Moja prva nedelja individualnog treninga [urnebesni dnevnik za početnike s tegovima]

25

Dragi dnevniče,

Odlučila sam da uozbiljim svoje treninge i da umesto Hello Kitty tegova, a imamo stvarno i roze takve u fitness klubu, pređem na šipku. Budući da nisam probala ni da plešem uz šipku, odmah sam shvatila da će mi trebati neka poduka. Naravno, nije reč o istoj šipki, ova ne stoji fiksirano za pod, nego je zapravo dižeš i spuštaš, ništa komplikovano. Mislim, nije da nisam u formi, igrala sam između dve vatre pre jedno 35 godina, imam iskustva sa sportom. Ali, stvar sa šipkom mi se čini ozbiljna, a ja hoću da napredujem ozbiljno.

Zato sam odlučila da angažujem Nenada, on radi kao individualni trener. Preporučila mi ga je Jovana (draga moja). Nenad je kao mini Apolon, ima prijatan osmeh i veoma smiren, umirijuć glas. Prijatno se smeška, govori tiho i nosi bučice i šipku sa sobom. To što ne može da priljubi ruke uz telo od tricepsa i konusa, smatrala sam dobrom preporukom. Nije da želim da izgledam tako, ali tip izgleda ume da stvori mišiće sebi, pa valjda će pokazati i meni kako to da uradim.

Nenad je prihvatio da radi sa mnom cele nedelje, po njegovom programu i preporučio mi da vodim dnevnik treninga i ishrane, kao dodatnu motivaciju.

Ponedeljak

Ustala sam u 6. Nije mi bilo teško jer inače ustajem rano. U 8 sam već bila zagrejana i prepuna entuzijazma. Odmah smo radili mrtva dizanja, pažljivo sam memorisala svaki pokret i položaj tela.  Osećala sam se nadmoćno nad svim onim ženama koje su polako i pospano dolazile i listale novine na bajkovima, ili gledale omiljenu seriju na ekranu iznad trake za trčanje, dok su se zagrelave. Malo sam ih gledala i sa visine: ja radim nešto KONKRETNO.

Radila sam i prvi put čučnjeve sa šipkom. Nenad me je ohrabrivao na poslednjim ponavljanjima, kada sam osetila da ću samo da sednem na dupe od slabosti i pomogao mi da seriju izvedem do kraja. Kako bih to bez njega!

Ceo dan sam jela sve po planu, kuvana jaja, belo meso, gomilu obarenog povrća i salate. Uveče, opet jaja i sirevi, jogurt, gozba!

Uradila sam PRAVU stvar!

Utorak

Jutros sam popila lavor kafe pre treninga, ali sam puna elana pre 8 već bila  tamo. Jedva sam čekala da vidim šta mi je Nenad za danas pripremio. U sali su žene čitale novine na bajkovima i gledale omiljene serije na ekranima iznad traka za trčanje. A ja, carica, sa šipkom, na benč!

Bilo je teško, ali sam srećom imala Nenada čiji osmeh i “možeš ti to” su bili pravi podstrek da ne pustim šipku na grudi, da me usmrti na licu mesta.

Posle sam jela jaja i belo meso, fantastično je šta sve možeš da uradiš od belog mesa, samo ako imaš mašte. A jaja su kul, malo kalorija puno proteina, oduševljena sam svojom odlukom!

Ovo je najbolje što sam mogla da uradim za sebe!

Sreda

Jedini način da operem zube je da pričvrstim četkicu za lavabo i onda pomeram usta napred-nazad preko  nje. Mislim da imam upalu oba plućna krila, a ruke mi stoje pored tela kao dve mrtve grane, ne mogu da ih pomerim kao da sam se šlogirala.

Čini mi se da Nenad pomalo gubi strpljenje sa mnom. Naređuje mi, “možeš ti to”, kao da smo se posvađali. NE MOGU, vrisnula sam jednom, ali me je on opomenuo da tako ometam ostale devojke u sali koje čitaju novine na bajku i gledaju omiljenu seriju na ekranu iznad trake za trčanje. Malo mi je taj njegov glas suviše nervozan za nekoga ko se bavi zdravim životom, i osmehuje se u neku grimasu, što me jako, jako nervira.

Za kraj treninga, rekao je da je vreme za “active recovery”. To je kad se popneš na traku za trčanje, gde sam htela da pogledam najnovije vesti, ali mi je on pojačao brzinu tako da su mi sise odletele sa tela. Posle mi je rekao da ću morati da nabavim adekvatan grudnjak. Sad je preterao, ne sećam se da sam mu dala dozvolu da razgovara sa mnom o intimnim stvarima!

Kad sam došla kući, srećom, imala sam par kuvanih jaja od juče, odvratna su ta jaja, jebote.

