… i tako je crna čokolada postala zdrava namirnica [spojler: nije!]

8

Iako prepuna šećera i masti, i jako, jako kalorična.

Kako se onda dogodilo, da nešto što nesumnjivo goji, sasvim sigurno podiže insulin, može da izazove IR (insulinsku rezistenciju), dijabetes, kvari zube, itd, postaje zdrava namirnica prepuna antioksidansa koji pomaže zdravlje kardiovaskularnih organa i prevenira kancer, i šta sve ne?

Industrija čokolade beleži stalni rast profita u svetu. Jedan od razloga je i što je čokolada, “naučno dokazano”, zdrava, pa se kupuje sve više, bez razmišljanja i, jede sve više, bez griže savesti.

Industrija hrane plaća ogroman novac istraživanjima u svoju korist

Proteklih 30 godina, najveći moguli u proizvodnji čokolade, kao što su Nestle ili Mars, usuli su bukvalno milijarde dolara u naučna istraživanja i u donacije istraživačima koji su podržali “kakao nauku”. To nije ništa novo.

  • Proizvođači šećera su još pre 50 godina plaćali i istraživanja o štetnosti masti, kako bi skrenuli pažnju sa štetnosti šećera.
  • Proizvođači aparata za pravljenje đuseva i šejkova plaćali su istraživanja koja dokazuju da ceđeni sokovi i smutiji podižu koncentraciju ili smanjuju rizik od dijabetesa.
  • Proizvođač đuseva, Welch Foods, je plaćao istraživanja koja potkrepljuju njihovu marketnišku tvrdnju da grejp đus pojboljšava rad mozga.
  • Proizvođači ovsenih pahuljica, Quaker Oats, su plaćali istraživanja koja dokazuju da ćemo jednim obrokom od pahuljica duže biti siti.
  • Pretprošle godine Njujork Tajms otkriva kako je Koka kola plaćala visoko društvo naučnika i naučnih organizacija da promovišu Kokakolinu poruku da nije problem gojaznosti flaša Koka kole, već da ljudi treba više da obrate pažnju na kretanje i vežbanje, a manje na hranu. Pod pritiskom javnosti zbog ovog oktrića, kompanija Coca-cola je objavila detalje o finansiranju (132.8 milijardi dolara) više medicinskih ustanova i udruženja u periodu između 2010. i 2015. godine, među kojima je i Američka pedijatrijska akademija, finansijski podržana da plasira ovu marketinšku poruku.

Kako su kakao i crna čokolada postali zdravi?

Foto: StockSnap (Pixabay)

Zašto onda ne čudi i da kompanija Mars, tvorac svih onih slastica imena Snickers, Twix, M&M, još 1982. godine osniva Center for Cocoa Health Science u Brazilu, koji sve ove godine dokazuje, između ostalog, povoljan uticaj kakaoa na ljudsko zdravlje. Udružen sa drugom kompanijom istog finansijera, Mars Symbioscience (osnovan 2005. godine), stvara se pregršt naučnih dokaza o povoljnom uticaju kakaoa na zdravlje i ove dve naučno-istraživačke ustanove prepravljuju medije naučnim dokazima da je kakao zdrav.

Samo iz kompanije Mars, odnosno, njenih naučno-istraživačkih centara, nastaje čak 140 naučnih studija i dokaza o lekovitosti kakaoa. Sve i jednu su mediji prigrlili bombastičnim naslovima kakve pronalazimo i u našim medijima:

Čokolada leči rak!

Dokazano da čokolada smanjuje rizik od srčanog udara!

Naučnici dokazali da čokolada snižava krvni pritisak!

Ubedljivo zvuči, zar ne?

Crna čokolada je bukvalno katapultirana u red super-hrane, zajedno sa chia semenkama, avokadom, kurkumom i ostalim super-zdravim namirnicama, začinima i zajebancijama, i podigla prodaju slatkiša sa većim udelom kakaoa na marsovske visine. Mlečna čokolada je i dalje ostala nezdrava, ali crna, crna čokolada je postala super zdrava!

Sva ta vojska novih, na zdravlje i zdravu ishranu orijentisanih potrošača koji su pretili da zatvore industriju slatkiša svojom novom svešću o zdravlju, sada relaksirano, ne žaleći novac za preskupe premium crne čokolade sa 80%+ udela kakaoa (što veći udeo, to više zdravlja), kupuje na veliko, neštedimice i bezbrižno.

Ipak, uprkos svim naporima industrije čokolade da poveže crnu čokoladu sa zdravljem, ne postoji nijedno nezavisno istraživanje koje bi potkrepilo njihovu tvrdnju da čokolada, ili kakao, pruža bilo kakve pozitivne zdravstvene posledice mereno na duži rok. A još ako se jede u velikim količinama, sa svim svojim udelima masti i šećera, čokolada će dokazano imati loše posledice, makar na širinu struka. I to je nešto što je tako lako zaboravljeno, u masovnom oduševljenju što postoje “zdrave poslastice”.

Novinari magazina VOX, analizirali su 100 studija izašlih iz Marsove radionice i utvrdili da je 98% rezultata studija u korist zdravstvenih benefita čokolade, dok je svega 2% neutralnih.

Mali sastojak koji je naveliko promenio svet čokolade. I tržište.

