Jedna studija u Velikoj Britaniji je pokazala da će potrošači izbegavati dodatno zašećerene proizvode, ako znaju da su dodatno oporezovani. Studija je sprovedena kao lateralni deo strategije Velike Britanije za uvođenje dodatnog poreza na slatkiše sledeće godine.

Studijom je obuhvaćeno 1000 potrošača koji su dobili po 10 funti (oko 1.500 dinara), da ih potroše na veštačke sokove i cerealije. Proizvodi koji su im bili na raspolaganju, prethodno su klasifikovani na zdrave, manje zdrave i nezdrave, u zavisnosti od nutritivnog sastava. Kada nisu znali da su nezdraviji proizvodi dodatno oporezovani, potrošači su se češće opredeljivali za njih, uprkos tome što su znali da nisu zdravi. Međutim, kada im je naznačeno da se za neki proizvod plaća dodatna taksa zbog toga što sadrži previše šećera (=nezdravo je), potrošači su bili skloniji da ih izbegavaju.

Freeimages.com/Patrick Nijhuis

Ova studija pokazuje da dodatno oporezovanje šećera i proizvoda sa šećerom, može imati uticaja na potrošačke navike a time i na javno zdravlje, samo i jedino ukoliko se na pakovanju naznači da postoji dodatni porez. Tipa:

oporezovano je zato što sadrži nezdravu količinu šećera.

Nešto  kao poruka na paklici cigareta: Pušenje ubija.

Međutim, da li je u praksi poruka na paklici cigareta išta promenila u broju pušača? Ili su to činile druge, različite restrikrcije?

Taksa na šećer je uvedena u Meksiku u januaru 2014. godine godine i iste godine, od zemlje koja je bila prva u svetu po konuzumaciji Koka kole, Meksiko pada na četvrto mesto. UK se sprema da uvede taksu na zašećerena pića 2018.

Bela smrt u šarenom pakovanju

Broj smrti godišnje, koje se povezuju sa bolestima koje su posledica preterane konzumacije šećera kreću se od svetskog rekordera, Meksika, gde se beleži 405 godišnje na milion stanovnika, do svega 30 u Francuskoj. Zanimljivo je i protrčati kroz bazu podataka Evropske komisije o javnom zdravlju, gde se po različitim indikatorima može videti da je Francuska s razlogom na slavnom poslednjem mestu na ovoj rang listi: na primer, procenat odraslih gojaznih građana u Francuskoj je svega 12%, a procenat mladih koji redovno jedu voće i povrće je čak 70%!

Bez svake sumnje, ishrana igra značajnu ulogu u zdravlju. Tj. bolesti. Pre nekoliko meseci javnost je saznala da su upravo kompanije koje svoj profit baziraju na prodaji šećera i veštački zaslađenih sokova, bile te koje su finansirale istraživanja koja će pokazati da su masti, a ne šećeri, glavni uzročnici bolesti srca, krvnih sudova, glavni izazivači visokog holesterola i glavni krivci za infarkte i moždane udare.

Iako se veza između zasićenih masti i visokog holesterola, na primer, još uvek ne može u potpunosti odbaciti i sve izgleda kao da se sa ozbiljnim istraživanjem mora početi skroz ispočetka, obična javnost sve češće i bolje razumeva da običan šećer u velikim količinama, nije zdrav. I da zaslađena gazirana pića, poput Koka kole, jesu među uzročnicima gojaznosti i dijabetesa.

Međutim, Srbija još nije preduzela ništa po pitanju (čak i razmišljanja) dodatnog oporezovanja narminica koje sadrže prevelike količine šećera, iako je poslednje istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije, koje sproveo Insitut za javno zdravlje Batut, pokazalo da se prosečan indeks telesne mase kod mladihu uvećava, i da je gojaznost kod dece, sa 8.5% iz 2006. godine, porasla na 13.7% u 2013. godini.

Šta više, po aktuelnom zakonu o Porezu na dodatu vrednost u Srbiji, na šećer (kristalni, oblikovani kao kocka ili drugi oblici, šećer u prahu i šećer u tečnom obliku) primenjuje se posebna poreska stopa od 10%. 

Ispada da je s najnižim porezom od 10%, šećer u Srbiji privilegovan kao knjiga ili lek.Click To Tweet

Četvrtina sveta formalno na dijeti

Trend među potrošačima u svetu je da prodaja slatkih i masnih proizvoda opada, kako potrošači postaju svesni uloge ishrane u  zdravlju, i uloge ishrane kao prevencije gojaznosti ili kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Istraživanje koje je globalno sproveo Euromonitor International 2013. godine, otkriva da je više od polovine ispitanika bilo u fazi svesnog upravljanja telesnom težinom, a da je čak 23% bilo na nekoj dijeti. Ovaj drugi podatak se u potpunosti poklapa i sa online istraživanjem koje je 2014. sprovedeno na ovom sajtu, a koje je pokazalo da je četvrtina građana Srbije na dijeti.

Smanjivanje konzumacije šećera je već na agendi mnogih potrošača iako svest o skrivenom šećeru kojeg ima praktično u svakom proizvodu, nije dovoljno visoka. Kako god, izgleda da će se šećera radije i lakše odricati bogate zemlje i bogatiji ljudi, a da će on ostati kao glavni izvor energije u siromašnijim zemljama i tanjim budžetima. Po nekoj svetskoj skali, Kinezi najčešće proveravaju sadržaj šećera u namirnicama, dok su Rusi i Japanci za to najmanje zainteresovani.

Da li vi brinete o unosu prostog šećera? Da li pravite razliku između prirodnog šećera iz voća i povrća, i običnog, belog industrijskog šećera?

About Author

Redakcijski tekst ili tekst preuzet iz drugog, naznačenog izvora.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]