Kako je pokret protiv nauke uništio život naučniku

4

Pratim razne stranice i grupe na FB, čisto da bi mi Facebook uopšte bio zanimljiv. Pratim antivaksere iz Amerike (jer ovdašnji me nisu propustili), anti-GMO pokrete, health ovo, organic and clean ono, sve moguće pokrete i pojedince u njima koji su protiv nauke, prostirače teorija zavera, prodavce magle, straha i preskupe gluposti. Pratim, svako ima neki svoj kinki hobi. Ali, pomno pratim i domaće i strane grupe i pokrete koje se zalažu za nauku, koji to rade akademskim tonom, kao i one koji koriste sprdnju kao način borbe protiv onih prvih koje pobrojah.

Tako juče uhvatim glavnu vest, da je profesor Kevin Folta, šef katedre za hortikulturu na državnom univerzitetu u Floridi, koji se nalazi u grupi naučnika koji su se javno zauzeli za podršku hrani proizvedenoj bio-inženjeringom, pro-GMO dakle, objavio da se povlači iz svakog javnog života (na mrežama), jer su napadi na njega “nemilosrdni” i da trpi strahovite pritiske.

Folta je meni poznat, onako kroz maglu, zahvaljujući mojim lunjanjima po maglovitim ćoškovima mreža opisanih u prvom pasusu. Zalaže se za nauku. On je naučnik koji se svesno, kroz misiju, obreo među laicima na mrežama. Ima, osim profesorske veštine, i dara za komunikaciju složenih pojmova na kolokvijalan način, te je veoma brzo uspeo da se nametne kao glas za nauku, ali i glas za GMO. (Ako se mene sećate od ranije, kad sam poručila Kostiću da jede GMOvna, kod mene se tu ništa nije promenilo, ja i dalje imam tu laičku, građansku rezervu, koja se, što više  čitam, sve više bazira na tome da je GMO opasan zbog porobljavanja sveta od strane jedne kompanije i svetskog monopola na hranu. Dakle, ja sam danas GMO skeptik, i zabole me što ćete me demonstrativno “napuštati” jer me smatrate odgovornom što je inspekcija zabranila hlebu i natpis “ne sadrži GMO”. Nego, pustimo sada GMO, da bih mogla da izvučem poentu bez trolovanja).

Naučnik vs. prodavačica magle

Dr Folta je strahovito nervirao Šr FoodBabe, najpoznatiju američku sejačicu paranoje oko hrane, nešto tipa završila sam ekonomiju, ali to vam je kao da sam doktorirala endokrinologiju. Nervirao je, pre svega jer je bio ubedljiv i pametan. I što je ostvarivao uticaj koji je umanjivao njen. Bejbica ima svoju ogromnu armiju folovera (#FoodBabeArmy) koji promtno reaguju na sva njena otkrića. To su uvek neke zavere industrije i korporacija protiv čovečanstva, normalno. Na primer, ona obznani kako neki legitiman i neškodljiv dodatak hrani u proizvodnji (emulgator, zgušnjivač, itd) jeste u stvari sastojak strunjače za jogu, a stavljaju ga u kafu. I tako.  Onda se armija napali, traže od proizvođača da to izbaci, pa, iako je to potpuno neškodljivo za čoveka, oni pod pritiskom javnosti to urade i sad je kafa oslobođena strunjače za jogu.

Za sve to vreme, tehnolozi hrane, hemičari i biolozi, medicinari i ini, ćute.

Što vas ja smaram ovim dvema, za nas nebitnim, figurama kad mi imamo svoje probleme?

Davim, i nadam se da čitate, davim, jer su poslednjih meseci, zaključno sa klimaksom juče, bukvalno udavili, slomili, pregazili, zatrli naučnika, čoveka koji je studirao nauku, doktorirao nauku, predavao nauku, istraživao dublje nauku, buduće naučnike učio nauku i pokušao da laicima približi nauku. Razvalile su ga sve te armije junaka večite noći veštica, koji šire paranoju oko hrane i nauke, toliko glasni, nemilorsrdni, zavedeni i naivni, da je slučaj profesora doktora Folte, završio čak i kao cover vest u Njujork tajmsu, pa i tamo bez imalo milosti prema dr-u.

A sve je počelo zahvaljujući tome što je moćna FoodBabe iskoristila zakonsku mogućnost da dobije dvogodišnju mejl prepisku ovog profesora. To je pravo svakog građanina proizašlo iz nečega sličnom našem pravu na pristup informacijama od javnog značaja, te je zatražila sve mejlove profesora Folte, koje je napisao putem univerzitetske adrese, počevši od 1. januara 2014. FoodBabe armiji je predato 5.000 i-mejl konverzacija koje je profesor imao i sa studentima, i sa drugim profesorima, kolegama, uključujući i organizatore konferencija na koje je išao, i korporacije sa kojima se dopisivao. Doduše, Babe je tražila po ključnim rečima svog pravog imena i nadimka, ali su joj, osim poverljivih podataka o studentima, predati svi mejlovi. Pet hiljada pisama.

