Category Archives: Headline
Moje dojke su OK!
- Dojke su intermedijarne građe, homogenog žlezdanog parenhima.
- Nema fokalnih solidnih i cističnih lezija.
- Površne i duboke fascije intaktne.
- Koža i potkožno tkivo uredne morfologije.
- U aksilama nalaz uredan.
E, takoca. Ja ne znam tačno šta ovde piše osim što vidim važne i umirujuće reči, homogeno, nema lezija, intaktno, uredna morfologija, a aksilama sve uredno.
Tako sam i mislila jedino što uvek imaš onaj mali strah, nelagodicu dok ideš na pregled, strepnju koja nestane nakon pregleda i izveštaja koji dobiješ. Posle se raduješ skroz i, u mom slučaju, oslobodiš se hipohondrije ili je bar na miru prebaciš na nešto drugo.
Knjige za poneti
Godinama na odmor idem sa knjigama koje mi pripremi Sanje. Onda joj šaljem ljutite ili oduševljene SMS poruke iz sveta, sa različitih obala i meridijana. Poruke iz kupaćeg, iz hladovine, iz mora i morskih plodova. Poruke sa stisnutim usnama ili nakvašene suzama, ja još uvek plačem na dobru literaturu, jelte. Ja sam ona, koju vidiš na plaži kako čvrsto steže korice i guta ono što nalazi među njima. Te, ako je srećna okolnost, telo joj je na visokoj temperaturi naježeno, jer joj je neka rečenica ili piščeva misao ubola tkivo ispod kože.
I tako sam, bez Sanje i njenog izbora ovoga leta, otišla sama i napravila slučajan izbor knjiga na štandu kod Gradske biblioteke.
Malo sam se zaigrala
Nije samo da sam se zaradila poslednjih nedelja, već sam se malo i zaigrala poslednjih godina.
Naime, ja ZNAM da imam povišen holesterol tipa IIa, što bi reklo da na moju hiperholesterolemiju ne utiče stil života (ishrana, pušenje, kretanje, alkohol), već ga ja imam, pa imam, kao genetsku manu (a imam i na koga). Moji nalazi pre liče na osobe tipičnih Amerikanki koje uživaju u porodičnim pakovanjima džank fuda, na primer, a ne na nekoga moje konstitucije.
Ono je krofna, tamo gde vi vidite rupu
Odgovor u ime 365lepihdana na tekst u Vremenu, objavljen u broju 1062, Reklamersko forsiranje vedrog duha
Čestitam ekipi Vremena što je posvetila veliku i, čini mi se, značajnu pažnju digitalnom aktivizmu domaće Internet zajednice. Mnogo godina je prošlo od kada se ova zajednica, kao koherentna grupa gradila, i radila i uticala na svakodnevni život, uz opšte ignorisanje mejnstrim medija. Ovaj tekst bi mogao da bude kamen međaš za, do juče, paralelnu i više nego ignorisanu stvarnost.
Novinarka nas poziva i proziva da nešto uradimo, i da se manemo elitističkog mlaćenja prazne slame iz fotelje, argumentovano ali i tendenciozno koristeći, za šta stvarno nije potrebno mnogo istraživanja, stanje stvari sa terena. Cvetići sa sajta vs slike gladnih i obespravljenih ljudi, jezivo, u pravu ste. Kafa od 700 dinara vs gubitak posla pred penziju? U pravu ste. Šljapkanje po baricama vs život u žabokrečini? U pravu ste. Ljubav prema sopstvenom jeziku vs poražavajući broj nepismenih? U pravu ste. Plamen ljubavi vs dogorelo do nokata? U pravu ste.
Ali, zašto ste ZAISTA želeli da projekat ličnog optimizma, grupisan na jednom mestu, javnosti sada tako izgleda, izvlačeći ga iz šireg i pravog konteksta.
Zašto ste ZAISTA izrazili toliku skepsu prema više od 60 ljudi koji su se usudili da ipak budu srećni zbog malih stvari?
Vaš kontekst i čvrst koncept kojeg ste se uhvatili, gotovo da bi spočitnuo elitizam i pravo slikaru da slika i pesniku da piše, dok neko u Srbiji nema hleba da jede, ili nekome da se nasmeje, zato što u tom trenutku u Srbiji neko plače.
Evo te elite
Iako nismo ni psiholozi, ni sociolizi, nismo svi ni stručnjaci za komunikacije, PR eksperti, nikakva elita koja pretenduje da bude bogznašta, kako je sve to novinarka želela i u toj želji uspela da predstavi, od naslova do zaključnog paragrafa, omalovažavajući ličnosti autora i namere idejnih tvoraca projekta, mi nismo naneli nikakvu štetu ovoj zemlji. Već smo probali da ličnu štetu pojedinca smanjimo.
Niko ne može da uradi sve. Ali svako može da učini makar ponešto, da život u ovoj zemlji bude manje loše mesto.
Da je novinarka istražila, naišla bi na iscrpan tekst “365lepihdana više od 365lepihželja”. Saznala bi da ekipa okupljena oko BlogOpena planira da iz ovog projekta napravi prvu digitalnu fondaciju čiji cilj je itekako da menja stvarnost. Pre svega talentovane i vredne dece Srbije čiji roditelji nemaju uslove da taj talenat finansijski prate. Saznala bi da će iz prikupljenog fonda te Fondacije biti obezbeđeno 111 đačkih godišnjih stipendija i 55 putovanja naših talentovanih učenika na svetska takmičenja. Da li je to, po novinarkinom ukusu, dovoljno dobro menjanje stvarnosti jedne porodice, koja će godinu dana dobijati (još) jednu prosečnu platu kroz stipendiju za školovanje svog dobrog i vrednog deteta?
Saznala bi (ili jeste saznala ali je prećutala) da će fondacija raditi transparantno, od prvog do poslednjeg dinara, i da će koristiti snagu onlajn zajednice da tu ideju predstavi široj javnosti i obezbedi pažnju medija, donatora, ali i mapiranje stvarnih potreba na terenu, izvan (ali ne i uprkost) institucija sistema socijalne pomoći. Da li to, po novinarkinim visokim kriterijuma, jeste dovoljno dobro da bi se stvarnost učinila boljom?
