Nemotivacioni post za mršavljenje

6

Ispričaću vam neke tuđe priče. O kojima praktično ne znam ništa, ali su me duboko impresionirale.

Priča prva

Počinje u septembru, kada prvi put ulazim na odeljenje endokrinologije, u sobu 51 gde se većinom smeštaju žene koje imaju višak kilograma i tu su da smršaju. Na osam kreveta, viškovi su od 15-tak do xy kilograma, uglavnom udruženi pratećim bolestima gojaznosti.

Ja ulazim, mlada gojazna devojka izlazi. Saznajem da je smršala 15-tak kilograma, ali ja nemam čime da je poredim i samo cokćem u sebi, e, bože, nije valjda imala još i 15 kg više od ovoga? Može li se imati više od ovoliko kilograma koliko ja sada vidim?

Ne znam  zašto sam je upamtila, kad smo se, praktično, mimoišle. I kad je bila samo jedna od mnogih koje sam srela i upoznala naredne tri nedelje koliko sam ležala, a dolazile su i odlazile zbog viška kilograma. Možda zato što je toga, njenog poslednjeg a mog prvog dana, više puta ušla i izašla iz sobe, zato što je bila prepuna entuzijazma i zadovoljstva, i zato što je nosila visoko podignut rep i okrugle naočare, crne helanke i crnu majicu, ništa po čemu biste, zapravo, nekoga usput zapamtili, osim po toj auri sreće.

Prošlog ponedeljka sam ponovo ušla na isto odeljenje, u istu sobu, zbog nekih pretraga zaostalih od mog septembra. Ponovo sam u sobi 51, u društvu žena koje većinom leže tu da bi smršale. I onda, u jednom trenutku, ista ona devojka iz septembra, opet u crnoj majici i crnim helankama, sa visoko podignutom punđicom i istim okvirom naočara, ulazi u sobu i ja pogledam i osetim kako sam se sva naježila. Ona je tri puta manja nego jesenas. TRI PUTA!

Saznajem, od jeseni do danas, skinula je 40 kilograma.

Osetim neku sreću zbog nje.

Priča druga

Moja prva komšinica ovog puta, ne zna koliko ima kilograma.

Možda se pitate kako možeš da ne znaš koliko si teška. Objašnjenje je prosto i užasavajuće: nijedna vaga ne meri toliko, koliko je ona teška. Čak ni bolnička, koju za potrebe komunikacije u kući zovem stočna. Ono kada staješ na ogromnu ledenu i izlizanu površinu, a ispred tebe ogroman okrugli merač koji se pomera od nula do tvojih kilograma, i gde nas mere svako jutro, bez obzira zbog čega smo na odeljenju, jer se ta soba cela meri svakog jutra u 6.

Moja prva komšinica, 40-godišnja logoreična i drčna ženica nije izmerena, jer ova vaga, koja meri do 200 kg, ne može da pokaže njenu težinu koja prevazilazi gornju granicu vage.

Predlažu joj operaciju. Ona odbija. Zašto, pitam je. Zato što je zdrava, kaže (ništa nisu mogli da mi pronađu) i sve crne prognoze koje je izgovorio hirurg, njoj zvuče kao da se ne odnose na nju, jer ona je “ovakva ceo život”, a ne od juče. Hirurg je rekao da je ona u riziku od iznenadne smrti. Mene je to uplašilo. Nju, nije.

Podučavala me je da je gojaznost bolest novog doba. Tu frazu iz časopisa je izgovorila kad god je mogla. Da li je to izgovor, ili samo dobro opravdanje, ne znam.

Otiša je kući, poričući težinu svog problema.

Osetim neku tugu zbog nje.

Pričam ti priču

Iskreno, nikad me nisu motivisali američki portali za mršavljenje, gde su sve žene zgodne, zategnute i ne znoje se dok vežbaju. Nervira me ta laž i taj marketing, za koji sumnjam da može motivisati i pokrenuti nekoga ko mora da izgubi 50 ili 150 kilograma viška.

Dok ja trepnem, ona devojka je izgubila 40 kilograma i sada može da trči  za autobusom. Znaš ono, tuđa deca brzo rastu? U stvarnom životu, to je trajalo sto godina, ona je počela polako, bez imalo elegancije i osmeha, i prošla kroz užasnu golgotu muka, izazova, preispitivanja i znoja. I sigurno na tom putu nije izgledala ni malo lepo, da bi danas izgledala tako ljupko i sveže.

Pravi život nije nasmejana i našminkana, zategnuta devojka u studiju za fotografisanje, kojoj pada dobro svetlo na mišiće. Pravi život je kad ti je kosa mokra od znoja, kad imaš grč na licu, radiš sve ono što ne možeš ali ne odustaješ sve dok jednom ne uspeš. To su motivacione poruke. Život, a ne fotošop.