Do sada je sve ok. Čisto da znate, i vi možete tražiti prepisku koju imaju vaši profesori na državnim fakultetima, a koja se vodi preko servera državnog fakulteta i na domenu državnog fakulteta.

Međutim. Svi ti mejlovi su postali dostupni najširoj javnosti, pažljivo probrani po volji tražioca, dakle polovični i u delovima, baš onako kako odgovara borcima protiv nauke. Srpski rečeno, vađeno je iz  konteksta, da bi izgledalo bolje. Pardon, da bi profa izgledao gore.

Dakle. Ako nekome smetate. Bukvalno ne postoje podaci o vama koji ne mogu biti upotrebljeni protiv vas, odnosno, zloupotrebljeni u korist zlih namera. Ne postoji ništa o vama što ne može biti izvučeno iz konteksta i stavljeno u jedan drugi, kakav nekome odgovara.

E, sad.

Sve što se događa u SAD na polju unižavanja nauke i zdrvog razuma,

sve te promocije ludila i antivaksinga,

sva bosonoga uzemljenja,

sva gledanja u sunce,

svi raw i vegan foodovi,

svi detoksi i klistiri

svi kemtrejl pramenovi

i sve dečije temperature skidane četvrtinama crnog luka raspoređenih po dnevnoj sobi,

sva omraza prema medicini i farmaciji,

sve to unižavanje zdravog razuma i dobrih namera,

i sva ta naša “nema veze, pusti ih, to su budale”,

steklo se u jednom potpuno necivilizovanom slučaju metaforičkog giljotiniranja naučnika, zato što je digao glas protiv kvazinauke i šarlatana, i počeo da smeta multimilijarderskom biznisu prodaje magle glupacima.

A koliki je doprinos kvazinauke, prodavaca magle i šarlatana razvoju civilizacije? Pogledajmo grafički prikaz.

doprinos nauke i sarlatana razvoju covenstva graficki prikaz

Pa, ipak, uzorak šarlatana, uspeo je da udavi zdravu pamet i logičko razmišljanje.

I to čeka nas, ako pametniji budu ćutali ili popuštali. Za koju godinicu. Ili već sutra.

I, znate li kada će se ponoviti tamo novi Folta, nakon ovakvog linča koji je ovaj doživeo, a ne zna se da li će ga preživeti? Sa posledicama na porodicu, posao, egzistenciju i zdravlje? Načekaće se.

Nikada ne treba potcenjivati moć glupaka i novca.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com.
U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

4 Comments

  1. Nije ovo ništa novo ni dramatično. Sećate se onoga što su spalili na lomači, onog drugog koji je bio primoran da se odrekne svega što je znao, onog, kako se beše zove, što je umro sam i napušten u jednokrevetnoj sobi jeftinog hotela, onog koga su otrovali učenici…
    Problem današnjice je što nam je tehnologija “otvorila” mozgove velike većine ljudi – ne dešava se danas nikakva “promena”, samo imamo pristupa razmišljanju gomile.
    Divno, konačno shvatamo kako sve funkcioniše – i možda ćemo malo promeniti pogled na istoriju: nije ranije bilo puno divnih ljudi, nego SVI ti divni, o kojima danas učimo, su samo USAMLJENI pojedinci koji su se izborili, sam bog zna kako, u svom vremenu!
    Da nisu, ne bi o njima ni učili.

    A, mi, danas, imamo nikada ranije postejeći alata – da stvarno znamo kako ljudi razmišljaju!
    Mislite o tome !

  2. malo me zbunjuje ova crvena pogača. Time se želi reći da umetnost i kultura nisu imale ama baš nikakvu ulogu u razvoju čovečanstva? Mislim, pogača pokazuje da je jedina zaslužna za razvoj čovečanstva – nauka.
    Kako li su su jadne plemenske zajednice uopšte uspele da se razviju u nešto više, budući da im je nauka bila nepoznanica, pitam se pitam 🙂

    (da se razumemo, ne umanjujem značaj nauke, prosto ukazujem na besmislenost pogače, odnosno na neverovatnu suštinsku sličnost te pogače s pogačama raznih šarlatana 🙂 )

    • E, pa ti sada kao parti brejker 🙂 Ovde su pomenuti samo antipodi, pa nam izostaje sve ostalo, da premerimo te dve stvari. Zato takva pogača. Nije teško.

  3. Bravo!
    Imamo zajednički perverzni hobi i moram priznati da sve češće poželim ne znati kako ljudi razmišljaju.

    Tim Minchin je fino opjevao svoje iskustvo:

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]