Evo tog sedenja u fotelji
Da je novinarka istraživala, ali nije, jer bi joj teza teksta pala u vodu, ili jeste, ali je prećutala opet zato što ne bi imala tezu, saznala bi takođe da su organizacija BlogOpen i pojedinačno autori 365lepihdana.rs do sada više puta zasukali rukave:
1. da je 2007. godine osnivala biblioteku u Sigurnoj dečijoj kući i pomogala onlajn vidljivost Sigurne ženske kuće u Novom Sadu,
2. da je iste godine pokretala akciju “David” kojom je traženo od gradskih vlada da ne troše ogromna sredstva na preskupe novogodišnje zabave na trgovima, već da ta sredstava delom usmere na stvarne, egzistencijelne probleme svojih građana,
3. da se ova zajednica organizovano upisivala u donatore kostne srži naredne godine,
4. da je 2010. ova zajednica, odmah po nastanku potrebe, pokrenula akciju “Saglasni” da se iz budžeta za novogodišnje zabave na trgovima iz svojih/naših budžeta delom pomogne razrušeno Kraljevo, što je nekoliko opština u Srbiji i učinilo,
5. da je podržala inicijative drugih članova zajednice u projektu #JaZaKraljevo, kada je prvi put u Srbiji korišćena platforma Ushahidi za mapiranje stvarnih potreba ugroženih područja i pojedinaca,
6. da je podržala incijative drugih članova online zajednice u pozivu mobilnim operaterima da obezbede SMS za pomoć Japanu, kroz pritisak na Twitteru #JaZaJapan,
7. da je podržala pronosom informacije i stvarnom kupovinom majica iz projekta “Majice za Japan”, čiji fond je namenjen pomoći toj zemlji,
8. da je prošlog meseca BlogOpen organizovao humanitarnu akciju PechaKucha – Inspiracija za Japan u Novom Sadu, čime se ovaj grad i ovaj napor u ime Srbije pridružio globalnom projetku više od 400 gradova na svetu koji su učinili isto za podršku Japanu, prikupljajuću tom prilikom i finansijska sredstva.
Da se među autorima “forsiranja optimizma reke” na 365lepihdana, imenom i prezimenom nalaze svi ti ljudi, između ostalih, koji nisu samo lepo pričali i lepo pisali, već su i ranije uzimali stvar u svoje ruke.
I da je to sve činjeno iz sopstvenih resursa, od sopstvenog vremena, iz sopstvenog osećaja za empatiju i stvarne potrebe da se pomogne drugom, bez ikakve reklame i reklamerstva.
Kao pojedinci u zajednici, svako od nas živi od nečeg drugog, ali ne zaboravljajući na druge.
Tako da, uz malo istraživanja – a iz nekog razloga nije ga bilo, ili jeste – ali je onda iz nekog razloga odlučeno da se ta saznanja ignorišu, novinarka bi jako dobro saznala da je ova zajednica više nego jedanput, pokušavala, ponekad i uspevala, da popravlja, ne da izvrće, stvarnost. I da planira da to čini i dalje. Da racionalni pesimizam zameni racionalnim optimizmom.
Tekst i (kon)tekst
Igornisanjem svih gore pobrojanih stvari, novinarka je, za širu publiku koja je ostala uskraćena za pravu sliku, kreirala jedno kritičko mišljenje koje bi stvarno malo ko mogao da ospori: Reklamiraju optimizam, ma gle čuda! Imaju plate, domove i porodicu i primećuju suncokret na vojvođanskim poljima, i plavo nebo iznad Srbije, pa su meni, koji ostadoh bez posla i nemam para ni za hleb ni za pristup internetu, našli da reklamerski forsiraju vedar duh.
Ali, kako ćemo nazvati sve ono što ste sada pročitali i što je čitalac Vremena upravo sada saznao?
Reklamom?
Pravo da vam kažem, niti smo je kada tražili, niti smo je ikada dobili, ni od Vremena, niti bilo kog drugog tradicionalnog medija. I to nas nije sprečavalo da radimo i dalje. Jer nam ne treba reklama da bismo nešto učinili. Radimo to zato što verujemo da svako može da uradi makar nešto, da bi život u ovoj zemlji bio manje vašljivo mesto, kako bi rekao pesimista, ili bolje mesto, kako bi rekao optimista. Ili da glasno kažemo “ono je krofna”, tamo gde vi vidite samo rupu.
To ćemo i dalje činiti, verujući da će nas ubuduće i Vreme u tome povremeno pratiti. Probajte da sa manje skepse zamerate tuđem optimizmu.
Tatjana Vehovec
idejni kreator 365lepihdana.rs
saosnivač i predsedavajuća konferencije BlogOpen
p.s.
Poklanjamo vam za kraj stih iz pesme Mladena Ivanovića, gimanzijalca iz Niša, 50. autora 365lepihdana. Nadam se da ste svesni da ste i njega svojim novinskim tekstom optužili za elitizam i osudili na svoju skepsu. A Srbija bi imala zašto da bude ponosna na njega.
Imam ideju da promenim Srbiju,
ne dam da je neznanjem ubiju!
U pomoć ću pozvаti Dositejа i Vukа,
trebаće mi Teslin um i Alаsovа rukа. (…)
ZATO GRADI NAM ŠKOLE,ODRASLI SRPSKI SVETE!
A MI ĆEMO ZNANJE IZ KNJIGA DA BEREMO,
ZNANJEM DO KOSMOSA DA SE VEREMO!
Smeh i kazna
Vest je da je Gradski odbor DS Niš, raspustio Opštinski odbor DS Palilula u Nišu.
Zbog okaljanog ugleda DS.
Zbog političke štete koja je naneta DS-u. Čime?
Video snimkom okačenim na Youtube koji je videlo skoro milion ljudi i smejalo se. Čemu?
Montaži snimka na kojem se vidi dvoje ljudi koji nisu ni talentovani da javno govore, ni talentovani da recituju, ali zato imaju tremu od javnog nastupa. I zato što je članica omladine DS, koja ima loš ukus u odevanju, lošu dikciju, manjak talenta za recitovanje i višak centimetara na obući, pala pred kamerama.
Big dil.
Niste nikada pali? Niste nikada izgovorili nešto glupo zbog čega niste mogli da spavate noćima? Niste nikad dali izjavu za medije koja vam zvuči toliko idiotski da vas stomak zaboli kada čujete da je to još neko čuo?
Niste nikada poželeli da možete nešto što ne možete, pa da vas još okolina i ohrabri da to uradite i da onda to uradite i da se svetski zbog toga izblamirate?
