S velikom znatiželjom, sve hladeći se pod klimom, juče slušala vesti b92, početak sami, u 18:30. Udarne vesti, o njima govorimo, je l’?
Te vruće je, te prevruće je, te cisterne u Beogradu i voda za piće biće je dovoljno, te umro jedan čovek javili lekari, te ljudi se hlade kako ko može, prezenterka vesti podigla obrve u jako zabrinut položaj i ne skida ga, gledam na sat, već sedam minuta.
Potpuno se zainteresujem, takoreći prikujem se za fotelju u svom lepo ohlađenom stanju, hipnotisana prezenterkinom brigom u obrvama, glasu i držanju …

Scena prva:
(ispred štanda sa knjigama Letnjeg festivala knjige / Noć knjige)
Devojčica: Tata, tata, kupi mi ovu knjigu!
Tata: Ne može.
Devojčica: A što?
Tata: Pa, ti dobro znaš da mi ne čitamo knjige.
Devojčica: Ali, ja čitam!
Tata: Ne čitaš ni ti.
Scena druga
(malo dalje, pisci, prevodioci, književni kritičari, urednici, poklanjaju prolaznicima na ulici knjige u cilju promovisanja čitanja)
Ja: Dobro veče. Dozvolite mi da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Ma, beži bre.
Ja (drugom prolazniku): Želim da vam poklonim knjigu.
Prolaznik: Taman posla, ne čitam.
(malo kasnije, menjam taktiku)
Ja: Izvolite knjigu, besplatna je.
Prolaznik: Neću, ni da je od zlata.
Bežali su od …

Gradska vlast u Novom Sadu je odlučila da ove godine neće pomoći Školu života, kamp u Vrdniku koji nekoliko godina unazad organizuje Društvo za borbu protiv šećerne bolesti za decu dijabetičare. Kriza je.
Na stranu užasavajući podatak na svetskom nivou da se broj obelele dece od ove nelečive bolesti u svetu dramatično povećava svake godine, u čemu Srbija ne zaostaje, strašno je da ovaj projekat izgubio bitku sa onima koji će biti finansijski podržani od naših para: Dugino poselo, na primer (izvor: Građanski list). Građanski list pominje i volove na ražnju, …

MM i ja smo ušli u osnovnu opremu za kendo, po prvi put, jao, jao, jao. Mislila sam da ću samim činom odevanja opreme odmah postati kendoka , da će mi kretanje biti mekše i zaseci pravilniji, lane moje, ovo-ono. E, pa nije, of kors. Osećala sam se kao u oklopu na gornjem delu tela (keikogi, ili samo gi) i prilično slobodno i lepršavo u donjem (hakama). Nakon zagrevanja gornji deo mog tela je javljao povećanje vlažnosti za 300%, a fabrički miris novog me je gušio.
MM-u su prvo …

Nije vest kada pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa. Pretpostavljam onda da je vest da je u Novom Sadu pešak udario vozača na pešačkom prelazu.
Lepo. Kroz prozor vozačevog automobila, ovaj valjda nije imao klimu, pa se prirodno ladio i usput, želeći da prođe na svoje USLOVNO desno, požurivao pešake trubom, na njihovo zeleno, da zelenije ne može biti.
Dok jednom pešaku, da l’ mu bilo previše vruće ili previše loših vesti ili dosta da pešači, i lepo mu priđe i kroz prozor ga ispesniči. I razbije vozaču nos.
Protiv pešaka …