Q: Šta vam je veliko?
A: Petak i Ponedeljak.
Odmah da kažem u preambuli: Odlučila sam da budem sledbenik Kalendara (veroisposvest – kalendarska), to mi se čini najprihvatljivije, kad već mora nešto da se bude. Evo, kako je do toga došlo.

Svi koji su bili na BlogOpenu u Novom Sadu, našli su se na mailing listi koju NIJE sastavio niti stavio svima na uvid niko od organizatora BlogOpena.
Ova mailing lista je nastala tako što ste sami dali svoje ime, mail, poneki i broj telefona, devojci iz Kulportera iz Banjaluke, koja je potom sve sabrala i svima dostavila (sećate se onog papira koji je kružio po gledalištu? Nije naš.).
Danas su se putem te liste pronele vesti koje nemaju veze sa akcijom BlogOpena, i bila sam prinuđena da iste pažljivo ali odlučno demantujem, …

Q: Da li postoji život izvan bloga?
A: Samo je to relevantno.
Prvi susret sa realnošću imala sam prolaskom pored jednog ogledala u WC-u Spensa, tog prepodneva, 10. novembra. Odlično mesto za materijalni susret same sa sobom: obrve nisam počupala najmanje nedelju dana! Džizs (hi nouz mi), pa šta sam radila nedelju dana?

Q: U koliko poteza jedan obećavajući dan može da se totalno upropasti?
Q’: Ili, da pojednostavim, koliko kilometara možete da pređete, a da se uopšte ne pomerite od tačke A do tačke B?
A: U oba slučaja, odgovor je: neograničeno.
A, evo i kako.

Q: Šta je potrebno da bi muškarac (ili žena), u trenutku kada mu (joj) se dešava nešto neprijatno, pomenuo punjenje puške i rešavanje neprijatnosti ubijanjem?
A: Puška.
U jednom naseljenom mestu izvan grada, u jednoj istoj ulici, iz dve kuće u roku od jednog sata stigla je identična pretnja upućena deci i njihovim psima: Nemoj sad da napunim pušku i da vas sve pobijem.