Mene je, na primer, momak u srednjoj školi ostavio zato što sam pala na zaleđenim stepenicama ispred Srpskog narodnog pozorišta. Svi su mi se smejali. MENI, ne njemu. A on mi je pre toga rekao, videvši moju obuću, Molim te, samo nemoj ovde sad da mi padneš.
I? Ja pala. I? On me ostavio.
I?
Stojiš sa strane, i gledaš. Na čijoj si strani? Na njegovoj, jer nije mogao da podnese tu sramotu, ili na mojoj, u presmešnom i ponižavajućem prizoru kako u neadekvatnoj obući za meteorološke uslove, sva napirlitana za pozorište, letim preko stepenica i zabadam nos pravo u sneg?
Jeste, ja sam bila kreten jer sam obula 12 cm na sneg od 30 cm, ali, zar zbog toga treba da budem, osim što sam bila ismejana, još i ostavljena? I, kakav je on to frajer kada nije, kada sam pala, učinio nešto zaštitnički, već je osetio toliku sramotu da je morao još i dodatno da me kazni (hvala mu) ostavljanjem?
Dakle, nisam sigurna da je potez DS-a, da kazni svoj Opštinski odbor raspuštanjem, prava i dovoljno promišljena odluka. Ne znam za njihove unutrašnje stvari i koncepte, nego posmatram sa strane, nakon što sam prestala da se smejem tom video-snimku.
Šta se desilo? Ni iz čega se stvorila krizna situacija. Neko je zlonemarno isekao sve što je bilo dobro, jer nije zanimljivo i spojio tu sramoticu u jedan snimak. Smejalo se pola Srbije. Ta devojka i taj mladić su propali u zemlju od sramote. Opštinski odbor Palilula je verovatno morao da odgovara na pitanja Gradskog odbora, koje je ovaj postavljao odgovarajući na pitanja nekog od gore. I tako. Redom. Stomak je bolelo mnogo ljudi.
Srbija se i dalje smejala.
I?
Big dil.
Smejemo se zato što se desilo nešto čime osoba nije mogla da upravlja. Zbog nečega što je iznenadilo i tu osobu i njene posmatrače. Kada je zbog omaške, pažnja sa suštine, prešla na formu. U svojoj studiji “O smehu”, Anri Bergson tumači da nam je smešan “svaki događaj koji skreće pažnju na ono što je fizičko kod jedne ličnosti” onda kada je trebalo da posmatramo njen intelekt ili dušu. Kada čovek padne, smešno nam je što je iznenada promenio položaj zato što telo nije bilo u stanju da odgovori na prepreku. Nije bilo dovoljno gipko.
Bergson takođe kaže da smeh kažnjava ponašanje i čini da tu gipkost vežbamo, bez obzira da li je reč o gipkosti tela ili intelekta. Svaki put kada telo ili mozak pokažu krutost, desiće se nešto komično zbog čega ćemo se smejati.
Zato, zar ne bi bilo efektnije da su, nakon smeha nacije, iz DS-a izašali u javnost, zahvalili se svima koji su skrenuli pažnju na propuste sa te priredbe, pronašli opravdanje za organizatore koji su napravili “pažnje vredan program iz kojeg je izvučen deo sa gafovima”, apostrofirali članove koji su bili nevešti i pokazali krutost i najavili da će se sa tim podmaltkom još dosta raditi dok ne budu bili dovoljno gipki i dovoljno zreli za javne nastupe, baš koliko su sada voljni da uče i rade?
I pomoći tim mladim ljudima da tako i bude.
Nije sramota pasti, kaže poslovica, sramota je posle ne ustati.
Ima onih roditelja koji prebiju decu kada ova uđu u kuću s krvavim kolenom, zato što su pocepala nove pantalone.
Dakle, pomoć. Previjanje rane na kolenu. A ne kazna.
A oni su kažnjeni, i Srbiji je javljeno da je to urađeno iz odgovornosti prema stranci i njenom političkom imidžu, a Srbija je primila poruku da DS ne trpi ljudsku nesavršenost, da je se stidi i da je kažnjava.
Ponajviše zato što su se drugi smejali.
Kao građanka, kao političko biće, kao glasač, kao ja, osećam se neprijatno zbog javnog kažnjavanja onih koji su učinili jednu nebitnu, efemernu, ljudsku omašku, krutosti tela i bića.
Šta vi mislite?
Dan zaštite potrošača
Danas je, 15. marta.
Ovaj post posvećujem najboljem potrošakom iskustvu koje sam ikada imala, kada je reč o zaštiti potrošačevih interesa prilikom reklamacije – kompaniji Office shoes.
Ovaj post nije naručen.
Lepa priča počinje odmah iza Nove godine, kada tokom praznika online poručujem cipele za sina. Zabrinuta da je moguće da se porudžbina zagubila prvih, ludih radnih dana posle novaka, kontaktiram korisničku službu, koja mi potvrđuje da je sve oke i da paket, o njihovom trošku (polisa ove kompanije) sutra kreće ka meni.
Ujutru dobijam i e-mail u kojem mi javljaju da je paket poslat i da ga mogu očekivati sutra, putem te i te kurirske službe. Tako i bi, cipele stigoše, ko salivene, kutiju bacismo, a račun i adresnicu stavismo na “sigurno mesto”. Posao je bio gotov za 24 sata.
Desna – svetinja
Nije prošlo dva meseca, sneg pola metra u Novom Sadu, najnezgodniji mogući trenutak da hodaš bos po snegu, ali se to ipak desi, i moj sin dođe kući jedno veče mokar, smrznuta leva noga, potpuno, potpuno mokra kao da na tu nogu nije ništa ni obuo, pa se sve ispomaže u liftu stojeći samo na desnoj, suvoj nozi.
- Joj, mama, ova desna noga mi je sad kao najveća svetinja!
I tako shvatismo da cipela crče, da smo kutiju bacili na vreme, a račun zaturili.
Ipak, odmah to veče sam pustila e-mail na Office shoes, najavila reklamaciju, kao i otežavajuće okolnosti po mene – da računa nema, i pozvala ih da provere svoje kopije fiskalnih računa i tako mi pomognu da reklamiram robu.
Rokovi, i dalje da ne veruješ
Već ujutru me je zvala službenica i OS, uputila me šta je potrebno da uradim, mejlom mi poslala formular za reklamaciju, napomenula da mogu da zamenim za drugi par ili da mi vrate novac.
