom trenutku skapirate da vezbate naporno samo zbog tog fenomenalnog osecaja koji imate posle vezbanja, ne razmisljate vise o tome kako cete dobro izgledati, vec samo o tome kako cete se dobro osecati. Ko ne veruje neka proba 🙂 Ne mozete da lazete sebe i druge da volite svoje telo koje izgleda nezdravo, jer da ga stvarno volite ne biste mu to radile.

  8. ISKRENO…
    …već neko vreme čekam na ovakav tekst, tačnije, čekam “da se vratiš” 🙂 Da me ne shvatiš pogrešno, dobri su i drugi tvoji blogovi ali mi je ovaj zaličio na onu staru Mooshemu i zato sam sada baš srećna. Možda zato što u ovom tekstu nema ni T od Trčanja 🙂 Bravo!

  9. Slazem se, ali – nisu samo mediji krivi. Dok god gomila zena kupuje takve casopise i daje hiljadu komentara na naslove tipa “oro” “mrsava za 2 dana” i slicno, mediji nemaju interesa da se bave kulturom i moralom. Ne kazem, neki ljudi ne znaju za bolje, tako su ih naucili (mama, tata, drustvo…), ali nije na medijima da ispravljaju krive drine. Oni vide koje vesti izazivaju pompu i prodaju, bilo one dobre ili lose po drustvo. Vecito sklanjamo odgovornost sa sebe i prebacujemo na drustvo, drzavu, medije, politicare! Mi smo ti koji im daju na znacaju, nasim izborima, sa nasih 25 dinara na kiosku ili nasih 25 minuta na netu. Bas zato sto znam da je na netu i novinama 99% clanaka o zdravlju i izgledu šund, biram da ih ne citam (hvala bogu sto postoji onih normalnih 1%). Ukoliko malo bolje pogledate – 99% clanaka na bilo koju temu koja se servira javnosti je šund 😀 Al to je druga tema… Pozdrav!

  10. mushu_mee on

    Do pre nekoliko dana sam i sama bila Jelena, Mira, Sofija, Natasa. Terorisala i ubijala sebe sto, nakon skoro godinu dana posle porodjaja, sam i dalje kao naduvana zaba.

    A onda vidim post, tj. fotku, doticne Marije – sa svojom decom na tradicionalnom,vikend dorucku u MacDonal`s-u.
    E pa neka joj u slavu budu svi njeni trbusnjaci, bicepsi, tricepsi, kvadricepsi i majka priroda. Ostajem debela i idem detetu da spremim amaranth ili quinoa-u a mozda ipak se poigram pirom!!! Buzzzz off!

  11. Pingback: Kockasta vagina? U slici i reči. | MOOSHEMA

  12. klasična štreberka on

    Ja ne čitam novine i ne gledam TV….nemam kad.
    Te časopise o ljepoti čitam kod frizera, a u zadnje vrijeme ni tamo….
    Ali nekako poslije porođaja su mi iskakali ti naslovi svuda….svuda….nekatamoestradnašmizla u top formi x dana nakon porođaja. Pri čemu je nepoznata x broj dana manji od 365. I baš su me nervirali ti naslovi! Jedino što je meni padalo na pamet je kako stizu da idu u teretanu i da vježbaju???? KAKO???
    Ja od svog mezimčeta nisam mogla da mrdnem nigdje jer je mezimče sisalo….prvih mjeseci svakih sat vremena, a podoji su trajali pola sata, pa da podrigne mezimče jos 10 min….pa eto, lako je izračunati koliko mi ostaje vremena za nešto što nije dojenje. Ja se pitam šta se to desilo sa nama, kad kažem nama mislim na nas žene, kad smo dozvolile da pored svega što nam se dešava nakon porođaja mislimo i na to kako ući u one farmerice koje sam nosila prije trudnoće. Nije da ni ja nisam mislila o tome….Jesam, ali eto ni danas ne mogu ući u TE farmerice. Nije da nisam mislila, ali bilo je dovoljno “dobrih” žena iz mog okruženja koje se i dan danas trude da mislim na te farmerice. I mislim. I iskreno boli me uvo! Boli me uvo za njihovo mišljenje. Ne boli me uvo što sam debela, ali i ne očekujem da ću smršati za deset dana.

  13. Pingback: Fat shaming. Prekinite s tim. | MOOSHEMA

  14. Ro Raven on

    Da se razumemo – ja sam medijska nocna mora! Ic me ne dotice ispiranje mozga sa malih i velikih ekrana, guzica tamo neke starlete, na tabloide ne bacam pare i trudim se da budem zdravo neupucena u moderne tokove zenske estetike svake vrste. A i ako uz-put-niz-put u moj fokus i dopre neko pucavo savrshenstvo Bozije, samo pomismim “Hvala ti Boze na Photoshopu, sta bismo mi jadne izoblichene tetke bez njega”. Ukratko, ne bavim se drugima, dovoljno mi je mog zivota, tudji me ne treba. A da sam u zivotu radila shto su mi drugi rekli da bi trebalo da radim, ne bih daleko stigla. A i kada sam slushala one koje sam slushati morala – nashe drage doktore na primer – uvek sam teshko na.ebala.