Četvrtak

Zakasnila sam na trening pola sata. Tačno toliko mi je trebalo da me kranom izvuku iz kreveta i da mi pas zaveže patike. Kafu sam popila u krevetu, pre akcije izvlačenja, na cevčicu. Nenad me je dočekao s nekim vampirskim osmehom i rekao da ćemo raditi HIIT trening. Baš sam se obradovala, potreban mi je neki hit, kao što je čitanje novina dok voziš bajk, ili se igraš sa Hello Kitty tegovima.

Međutim, ništa od čitanja. Posle bajka uzbrdo, naterao me je da se popnem na nekog monstruma od mašine, koji imitira stepenice. Zašto bi, do kurca, iko  na svetu izmislio mašinu koja imitira nešto tako zastarelo kao što su stepenice u doba liftova?! Otpala sam, ja ne znam gde sam se popela za 20 minuta, sigurno na vrh Burdž Kalifa. Nenad je rekao da će mi to spustiti pritisak i holesterol i da je to dobro za moje srce. Pričao je još neka sranja, stvarno je dosadan taj čovek. Mogla bih burek da mu jedem s glave.

Burek. Iz raja izašao. Za ručak belo meso, večera jaja, sve direktno iz pakla.

Pred spavanje su sin i muž pričali viceve, oni su se valjali od smeha a ja sam plakala, toliko me boli kad mi se zategnu trbušni mišići.

Petak

MRZIM Nenada. Kad mi se nasmeši toliko mi ide na živce da bih mogla da ga opaučim jednom da se sruši, samo kad bih imala snage da pomerim bilo koji deo tela. Odvratni, nervozni, nabildovani plavušan s konusima. Rekla sam mu da nema pravo da mi govori “možeš ti to”, jer me ne poznaje i ne može da zna šta ja mogu, a šta ne!

Radili smo kružni trening [1], [2], [3], ne sećam se tačno svega, mislim da sam imala vrtoglavicu. Kao kroz maglu videla sam sve one pametne devojke kako na miru treniraju, čitaju novine na bajku i gledaju omiljenu seriju na ekranu iznad trake za trčanje. Kad je Nenad otišao u WC, umesto šipke sam uzela Hello Kitty tegove, ali mi je odmah prišla jedna mršava  i zategnuta ćurka, koja tu radi kao trener, i oduzela mi ih je i dala devojkama koje lepo treniraju ispred ogledala.

Za ručak sam imala belo meso, čini mi se da bi i posoljen karton bio ukusniji.

Subota

Zove me Jovana (govno jedno), da me pita kako je prošla prva nedelja u teretani sa privatnim trenerom. Zove me i Nenad, verovatno da pita što nisam došla na trening, jebe mi se da mu se javim, seronja jedan nabildovani.

Moji su otišli na Stražilovo da šetaju, ja sam ostala da uradim “active recovery”, toliko sam još imala snage, da dohvatim daljinski i ceo dan gledam kanal za fitness, sa svim tim mršavim i zategnutim kokoškama koje se smeše, dođe mi da pljunem ekran, ali nemam snage da sakupim dovoljno pljuvačke.

U jednom trenutku sam otpuzala do kuhinje i tamo našla prizor kao da sam u magacinu najveće farme za uzgoj pilića u Srbiji. Ako pojedem još jedno jaje ili belo meso, obesiću se!

Nedelja

Da verujem u Boga, sad bih zamolila da me neko kranom prenese do baptističke crkve na ćošku. Dok oni pevaju, ja da zahvalim Bogu što je ova nedelja prošla i što više nikada neću videti Nenada. Sledeći put kad budem htela nešto da uradim za sebe, daće Bog, izabraću nešto što ne boli, kao što je vađenje umnjaka, na primer.

***

Ovo je romansirana verzija mog dnevnika, da sam ga vodila pre nešto više od dve godine, kada sam prvi put počela da treniram sa slobodnim tegovima. Nenad, Jovana i ja, upala mišića, jaja i belo meso, istiniti smo. Svaka sličnost sa “opet pada bijelo govno” – neizbežna je.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme na poslovima izvršne direktorke NVO Liber i kreativne direktorke Kolegijum studija.

25 Comments

  1. jaooo, slatko se nasmejah… I pronadjoh… samo sto se moj nenad zove djole 🙂
    I ne mrzim ga vecno, samo tih 40min na traci 🙂

  2. Plačem od smeha, ali i od spoznaje da će i mene ovako nešto da dočeka za godinu – godinu i po (čim se porodim i bebac malo poraste).