U roku od 24 sata, ja sam poslala cipele na reklamaciju, proverila sa njihovom službom neke modele za zamenu, od kojih nijedan željeni više nije bio dostupan u našem broju, morala sam sinu i da brzo kupim nove duboke cipele i obavestila konačno OS da sam raspoloženija ipak da mi vrate novac, jer trenutno nema odgovarajuće zamene, a novac sam ponovo morala da trošim na zimski par obuće po hitnom postupku.
U narednih 48 sati, novac je bio na mom računu.
U narednih 48 sati, novac je bio na mom računu.
U narednih 48 sati… ah, pa shvatili ste već, novac je bio na mom računu.
E, tako se to radi!
Preporuka za danas: Office Shoes, kupujte bez brige.
***
Neka ranija lepa iskustva: Pietro dell’Oro i WinWin
I, manje lepa iskustva: Women’ Secret, Kako pokrasti komšinicu u 4 koraka.
Zatvaranje konkursa [studija slučaja to-be]
Zbog neočekivano velikog broja prijava na objavljen konkurs za ličnog sekretara, donosim navrat-nanos za sebe obavezujuću odluku da konkurs zatvorim i da prijave koje stignu ubuduće, smatram okasnelim. Na ovako veliki odziv nisam računala.
Ako kažem da imam 43 prijave u Inboxu, te da sam primala desetine telefonskih poziva, SMS poruka, DM i FB poruka sa dobronamernim preporukama za sebe i za druge, onda vam je jasno o kakvom uspehu kampanje-koja-to-nije-planirala-da-bude govorimo i o kakvoj velikoj šansi da nađem pravu osobu je reč.
Važno mi je i da kažem da je samo dva sata nakon objavljivanja posta, oglas pročitalo ili bar otvorilo 2000 ljudi. Ha? Na Facebooku je šerovan preko 150 puta. A-ha! Ne znam koliko je puta tvitnut. Eto, pa, recite!
Wow, baš sam samoj sebi napravila zadatak, tek 5% ljudi mi je poznato od ranije. Zato sada, iz poštovanja prema kandidatima i prema sebi, moram da se zaustavim, dok još imam kapacitet da napravim izbor i pohvatam konce. Jer, sećate se, sve svoje radim sama. Za sada.
Ovaj konkurs je bio i svojevrsni, potpuno neplanirani, sociološki eksperiment uspeha deljenja informacija u virtuelnom svetu. Dokazao je da se vesti internetom brzo šire i da je moguće u veoma kratkom roku dobiti veoma dobar odziv, veoma dobre kandidate, sa veoma neobičnim, šarmantnim, iščašenim nastupom. Da dopreti možeš do svakoga, da inspirisati možeš svakoga.
Stvarno ne znam šta, da li nekonvencionalnost oglasa, nekonvencionalno mesto oglasa, iscrpnost konkursa, otkud znam šta – da znam, sada bih već bila bogata – izazvali su da kandidati napišu svoje biografije na zaista zanimljiv način, kojim su mi svi redom ulepšavali svakodnevnicu.
Zato ovde pišem svim kandidatima, među kojima ću pozvati i neke na kafu, kao drugi krug pregovora, uži izbor što bi se reklo. One koje ne pozovem, neka smatraju ovo pismo odgovorom na svoju prijavu.
Dragi moji: Sanja, Petre, Zorane, Bojane, Bojane, Jovana, Miloše, Maša, Davide, Marice, Gaga, Vesna, Predraže, Vojislave, Marijana, Tanja, Tatjana, Aida, Jelena, Jelana, Jelena, Stefane, Marko, Marija, Rozalija, Milice, Nataša, Nataša, Svetlana, Zorice, Dragane, Dragana, Dragana, Uroše, Teodora, Maja, Olivera, Ivana, Aleksandra, Aleksandra, Momčilo, Sonja i, Tibore
Zaista sam polaskana vašim pismima i iskazanom željom da radite sa mnom. Posebno me je dirnulo što su tu želju iskazali i oni koji me ne znaju, i ni na koji način nisu bili ranije u kontaktu sa mnom ili sa poslovima koje radim. To samo znači da jedna najobičnija iskrenost, kategorija koju smo zaboravili, može da inspiriše druge na iskrenost i iskrenu akciju. Hvala vam i čestitam vam na hrabrosti da budete isti takvi.
Postidela sam se, iako mi je i laskalo, što su oni koji me znaju, tako lepo obrazložili zašto bi radili sa mnom. Bokte, zbog toga vredi živeti, kada znaš da ostavljaš takav utisak i da ostavljaš neki trag u ljudima i, uopšte, evo opet se stidim. :)
Nisam bila ambiciozna u vezi s ovim oglasom, ali ste vi učinili da na trenutak pomislim da je to nešto jako važno. Hvala vam i na tome, bez obzira što sam se nakratko i usrala od napada na moj inbox, ne znajući u prvi mah kako ću da izađem na kraj s tolikim interesovanjem. Što reče jedna moja drugarica, trebaće ti prvo sekretar koji će raditi s tobom na selekciji sekretara.
Želim da znate tek nekoliko stvari koje će eleminisati kandidate u prvoj turi. Tu rizikujem da vam se više neću dopadati kao što vam se na prvi pogled dopao moj oglas, ali mislim da vam može koristiti za ubuduće.
Jezik:
Kandidati koji ne znaju kako se pišu negacije glagola – neću zvati na kafu. Ovaj posao podrazumeva da se ponekad nešto i samostalno napiše, treba mi jezički samouverena osoba, koju tek tu i tamo mogu negde da korigujem. Poslovi kojima se bavi VEGA media su izdavaštvo, a Kolegijum upravo i jedino i stalno samo piše za druge.
Adresa na koju je trebalo slati prijave:
Ne mogu da uzmem u obzir kandidate koji su, uprkos tome što je navedeno u tekstu kako, svoje prijave slali nekim drugim putevima. To znači da nisu imali dovoljno koncentracije da pročitaju ceo tekst i da vide da se uputstvo “gde slati prijave” nalazi u njemu. Svi poslovi kojima se bavim zahtevaju baš tu koncentraciju prilikom čitanja veoma različitih stvari. Verujte mi, ni ja ne uživam baš u svakoj stvari koju, opet i uvek, moram pažljivo da pročitam. Tibore, sori
Očekivana plata:
Slučajevi a)
Ne mogu da uzmem u obzir one kandidate koji su,uprkos tome što je navedeno i podvučeno, odlučili da ne navedu koliku nadoknadu očekuju za svoj trud. To mi sugeriše na nedostatak samopouzdanja, a treba mi samopouzdana osoba, posebno kad ja kljoknem, premorim se, ili imam PMS.