Vaga ne kaže ko si ti. Ali, ti treba da započneš svoj novi životni put.

Vaga ne kaže ko si ti. Ali, ti treba da započneš svoj novi životni put.

Zato, ako vam je potrebna motivacija da i vi nešto po pitanju težine ili kondicije uradite, batalite inspirativne poruke sa interneta. Potražite prave ljude koji su stvarno na tom putu. Pa im se pridružite. A, ako vam  lekar ili prijatelj izrazi bojazan da vašom težinom ugrožavate svoj život, shvatite to ozbiljno. Ja sam potpuno zdrava iako imam 100 kg viška, je samo dobar izgovor.

A, ako zaista ne možete sami, da li ste znali da možete da svoj put otpočnete i u bolnici, gde vas niko neće osuđivati i gde ćete biti u društvu onih koji imaju sličan problem? Razgovarajte sa svojim lekarom o tome. Ako vam treba pomoć, prosto, zatražite je.

Gojaznost nije nezarazna bolest modernog doba. Preterana gojaznost je samo sranje. Rešivo. Najbtinija stvar koju moraš znati jeste da ti to možeš, ali da to nećeš moći preko noći.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com.
U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

6 Comments

  1. Ti si od velike pomoći. Ogromne. Pomažeš da se sredimo i iznutra. Mnogo je onih koji prodaju ono što nemaju a Vasići su tvoji svedoci for life jer je tvoja priča stvarna i radi. Hvala ti na ovom tekstu. Prosledila sam ga jednoj osobi koja, ako nešto ne uradi za sebe, uskoro će biti muerto.

  2. “A, ako zaista ne možete sami, da li ste znali da možete da svoj put otpočnete i u bolnici, gde vas niko neće osuđivati i gde ćete biti u društvu onih koji imaju sličan problem? Razgovarajte sa svojim lekarom o tome. Ako vam treba pomoć, prosto, zatražite je.”

    Eee, ovako. Čula ja za priču o besplatnom gastričkom bajpasu. Odem lepo kod doktora, uzmem uput, odem na klinički centar, gore, na endokrinologiju, pri kojoj imaju taj odsek za gojaznost. primi me doktorka, sve pet, ljubazna, može, mooože bajpas, ali najpre da siđem dole, kod teta nutricioniste, pa će ona da mi prepiše dijetu.

    Siđem dole. Procedura je takva da te izmere, daju ti papirče na kojem uglavnom piše sve ono što i sam znaš.
    “Pa ja ovo sve znam”, kažem nutricionisti, ona meni “Pa što ste onda došli?”, “Pa to što znam ne znači i da mi ide” odgovaram ja, “Samo se vi pridržavajte” i to je to, dobila papir, zakazana kontrola za 3 (slovima: tri) meseca. Naravno da mi nije uspelo, odem nakon tri meseca, dobijem novi papir, odem s papirom kod doktorke u centru za gojaznost na endokrinologiji kliničkog centra, kaže – eeee, pa gospođo, morate vi da pokažete da želite, da skinete 20 kila sami, da mi vidimo da se isplati uraditi vam operaciju.
    Hvala lepo i doviđenja, kažem, jer, dafaq, onda kad budem mogla sama da skinem 20, skinuću i ovo resto bez nje i kaobajagi besplatne operacije.

    Pričala sam sa još gomilom ljudi, istra priča, navuku te na priču o “wow, u Srbiji je to za džabe”, a onda cvrc Milojka, tu se ne ide da bi se tebi realno rešio problem, nego da bi se negde vodilo kako to radi i da bi neko za to dobijao pare.

    Tako da me živo zanima gde to može da se ode, a da ne košta boga oca.

    • Uf, to tako izgleda? Jer, ja sam zatekla samo žene koje su već na bolničkom lečenju, ali nijedna nije bila za tu operaciju, već na programu “običnog” mršavljenja. I boravak u bolnici, sa ženama sa istim ili sličnim problemom, nekako je delovalo da je lakše.

      • Jel mozete da nam kazete malo vise o tom “obicnom” programu, gde se izvodi I koja je forma? Hvala puno!

        • O tom programu na kojem su glavne junakinje iz ove priče?

          To je medicinski protokol, na koji vas upućuje lekar opšte prakse prvo kod endokrinologa, a odatle, ako ste kandidat, na bolničko lečenje.
          Po kojim kriterijumima, koja je procedura i kako to zapravo ide, ne znam, ali je put od opšte prakse do endokrinologa pravi, a odatle ćete sve saznati.

          Ono što sam videla, to je da su žene na bolničkom lečenju po 3 do 4 nedelje čak, pod nadozorom, posebnim režimom ishrane, uz praćenje ostalih udruženih bolesti sa gojaznošću.

          Ako nisam tačno odgovorila na vaše pitanje, objasnite mi, onda nisam shvatila 🙂

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]