    Ali … ima jedan kritichar koga ne mogu i necu da izbegnem. Ogledalo. I ogledalo kaze: “Na shta to lichish, zeno draga!” I njemu nekako ne mogu da se pravdam, iako i ono i ja znamo zashto je i kako do toga doshlo. Hashimoto mi je otkriven 2007, i sve je bilo ok do trudnoce … a onda je podivljao. Sa porodjaja sam izashla sa 95kg, za dva meseca izgubila 20kg vode i ni makac dalje, masti su se zadrzale i samo se polako penju na gore, neshto vishe od 4 godine kasnije stigle na 80! Sinka sam rodila sa 40 godina, prvo moje i jedino dete. Do pre godinu dana ispred ekrana sam privodila 12-15 sati ..jbg, zaraditi se mora. Proletos uradim komplet analize i srushim se – antitela kojima je maxmimum 35-40 jedinica necega, kod mene skoro 6000! ‘Be se njima shto je redovno uzimam terapiju, one teraju po svome. Nije ni chudo shto sam se posle posla gasila, ko iskljucheni TV, prezivljavajuci od 3 do 9 u fotelji da stignem do kreveta.

    I pukne meni film. Odluchim se ja za struchne konsultacije sa chika – Googlom. Prosto, ni jedna baba travarka mi nije bila pri ruci, a i cika Google ima shiri uvid u problematiku, Ocigledno daleko shiri od kvazi lekara koji se bave endokrinilogijom iz hobija. I tako, ukucam ti ja kljucne reci, i izbaci on meni brazilski orah. Sta cu s njim koji moj? “Pre svega, ne psuj” reche on” nisam ti je endokrinolog. Drugo, jedi 2 ujutro, ne vishe od toga, i cekaj.” OK. Poslusham. Posle par nedelja, bojazljivo kazem muzu – “Izgleda deluje, ne gasim se vishe”. I on meni bojazljivo odgovara – “Primetio sam ali ne govorim nishta da ne ureknem.”

    Ohrabrena uspehom, opet se ja obratim cika Googl-etu. “O mocni i sveznajuci, sta koji moj da uradim sa antitelima? Gushi me ovaj leptir u vratu, ritam grizem i ujedam, ubi me nervoza, ovako se vishe ne da ziveti” On me pogleda i izbaci samo jednu mudru rec – kurkuma. Kur-shta???? “Kurkuma” – dreknu on. “M’rsh u kupovinu. Evo ti recept”. Skupih ja vilicu sa poda, i poslah muza u zdravu hranu, poceh da pijem caj i gle cuda – nije proslo mnogo gushenje prestade. Josh samo da ponovo uradim analize za koji mesec pa da vidim da li je cika Google bio ponovo u pravu.

    U medjuvremenu, postala sam i ponosni vlasnik Levinivih magneta za kolena, i Kosmodiska. Nema sahnse da bih mogla da odradim svinjsku dacu od 12 sati teshkog rada bez njih. 80 je 80. Treba to nositi. Narochito kada se ne krecesh, kada zivish sa usporenim metabolizmom i konstantno upaljenom zlezdom. I kada si celog zivota nosio 65 pa ti zglobovi nisu navikli na vishe od toga. I smeta mi tih 15kg vishka. Ne samo zbog ogledala. Vec zbog mene. Hocu da mogu shto sam mogla pre 5 godina. Ne 10. Ne 20. Pre 5. Samo to.

    I reshavanje problema se nastavlja. Sledece mi je naci neku sobnu hodalicu, da mogu na svaka 2 sata da dignem dupe debelo sa stolice i da se na brzaka razmrdam. Pa cu valjda steci i dovoljno snage da pochnem i sa josh necim, ne bih li se reshila balasta, jer ishrana nije problem – jesti manje od ovoga – od kada sam na brazilskom orahu – znachilo bi s.ebavanje nekih drugih meni milih i dragih organchica.

    I iskreno, bilo bi bolje dragoj Miri i josh milijoj Jeleni, da ne ceshljaju casopise, kod frizera te obichno preceshljaju ko da si na ispitavanju u podrumu pandurske stanice, nego da obave ozbiljan razgovor sa sopstvenim Ogledalom, uzrocima i posledicama, zeljama i teznjama, i na kraju krajeva, sto da ne, i sa sopstvenim muzevima, odnosno sa delom muskog mozga zaduzenim za estetiku zenskog tela, takozvanim “isturenim odeljenjem donjeg velikog Mozga”. Jer drage moje, na kraju krajeva, nije vazno shta imash, vec kako ga nosish i kako ga koristish. Ako ne nosih kako treba – uradi neshto. Ako ne koristish kako treba – uradi neshto. Inache, ne diraj ako nije pokvareno. Budi lepa kakva jesi i uzivaj u onome shto imash.

  15. Pingback: Ivana Španović i dijeta na vodi, ili kako više nemam živaca za ovakve novine | MOOSHEMA

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]