Slučajevi b)
Volela bih stvarno da upoznam ljude koji su naveli da za 2 sata rada, od ponedeljka do petka, očekuju nadoknadu između 30.000 i 40.000 dinara. Najpre zato što razumem da oni svoju ulogu vide u motoru koji mi pomaže da ja još bolje i sa što većim samopouzdanjem radim ceo mesec prekovremeno, čak i kad imam PMS, sin jedinicu u školi, muž poslove oko kojih moram da mu pomognem, neskuvan ručak i neispeglan veš, e da bi oni dobili svoju platu.
Dobro de, nije baš tako, ali neka kandidati koji su svoj angažman za dva sata rada rangirali u vrednosti od 2 do 3 minimalne mesečne zarade, probaju da izračunaju koliko oni cene trenutno svoj sat rada i koliku platu zapravo očekuju ukoliko bi radili puno radno vreme, ceo mesec. Ako saberem na prste, to bi moglo da bude između 120.000 i 160.000 dinara mesečno, netto, bez ijednog troška tipa doprinosi, porezi, zakup prostorije, telefon, struja, potrošni kancelarijski materijal… Pa i da sam NIS, bokte, kako da ispunim vaša očekivanja?
Dobronamerni savet je, spustite se na zemlju i razmislite: možda su baš ta očekivanja razlog zašto ste trenutno bez posla.
Drugi savet: iz posla se (naj)lakše nalazi drugi i bolji posao. Mislite o tome.
O poznavanju ili guglanju firmi i organizacija kojima se bavim
To mi je bilo jedino važno zbog toga da saznate (da li znate) da su BlogOpen i 365lepihdana neprofitne delatnosti, radim ih iz čistog uverenja i ludila i ne zarađujem ništa od toga. Bar ne još. U nekoj dalekoj perspektivi, to će možda biti poslovi. Za sada su samo ljubavi koje moraju da istraju.
Što se ostalog o mom radu tiče, to znači da ja svakoga jutra, već 10 godina, ustajem sa saznanjem da MORAM DA ZARADIM za život. Niko mi ne daje platu, sama je zarađujem. Nikog nemam da mrzim zato što plata kasni; nikog nemam da pljunem zato što je ponekad nedovoljna. Nemam sindikat, nemam uslove da štrajkujem.
Svakog prvog, kad se probudim, dužna sam: poreze, doprinose, troškove zakupa, režijske troškove… Ako nemam odakle da platim, ja MORAM da nađem još posla, ako me već posao nije pre toga našao. Ponekad, istina, iskoristim priliku da se istresem na muža kad krene naopako, on je prvi čovek u VEGA mediji, može mi se, jebiga. On mi još kaže da mi spadamo u svega 5% čovečanstva koji imaju snage, hrabrosti i ideje da budu preduzimači.
Ta vrsta odgovornosti, onima kojima je bila razumljiva, a koju sam prepoznala i u nekim od kandidata, pomoći će mi da pronađem pravu osobu da mi pomaže 2 sata dnevno. Da zna da ćemo deliti i kad je dobro, i kad je loše i kad krene jako dobro. I da napredujemo zajedno, zbog čega mi baš i treba ta osoba, da se odlepim iz ograničenosti koju sam samoj sebi nametnula.
I, onda, možda da je jednog dana ohrabrim da se otisne u onih 5% čovečanstva, srećna i ponosna, kao da sam i ja tome maličice pripomogla.
***
Elem, svi ovi gornji kriterijumi koji su su mi pomogli da napravim uži izbor. Od ponedeljka očekujte i pozive na kafu.
Postoje i kandidati koje ću rado preporučiti svojim prijateljima, kolegama i saradnicima, budući da kvalitetom svojih prijava i ličnim kvalitetima zaista zaslužuju da nađu dobar i zanimljiv posao i dobre i zanimljive poslodavce.
Hvala svima koji su delili ovu informaciju, na Twitteru, na Facebooku, mejlovima, telefonima. I onima koji su mislili da je ovo sjajan primer Social HR-a. Posebno onima koji su stekli utisak da sam nadobudna i puna sebe.
Tatjana Vehovec
Oglas: potreban mi je lični sekretar EDIT: zatvoren!
NAPOMENA: Ovaj oglas je zatvoren, usled neočekivano velikog broja kvalitetnih prijava za neočekivano kratko vreme. Hvala na razumevanju.
Imajući u vidu složenost i raznovrsnost svakodnevnih poslovnih zadataka, kao i činjenicu da jedan dan traje svega 24 sata a da je nemoguće i nezdravo raditi više od 15 sati dnevno 4 različita posla, odlukom Upravnog odbora koji upravlja životom Tatjane Vehovec i jednoglasnom odlukom jedinog člana UO, donosim rešenje kojim raspisujem
KONKURS
za ličnog sekretara Tatjane Vehovec.
Opis radnog mesta:
Briga i nadzor nad realizovanjem svih vrsta poslovnih aktivnosti koje TV ima
Zakazivanje sastanaka, otkazivanje sastanaka, e-mail komunikacija sa strankama, klijentima i saradnicima.
Obezbeđivanje kontinuiteta realizacije svih poslovnih aktivnosti koje TV ima, bez obzira na vrstu, dinamiku i vreme posla.
Praćenje realno ostvarivih i nerealnih zamisli koje TV svakodnevno izbacuje iz sebe u pisanoj i usmenoj formi ili kroz kratke i nemušte poruke mrljmljanjem.
Povremeni sastanci i kraća poslovna putovanja.
Razumevanje i poznavanje poslova koje UO TV realizije svakodnevno u firmama VEGA media, Kolegijum, BlogOpen i 365lepihdana.
