I žene moraju da jedu, zar ne?

5

Hajde da već jednom odbacimo mršavost kao model lepote! Mislim na onu mršavost koja se postiže gladovanjem.

Hajde da izdvojimo jedan minut i ćutanjem odamo poštu ne samo svima onima koji su na dijeti, već i svima onima koji su im u blizini u tom periodu.

Gladovanje nije normalno stanje.

Dijeta nije gladovanje, već pravljenje boljih izbora.

Dođem s posla, pre toga sam za celo pre podne jela samo kafu s mlekom i jednu bananu, ulazim u kuhinju u kojoj nema ništa unapred spremno kao pristojan obrok i, umesto da uzmem parče hleba i sir, što volim i što mi odmah podigne šećer i raspoloženje, ja počnem da urlam na svoju porodicu jer. Jer. Jer sam gladna, jebote. Jer tih par prljavih tanjira i nisu neki planetarni razlog da puknem.

Puknem od gladi. Ti, naprosto, moraš da pukneš kad si gladna, postoji i naučno objašnjenje za to.

Znači, nije nikakav PMS, nikakvi hormoni i nejebice, to je čista, užasna i nepotrebna, glad.

I onda uzmem to parče hleba i sir (poželjno rskavi okrajak), što su pomešani ugljeni hidrati, proteini i masti, i što me, sudeći po mnogim blogovima, svrstava odmah u rang potpunih nutri-neznalica, i dok kažeš keks (ups, opet UH i gluten, užas, ua!), raspoloženje mi se popravi, smiri mi se unutrašnji tremor, sve se lepo posloži u nirvanu. I bude mi istog sekunda krivo što sam pukla zbog prljavih tanjira.

Otkad se hranim ovako kako se hranim, a popustila sam u značajnoj meri, otkad treniram ovako kako treniram, a ne popuštam, ja nikada nisam gladovala da bih izgledala ovako ili onako. Nikada nisam razmišljala o tome da treba da ostavim pola tanjira ili da preskočim večeru, više sam razmišljala o tome kako se osećam ako popijem više od jedne čaše vina ili piva uveče, ili palačinke pre spavanja od čega mi lupa srce, i da li ću zbog toga uopšte moći ujutru da treniram a ceo taj dan budem efikasna i normalna. I, naravno, šta će mi na to reći LDL.

(Pogledajte kako se naše jučerašnje odluke reflektuju na naše jutarnje ja)

I o sebi, kao punoletna i ne tako više mlada osoba (možda i mudra sada već), znam da moram da jedem da bih mogla da trčim ili dižem onu šipku, i da ne smem da budem gladna ako ću morati intelektualno da se naprežem. Znam i da nikako, nikako nije dobro da sam gladna, za međuljudske odnose to nije dobro.

I znam da mi se pije pivo kada trčim, i da mi se jede pica kada pojačam treninge snage. I da je to sve ok, sve dok je umereno i normalno. To nije deo moje slabosti. To je deo obične svakodnevice.

Dijeta je proizvođenje krivice

Međutim, fenomen dijete, značenje reči koju je usvojila naša civilizacija, se upravo zasniva na uskraćivanju hrane i gladovanju. I postepenom proizvođenju osećaja krivice da nešto nije u redu ako ti je stomak pun ili pojedeš kolač za rođendan. Poznato?

Kupus dijeta, dijeta s jajima, medicinska dijeta, ___________ (dopiši) sve to na magičnih 600, 800 ili u boljem slučaju 1200 kalorija, pa hej, prosečnoj odrasloj osobi treba više od 1200 kalorija ako planira uopšte da ustane iz kreveta!

Da li možete da zamislite koliko jadna, slaba, nervozna osoba mora da bude ako se danima iscrpljuje sa hiljadu kalorija i manje? Pa ljudi bi se ubijali po kućama i na ulici kada bi svi hodali sa toliko malo energije i toliko puno nemoćnog besa u sebi.

Molim vas za još jedan minut ćutanja za sve žrtve kupus dijeta i praškova umesto obroka.

Ne bi trebalo da prihvatimo da je ‘biti gladna’ novo ‘biti prihvatljiva’.

Jer, nije.

Ili da okrećemo glavu od prijateljice, ćerke (klik ako ste majka devojčice), bilo koga ko se ubija gladovanjem (da joj zavidimo, čak, zato što trpi i izdržava to, nazivajući gladovanje karakterom), samo da bi skinula koji kilogram viška. Trebalo bi da se pobunimo protiv civilizacije u kojoj je gladovanje zbog “linije” deo prihvatljivog stila života. I protiv te usrane mizoginije u vladajućem konsenzusu da žena mora da jede malo, posebno na javnom mestu, da bi izgledala prihvatljivo (mršavo).

I žene moraju da jedu, zar ne?

Zašto? Zato što su žene, koliko god kilograma imale, a bolje da imaju normalan BMI, ali hej! čekaj, nemamo ga svi, pa šta — zato što su žene, pazi ovo, niste sigurno ni razmišljali o tome: zato što su žene: ljudska bića.

Žene nisu samo broj kilograma (što manje), dubina bora (što manje), veličina celulita (što manje) ili konfekcijski broj (što manji).

I žene moraju da jedu da bi opstale.

Te ako ste nervozne i jadne ako ste gladne, i ako tada morate da jedete iako ste na nekoj usranoj dijeti, nemojte se osećati loše zbog toga: znajte da to nije slabost vašeg karaktera, već samo još jedan dokaz da ste ljudska bića. A bića moraju da jedu.

Moramo jesti da bismo živeli. Moramo jesti čak i da bismo smršali.Click To Tweet

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme na poslovima izvršne direktorke NVO Liber i kreativne direktorke Kolegijum studija.

5 Comments

Šta ti misliš? Reci!