 

Foto: Eliasfalla (Pixabay)

Težište svih pominjanih studija o blagotvornosti kakaoa, palo je na krhka pleća jednog majušnog sastojka kakaoa – flavonoida. Ovaj fito-sajstojak, koji ima svojstvo antioksidansa, dobio je zadatak da dokaže da će njegovo prisustvo u kakaou, promovisati i zdrav kardiovaskularni sistem onoga koji ga jede. Marketinške zdravstvene tvrdnje kompanije Mars stoga zvuče ovako: redovnim konzumiranjem flavonoida iz kakaoa, može se podići raspoloženje i podići kognitivne performanse; crna čokolada pospešuje nesmetan rad kardiovaskularnog sistema; kakao može da bude koristan u lečenju autoimunih bolesti. I tako dalje.

Potrošači su dobili dozvolu da bez ograničenja jedu crnu čokoladu i da kažu, pa šta, ja sada uzimam svoju dnevnu dozu flavonoida!

A u čemu je stvar sa bioflavonoidima, kojih ima u voću i povrću? Oni igraju ulogu antioksidansa i potpomažu opuštanje krvnih sudova.  => Što posledično dovodi do bolje cirkulacije krvotoka. => Što posledično dovodi do boljeg rada srca. => Što posledično smanjuje visok krvni pritisak. => Što posledično smanjuje rizik od infarkta. => Nastavite posledični niz sami.

I sve to, u lepom svetu teorije i određenih karakteristika ishrane.

Ali, ako računate da će sve to flavonoidi iz crne čokolade da urade za vas, budite spremni da se najedete mnogo čokolade.

VOX iznosi računicu, pa ja ne moram da se trudim:

koliko je potrebno da dnevno pojedete kakaoa (ili iz njega napravljene čokolade), da biste proizveli pozitivan efekat flavonoida iz kakaoa?

14 grama čistog kakaoa (70 kcal <= na tržištu nema čistog kakaoa)

125 g 100% crne čokolade (750 kcal <= nešto manje od polovine ukupne dnevne kalorijske potrebe jedne odrasle žene)

740 g čokoladni preliv (3.170 kcal <= ukupna dnevna potreba za kalorijama odraslog mladog muškarca u razvoju, koji trenira)

1.2 kg mlečne čokolade (5.850 kcal <= ukupna kalorijska potreba odrasle žene za skoro tri cela dana)

Voila!

Poruka za poneti (TL;DR)

Ne postoji super hrana, sama po sebi, pametan potrošač i ka zdravlju orijentisan pojedinac bi to već odavno morao da zna. Postoji hrana i postoji industrijski prehrambeni proizvod. Da nije prvog, ne bismo se održali kao vrsta. Da nije drugog, ne bismo se održali kao civilizacija.

Da bismo pronašli meru zdravlja u hrani, potrebno je da pronađemo meru zlatne sredine u količinama i izborima, a ne da nam jelovnik prave bombastični naslovi, jer iza svakog se krije nečiji profit zainteresovan za naš novčanik, a ne za naše zdravlje.

Jedite sve i jedite umereno, i tako nećete pogrešiti, bez obzira šta nam nov hajp oko marketinga nove super-hrane sutra donese. Ne postoji super hrana, postoje samo skupe ključne reči. Ko će bre da se snađe sa svim tim!

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com.
U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

8 Comments

  1. u poslednje vreme su jako popularni cocoa nibs, sto bi trebalo da su minimalno preradjena zrna kakaa

    • da. sada se radi na tome (pa rade čak i pomenuti Mars i Nestle), na promociji “gentle” proizvodnje obrađene čokolade, sa što manje uništavanja osnovnih svojstava kakao zrna, što se inače dešava tradicionalnom proizvodnjom. ali, cocoa nibs su gorki, i to samo po sebi ne može doneti prodaju, ali jesu nutritivno najkompletnija verzija kakaoa.

  2. Iju sad sam se zamislila. Nama prof. na faksu pričala da je crna čokolada zdrava, al to beše jako davno. Čitala sam da kakao koji se uvozi u Evropu, prolazi kroz proces alkalizacije, da bi se uništili mikroorganizmi koji mogu biti prisutni u njemu. Takav kakao promeni boju i izgubi veći deo zdravih sastojaka.Kad pronadjem te podatke, napisaću u komentaru. Zanimljiv tekst.

  3. Čokolada, bilo mlečna ili crna, bilo sa soja lecitinom ili bez njega ima ukus pošećerenog plastelina. Onomad, davno u osnovnoj školi probala sam plastelin u pokušaju da izbegnem pismeni iz ruskog jezika, pa znam kakav je.
    Dovoljno godina imam da se sećam kada je počela priča o zdravstvenim benefitima čokolade i ostalih super namirnica.

  4. Dakle, milioneri se igraju sa našim zdravljem. Pitanje je šta li rade bogatiji od njih! Koja naučna istraživanja oni finansiraju i na koji način se igraju.

  5. Tekst je kontradiktoran u mnogim stvarima. Poređenje “Marsa” sa pravom crnom čokoladom je totalna glupost. Crna čokolada je zdrava i svako ko pokuša da vas ubedi u suprotno nema veze sa realnošču. Naravno to ne znači da treba da se razbijate od nje. Samokontrola i balans je glavna stvar, kao i za sve ostalo u životu.

  6. Ау, како добар текст. Штета што људи не размишљају својом главом већ верују само насловима (јер текст ионако нико не чита).

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]