Željeni kandidat/kandidatkinja je ovakav/ovakva:
- Pismen/a je, a tu mislim na tradicionalno i moderno značenje pismenosti
- Elokventan/a je, a tu mislim da ume da se javi na telefon bez mrmljanja, da ume da preuzme i prenese poruku, da se ne stidi da sagovornika pita više puta za ime i ime firme dok ne bude potpuno jasno ko zove da ne moramo posle da nagađamo, da u glasu ima dovoljno vedrine da stranka poželi da pozove ponovo, a ne da razgovara kao kuvana noga…
- Snalažljiv/a je, a pod tim podrazumevam da ako kažem da želim sastanak sa generalnim direktorom fabrike za odlivke i rezervne delove, ne dođe nazad da me pita koji je to broj i kako se zove, jer da ja znam, lični sekretar mi ne bi ni trebao, trošila bih sama vreme na to.
- Da zna šta je VEGA media, Kolegijum, a posebno BlogOpen i 365lepihdana.
- Da nema problem da uskoči u bilo koji od zadataka iz ove 4 “firme” i da može da se snađe bez crtanja.
- Da ume da govori i piše na engleskom jeziku.
- Da ume da se snađe sa WordPressom, Wordom, Facebookom, Twitterom i sličnim prigodnim i potrebitim znanjima.
- Ima kućni računar i brzu internet vezu kod kuće.
- Iz Novog Sada je.
- Razume šta je diskrecija i poslovna tajna.
Nudim:
- Sve osim dosade i jednoličnosti
- Mnogo korisnih poznanstva
- Mnogo korisnih znanja
- Mogućnost napredovanja
- Platu
Radno vreme – part/part tajm džob:
Ponedeljak-petak, dva sata u toku dana, od 10-12.
Povremeno, od tanja-se-nešto-hitno-setila do urađeno-je-ono-što-je-tanja-namislila, i, povremeno od frka-je do frka-je-prestala, a da ne gunđa i kaže mi, nismo se tako dogovorili. Ali, stvarno povremeno i ne mogu da znam kada će to biti.
Radno mesto:
a) Kancelarija pored mene, u Novom Sadu.
b) Kućni računar i rad od kuće, za “povremeno”.
Konkurs je otvoren do popunjavanja radnog mesta.
Zainteresovani kandidati mogu poslati prijavu na licni.sekretar at kolegijum dot com.
Prijava treba da sadrži:
Kandidatov uvrnut i odvrnut razlog zbog kojeg bi se prijavio na ovakvo radno mesto,
Nešto od podataka iz obrazovanja i dosadašnjeg poslovnog (ne)iskustva.
Tačan iznos željene i adekvatne naknade za ovaj posao, tj. koliko para očekuje za svoj rad. EDIT: Ovo je važan i nezistavan deo za nastavak naše komunikacije. Pogledajte još jednom šta biste sve radili i otvoreno i bez uvijanja navedite svoja očekivanja.
Želim da znam šta kandidat voli da čita, koje filmove voli da gleda, kako popunjava slobodno vreme. Interesuje me i da li je udata/oženjen, ima li dece, da li je u političkom smislu levo ili desno, da li podržava pravo na ljubav osoba istog pola.
Ako kandidat misli da to zadire u njegovu/njenu privatnost, neka se ne javlja na ovaj oglas, a reći ću i zašto mi je ovo važno: budući sekretar će sve te stvari, i više od toga znati o meni, a ja nemam nameru da radim sa osobom čiji se svetonazori jako razlikuju od mojih (kakvi god da su moji).
Nemojte me daviti i slati mi klasičan CV, kakav vas uče da pravite u školi, to me ne interesuje. Ubedite me e-mailom da ste dovoljno uvrnuti i odvrnuti za ovakvo radno mesto.
Pozicija je otvorena na neograničeno vreme, ali sigurno do kraja 2011. godine, uz mogućnost napredovanja.
U Novom Sadu, nakon dugog i debelog razmišljanja, konačno pa da i ja danem dušom, 23. februara 2011.
Važno: Ovaj oglas nije šala.
Čekaj, i ti ćeš sigurno stići. Samo čekaj dugo.
Foto preuzet sa Blic.rs
Red nam je poznat još iz vremena Miloševića, kada su ga zvali “čuvar socijalnog mira“. Građani su čekali u redu za kafu, WC papir, deterdžent i kafu. Potom su čekali redove ispred šaltera Jezdine i Dafinine banke. Oduvek se čekalo u redovima na šalterima Opština.
Čekanje u redu u policijskim stanicama je postalo deo folklora.
Čekamo u redu kod lekara, prvo za pregled i uput, onda posle mesecima čekamo na specijalistu ili operaciju, daleko bilo.
Čeka se na pumpama pre poskupljenja benzina, čeka se na šalterima banaka i obavezno ispred šaltera u poštama.
Čeka se u državnim apotekama i obavezno u Sudovima. Čeka se na telefonskim vezama besplatnih brojeva telefona institucija i kompanija.
Kad znaš da će ti nešto sa nekog šaltera u dogledno vreme zatrebati, ti počneš da čekaš dan kada ćeš morati da staneš u red da čekaš.
Čekač amater i čekač profesionalac
Zna se. Amateri čekaju za svoje potrebe.
Profesionalni čekači u redovima prave biznis.
Za neke stvari možeš da platiš čekača od 20 do 100 evra, zavisi koliki je red, kad treba da se ustane i koliko ti je hitno. Cena zavisi i od potražnje za onim što se čeka. Ako je potražnja veća, cena za profesionalno čekanje u redu može da dostigne 100 evra, baš kao što je to slučaj ovih dana u Novom Sadu, u redovima za nove tablice i saobraćajnu, nakon štrajka policijskih sindikata.
Svaka porodica je bar jednom iskoristila penzionera da stane u red, to spada u nevidljivu ekonomiju čekanja i potreba za onim što stoji iza tog dugačkog reda.
Veština čekanja
Čekanje može da počne u ranu zoru, odmah iza ponoći, ili po zatvaranju šaltera prethodnog dana. Onda se od čekanja pravi društveni momenat jer se donose kamperske stolice, sendviči i kafa, muzika, zapodene se razgovor, šala i šega, i sve bi bilo super da nije komšija iz obližnjih zgrada koji nemaju razumevanja za čekače.
Prošlog leta je viđen i stari dvosed ispred policijske stanice na Grbavici koji je doneo jedan čekač za svoje potrebe i ostavio ga za opšte dobro i upotrebu generacijama čekača koji dolaze. Ostali su tu ostavljali masan papir od bureka, opuške i plastične boce od litarskog jogurta i dvolitarskog piva.
Može se čekati i u smenama, porodično ili u okviru kruga prijatelja. Dogovori se dužina čekanja svakog člana domaćinstva, pa se smena radi na 3, 4 ili 5 sati čekanja. Preuzimanje smene ne bude protokolarno svečano. Više mamurno.
