[ Copyleft: Kolegijum ]
Jeste, mi pišemo ono što vas mrzi ili što mislite da ćemo uraditi bolje od vas. Pišemo obične stvari, običnim jezikom, u vaše ime i na način koji će biti razumljiv i privući pažnju vaših kupaca ili klijenata.

Međutim, neke stvari stvarno možete i sami. Da objavite kratku najavnu vest za neki događaj, tada i tada, tamo i tamo u toliko i toliko, ko – šta – gde – kada… Ili da otpišete da ćete doći ili da ste sprečeni “zbog ranije preuzetih obaveza” (uvek se pitam ko …

@llevo3 said:
Recite svojoj deci:
– Ova muzika je loša
– Ove emisije su bezveze
– Oni ne vole životinje
– Oni ne vole svoju decu
– Oni su lopovi i ići će u zatvor
– Oni su ubice i ići će u zatvor
– Ti znaš da je cvet lep
– Ti voliš svoju kucu i macu
– Ti voliš svoje drugare i učiteljicu
– Ti voliš našu planetu
– Ti si srećan,
pa će možda jednog dana i od ove naše države biti nešto.

Ovako je, navodno, sedamdesetih tekao razgovor između Elija Fincija i Ive Andrića:
Eli Finci: Danas se ne može pisati kao pre pedeset godina. Tada nam je do mora trebalo 4 dana, a sada stižemo za jednu noć.
Ivo Andrić: Nisam siguran. Pre 50 godina žene su isto nosile decu devet meseci kao i danas.
Moo (iznebuha): Kako ćemo onda pisati, kada žene i dalje nose devet meseci, ali na porođaju mogu da dobiju epiduralnu? A i Georgina je izmišljena…
I Twitter…
Dobro.  Ako ćemo već nekako pisati, a šta ćemo onda čitati?

Prvo golub. Preko cele leve ruke i autu, dok sam ulazila u njega.
Onda pivo: dobila sam ispod čepa još jedno.
Potom, komšija, polio me vodom iz kofe, s terase trećeg sprata. Doduše, hteo je idiot da polije psa koji laje (?!) tako su ga učili, ali je polio i mene, pa da li se ljutim. Ma, jok, to mi je baš fantastično.
Zatim pivo. Dobila sam ispod čepa dres reprezentacije
Konačno, opet golub. Malopre.
+++
Prvo sam mislila da na jednog goluba dolazi jedan čep, onda je ispalo da na čep stiže golub …

S velikom znatiželjom, sve hladeći se pod klimom, juče slušala vesti b92, početak sami, u 18:30. Udarne vesti, o njima govorimo, je l’?
Te vruće je, te prevruće je, te cisterne u Beogradu i voda za piće biće je dovoljno, te umro jedan čovek javili lekari, te ljudi se hlade kako ko može, prezenterka vesti podigla obrve u jako zabrinut položaj i ne skida ga, gledam na sat, već sedam minuta.
Potpuno se zainteresujem, takoreći prikujem se za fotelju u svom lepo ohlađenom stanju, hipnotisana prezenterkinom brigom u obrvama, glasu i držanju …