Quote privatne prepiske u ispovednom tonu:
U ponedeljak sam pravila palačinke, u utorak mafine, u sredu brownies koji su ostali i za četvrtak. U petak sam zbrčkala tart s jabukama, u subotu kuglof, a u nedelju sam konačno dobila.

Prvo: Goveđa supa s knedlama.
Onda: Pohovano belo.
Uz: Varivo od graška.
I: Prženi krompirići.
Uz to: Crni hleb i salata.
mmmm. Nedeljni ručak.
Drži li bloger do toga, s obzirom da se supa teško jede nad tastaturom?

Vidim da su se službe angažovale da otkriju kakvo delo stoji iza poprilično nepoznatog imena. Blogovi su, kao što znamo, dušu dali za to.
Osetila sam pritisak, znate ono, ako me tako skeniraju (ja još nisam videla toliki prosek pages/visits — posebno na tako mali broj vistis/visitor), šta još mogu/smem/hoću da napišem ovde i tako dodam neku novu informaciju koja može biti značajna poslušnim vojnicima čiji zadatak je da ih prikupe što više.
Radikali bar to znaju da rade, vade papire i pokazuju plus dokaz. Može da se dogodi da neka članica …

Nisam primetila da sam iz “udobne i sigurne anonimnosti” pomenula i tu veliku tajnu, da pravim jako dobre mafine i da ih moj sin obožava. Onda me je jedna moja virtuelna prijateljica zamolila za recept za kolače “koje Ivan tako voli”.
- Otkud znaš!?
- Pa, sama si rekla.

Dumplings with plums, kopytka, knedleh… kakogod, samo da su gomboce ili knedle sa šljivama.
Nikad mi se nije dopadala izreka da ljubav ulazi na usta, jer bi mi odmah palo na pamet da onda mora da izađe na dupe.