Čekanjem u redovima, u Srbiji se prosečno izgubi 10 radnih dana godišnje. Čekač mora da se snađe: da uzme slobodne dane, da otvori bolovanje ili da otvoreno porazgovara sa šefom. Čekač neće da mu se umanji plata, kad su mu već umanjili dostojanstvo.
Zaobilaženje čekanja
Čekanje može da se zaobiđe. Ako imate vezu u instituciji čekanja. Ako vaš komšija ima vezu na mestu čekanja. Ako znate nekoga ko zna nekoga ko radi tamo gde morate da čekate, a ne biste.
Što je bliža realacija sa vezom, proces zaobilaženja čekanja je jeftiniji. Što vam je jača pozicija u društvu i možete nekada uzvratiti uslugu, opet ćete jeftinije proći. Vaša bezvrednost i udaljenost konekcije vaše veze koja se prostire u treće ili četvrto koleno sa vašim željenim dobrom, može u značajnoj meri da poskupi intervenciju.
(n)Emoguća misija
Ovih dana, u okviru kampanje eMoguća misija, na blogu MTID pojavila su se dva predloga istog autora, kako da se zaobiđe čekanje.
Nisam optimistična. Čekanje se ukorenilo u ovom narodu. Država nije napravila jedinstveni registar građana i jedinstvenu bazu po JMBG. Još građani nemaju ni jedinstveni poreski broj, iako se o tome onoliko pričalo. Zakazivanje telefonom što je ponegde urađeno, napravilo je samo nov način čekanja – do javljanja operatera.
FTJP
Još uvek iznova moramo da dokazujemo svoje postojanje, da čekajući prikupljamo papire po drugim šalterima da na ovom šalteru dokažemo ko smo i odakle smo.
Uz svako čekanje u državnim institucijama, obavezno ide i jedan prepad na čekača, interludij čekanja: FTJP, iliti fali ti jedan papir. Onda se od čekanja napravi jurnjava po drugim šalterima, da bi se ponovo, ako je sreće sa tim jednim nedostajućim papirom, ako je on pravi i ima plavi pečat, obnovio na trenutak prekinut delikt čekanja tamo gde se jednom već stigli.
Ne vredi nam ni online ažurna baza podataka na APR-u na primer, dostupna svim građanima i institucijama, mi opet moramo da vadimo original tog ispisa, ne stariji od 3 meseca, kada hoćemo da uradimo nešto kao pravno lice. Ne zato što nam ne veruju, nego brinu za nas šta ćemo, ako ne budemo morali nigde da čekamo.
Možda ćemo onda morati da radimo. Baš kao i šalterski službenici, samo oni na nekom drugom poslu koji (ne)će pronaći na birou rada.
Čekaćemo se. Još.
A, kako vi to radite? Čekate?
TV popularizacija bloga
Mlada novinarka Novosadske televizije, Jovana Subota, uređuje i vodi TV emisiju “Jovana subotom” u kojoj populariše i blogove i blogere. U delu emisije Net market, tema su joj novosadski blogeri, a ko drugi, reč je o lokalnoj televiziji. Međutim, još je zanimljivije da je, inspirisana blogovima i razgovorima o toj temi, otvorila i svoj blog.
Veoma mudro, odlučila je da to bude profesionalni blog u kojem će promovisati svoju emisiju “Jovana subotom“. Tako se to radi. Pride, po dobrom običaju online marketinga, tu i je i fan stranica na Facebooku, pa je sad izazivamo da otvori nalog i na Twitteru.
Pogledajte deo mog nastupa (na Jovaninom blogu). Uskoro ćete gledati i druge blogere iz Novog Sada. Već 12. februara, Jasna Kamatović (trejler).
Da li si potrošač?
Naravno da jesi. Moje potrošačko građansko biće je više puta u ova dva dana bilo u iskušeniju.
Pogledaj ove slučajeve, mogu ti koristiti.
1. Slučaj građanina, muža građankinog, roditelja malog građanina maloletnog, u WinWinu.
Dete (11) kupilo igricu u WinWinu, koju ne podržava njegov kompjuter. Pitali ga tamo da li ima Intel dual core, on zapamtio da ima samo Intel (Celeron inside), i reče, imam, valjda misleći da ima Intel in general i da je to oke. Došao kući, razmotao igru, nemoš da instaliraš dalje od početka.
Bacio si pare, urlaju građani pentahausa na Grabavici, roditelji, komšije, ne pitaš, ne znaš, samo juriš za svojim impulsima.
Dete guta knedlu i pominje nešto kao škola, svaka, se plaća, od para babe i dede.
Građanka odmahuje rukom, I told you so, građanin otac i muž ode do WinWina na Bulevaru cara Lazara u Novom Sadu, takva i takva stvar, popodnevna smena bi rado, ali ne može. Dođite sutra, kaže prodavac, kad je menadžer šopa tu, to je ono što se pre zvalo poslovođa radnje, sad je menadžer šopa. Građanin a manje sitizen, muž i pre svega otac i komšija, ode sutradan (danas beše baš), ne baš voljko, reče da igra nije registrovana, da se nije moglo, da ne odgovara konfiguraciji detetovog kompa, da dete nije znalo ali je htelo, da ovo, ono, lane moje, insomnija, 39 sa dva.
Nije registrovana igrica? Garantujete? U redu je, može, naravno, vi kupujete kod nas svakakve gluposti, znamo se, popunjava se NALOG ZA ISPRAVKU (da li ste već zapamtili ovu frazu iz mojih ranijih postova).
Dođe otac, muž i sin, građanin i komšija a potrošač pre svega, mučenik modernog hleb-naš-današnji-dažd-nam-dnes, kući, s parama. U fulu. Uz pare, i NALOG ZA ISPRAVKU.
Hvala WinWinu na ogromnom razumevanju za impulse maloletnog potrošača, rispekt.
Naravoučenije: Potrošač može da u roku od 7 dana od dana kupovine, ukoliko nije koristio kupljenu robu i ima fiskalni račun i neoštećenu originalnu ambalažu, zameni proizvod za neki drugi. Prodavac može potrošaču da izvrši povrat novca, koji prati Nalog za ispravku (LK included). U ovom slučaju, roba je korišćena, ali nije iskorišćena te shodno tome nova, tako da je prodavac imao razumevanja za tu okolnost i tumačio potrošačeva prava na razuman način. A mogao je i da se pravi blesav, jer je celofan bio pokidan.