  3. Ja sam mog Đoleta, stvarno se tako zove, obožavala. Sticajem okolnosti u poslednje vreme ne treniramo i nedostaje mi šipka, a bogami i efekti koje daje. Zavidim ti 😉

  4. Svaka ti cast , ne na ovakvom pocetku 🙂 , nego na divnom opisu i lakoci citanja ! Moj pocetak je bio malooo drugaciji , i moj Djole je Mica koji je verovatno malo nagluv od mog silnog psovanja i dranja na njega , i kad god ga molim za malu pauzicu on samo naculi uvo i kaze : ne cuje baba sinko …
    Ali nase druzenje traje i dan danas , vec pola godine je on moj licni trener i ne bih ga menjala ni za sta na svetu ! Pozdrav

    • Baš super što tako dugo treniraš pun gas (jer sa trenerom mora biti pun gas 🙂

      Ova moja avantura, u stvarnom životu, trajala je dve nedelje i ja sam, a to se sigurno i vidi, prezadovoljna obukom koju sam imala, a to mi je i trebalo, mrva samopouzdanja i gomila poduka.

  5. Sjajan opis!!!! U tom periodu sam jos i imala entuzijazma, al sad… posle 4 meseca jakih treninga i sjajnih rezultata, ne znam da li vise mrzim trenera ili teretanu. Evo, trening mi pocinje za sat i 15 min. a ja trazim po internetu razne motivacije, uf :/

    • A da probaš samo: spakuješ opremu i odeš? 🙂 Meni se to pokazalo kao najbolja motivacija – da se ne preispitujem suviše već samo odem :)))

  6. Modestyns on

    Čitam ovaj web sajt već dugooo. Upravo se završila moja prva nedelja vežbanja sa ličnim trenerom. Upale neću da spominjem, prepoznala sam se u tekstu. Od svega, najviše me boli sopstveni ego. Koliko sam kilava!!! Trener me hvali, super si ti, nisi vežbala godinama vidi za nedelju dana kako si napredovala, ali ja mu ništa ne verujem. Znam ja kako izgledam, to znaju i drugi. Ali samo ja znam kako se loše osećam -u smislu bolesno tromo, umorno, zakržljalo, sve me boli kao da sam baba, ma kilavo. Koji sam ja skot kad sam sebe dovde dovela. 29 kg viška hej!!! Ok tri bebe, dojenje-gojenje, sve u paketu, ali ipak. Jedva sam mogla da ustanem iz čučnja kad malenoj vežem pertle. Garderobu kupujem u koju uspem da stanem. Imam cilj, vratiti se sebi dok još imam kome. Ponedeljak 07:00 idem dalje u drugu nedelju, dugo mi je trebalo da krenem, baš zato što znam šta me čeka i sad nema odustajanja…a jednog dana ću se ponovo radovati treningu…kao nekada. Pita me trener da postavimo cilj za 01.10. …ja se ne usuđujem. Šta ako se razočaram? Ovako stisnem zube i guram…

    • To će sve proći i sjajno što si stisla petlju i krenula!
      Svi smo se na početku osećali jadno i beznadežno. Uopšte nisi usamljena u tom osećanju.

      Prihvati da postaviš cilj. Zvuči čak i realno. On će te podsećati gde si krenula i gde želiš da stigneš.
      I, ne zaboravi, ishrana je 80%, a trening sve ostalo.

  7. Modestyns on

    Druga nedelje… i još sam tu :)…postavili smo cilj. 15 kg manje do 01.oktobra. Što se ishrane tiče, tu je mali problem… ja i inače jedem bareno, bez prženja, bez masnoće, bez hleba, bez šećera, bez zaprške, puno povrća, a voća umereno…..neko ostavi hleb i skine 20 kilograma, ja imam samo neke manje izmene da uvedem, nije strašno…moj problem je što jedem jednom…Sad treba početi jesti 4-5 puta dnevno, ubrzati metabolizam, probuditi mišiće koji treba da se sete da su nekada aktivno vežbali…a izgleda da ih je uhvatio onaj Alchajmer :D…iskreno…duša mi je u nosu. Ali svako jutro, ustajem i ne znam šta me više boli, tetive, mišići ili ego. Idemo dalje…i hvala na podršci, puno mi znači 😀

  8. Placem od smeha 😀
    Nazalost nemam licnog trenera, ali ga zelim, i pored svega napisanog. Dok ga ne “nabavim”, pozabavicu se kruznim treningom za pocetnike, cisto da udjem u formu i ne umrem u fitness centru 😀

  9. Pingback: Tipu koji je odustao od treninga zbog upale mišića: ti si jedan običan šmokljan! | MOOSHEMA

  10. Evo ponovo čitam ovo i umirem od smeha na poslu.
    Ali što je najbolje, ovo je takva istina da ne može biti veća.
    Savršeno!!

  11. Pingback: Napredni trening za mršavljenje [dvomesečni program za vitkost i snagu] | MOOSHEMA

Šta ti misliš? Reci!