Međutim, kvakva 22 je i činjenica da je prodavac trgovao s maloletnim licem na šta je trebalo da obrati posebnu pažnju jer ono lako može da bude zavedeno da donese ekonomsku odluku koja je štetna (Zakon o potrošačima kaže: no-no to raditi).
2. Slučaj građanke registrovane na Limundu, koja se zabavlja prodajući staro i očuvano i kupujući novo i ispod cene – saga sa AKS kurirskom službom.
Pobedih na licitaciji, radosno, te dve torbe su divne, i odavna više ne kupujem kožu, samo eko kožu, to je to. Cena za obe torbe, 2,5 puta manja od cene igrice iz prethodnog Stava, Člana o potrošačima, Zakona o mozgu i svesti.
Prodavac s Limunda, milina jedna, ovo-ono, biće sutra, pouzećem i AKS-om, sve pet. Još nevina od udaraca AKS-ovskih, zaboravivši onaj jedan fejl-bod kod kuće, kad su mi naplatili pošiljku 200 dinara više, čekah svoje torbe od eko kože, braon jedna i jedna šarena, da se slaže uz sve, prodavac sandrae.
U 8:50 izjutra zove čovek, kurir-aksa-čovek, doći ću kod tebe za minut, kaže, kod TEBE, obrati se pažnji, nisam na adresi kažem i obećavam da ću biti za 30 minuta, to ne dolazi u obzir, ja sada idem dalje, reče, pun mi je auto paketa, pojašnjava, sutra ili prekosutra, dođi u magacin na Futoškom putu. Ti, dođi. Još se nisam pošteno ni o(ne)svestila od magacina do kojeg očigledno plaćam dostavu, kad ga pustih da on sa mnom na ti, brate, sine, lane moje ovo ono, uspem da promucam da neću dostavu do magacina već do MOJIH vrata, on ponovi sutra i prekosutra kao mantre, kao.
Popusti mi na trenutak, možda će moći i kasnije da svrati, dočekah ga radosno da ću stići na adresu za po sata, stižem za 20 minuta i zatičem, o jeah, ceduljče, na kojem piše da je dostava POKUŠANA pre 10 minuta, ali mene, o hoh, nije bilo, o jah, normalno da me nije bilo kad sam mu rekla da me neće biti. O, dah.
(Nakon toga pustih građanina i muža mi da ga zove i povija po gradu, bude li sreće, te ga muž zateče u obližnjoj ulici gde ispred auta kurirske službe, zakazaše sve ostale mučenike slične, koji trebaše da preuzmu pakete slate preko AKS-a im).
Naravoučenije: ne koristite AKS.
Naravoučenije prim: Kurirska dostava od vrata do vrata znači od vrata pošiljaoca do vrata primaoca. Sve ostalo su spore pošte Srbije i treba im zabraniti da se drugačije predstavljaju.
3. Slučaj sa samostalnom zanatskom krojačkom radnjom, u kraju.
Lina, SZKR Lina je na pola puta između moje kuće i radnje. Oće reći, na usput. Kod nje nosim da se krati, proširuje, krpi i menja postava i cibzar. Poslednja dva puta je zajebala, jednom cibzar na jakni koji se na završetku razlikuje za 1 cm prilikom kopčanja i jednom isto cibzar, više neće da se povuče gore do pojasa na suknji. Dva puta, komšinica i potrošačica, prepravljačica i štedilica, progleda joj kroz prste, rekavši sebi, dešava se.
Odnesoh onaj bež kaput od kašmira. Jebiga, kašmir je, šta sad. Bio nešto dug skoro do gležanja, to je demode, dal da ga bacim i dal ga Lini dajem, za Limundo još nije, ko će znati da ceni da sam ga otplaćivala godinu dana. Lini ga dam. Lina izmeri, dogovorimo tu dužinu, aptudejt, do sredine kolena, sve pet.
Danas odem po kaput, da ga jebeš od kašmira, koštao je kao suvi kašmir na svih 12 rata, preuzmem, platim, ne pogledam, ponesem kući, probam, ajaoh! Svaki ubod igle po porubu kao da je u vratnu žilu ubo jednu kamilu na svetu. Ja mislim da sam ja bolje porubljivala na časovima Domaćinstva u sedmom osnovne. Domaćinstva. U sedmom.
Vratim, kažem, molim vas, popravite to, ona kaže nemoj da me moliš, sestro, pa naravno, sestro, pa se smeje (SESTRO!) i dodaje: Mi’š da sam ja to i pogledala?
Pa, mislim da si pogledala, se-s-tro! Jebem ti, valjda si pipnula, pička ti materina?!
Čekam,
Naravoučenije: Imate pravo da vratite robu ili uslugu koja nije odgovarajuća. To se zove reklamacija. Na nju imate pravo u roku od 6 meseci od dana kupovine, ako ste sačuvali fiskalni račun, a roba se pokaže da nema ona svojstva koja ste kupili. Na reklamaciju prodavac mora adekvatno da reaguje u roku od sedam dana jednim od tri rešenja: da vam popravi stvar, da vam zameni robu ili da vas obešteti.
4. Radnjica u Dunavskoj, vraćanje malih pantalona.
Kupili te pantalonice muž i ja, bez sina, odoka, ja nosila zidarski metar i merila dužinu, a kroj birala više po svom ukusu. Sinu se dopale, za divno čudo, ali jedva ih kopča oko struka. Važi, skidam pantalone s njega sve pažljivo čuvajući etikete, promeniću za veće kad, danas, hopla!
12 je najveći broj, daklem, nema većeg broja, šta ćemo sad, baš šteta, kaže prodavačica. Nema problema, kažem, vratite mi pare. Iju, pa to ne može, vrti glavom i dovikuje ženi za kasom: gospođa kupila pantalone, male su detetu, nema većih i sad hoće da joj vratimo pare. dačfjaifjewife vorifjwe dinara, dere se.
Šefica za kasom, zanemela. Drhiti joj brada preko fensi zavezanog šala, i gleda me bez reči. U principu, počinje sporo, u principu, mi ne vraćamo novac.
U principu, nasmešim se, morate po zakonu da mi vratite novac. Ona me gleda zabezeknuta i dalje, sve mi se čini da je steže taj šal, u principu, pojašnjava, možete da zamenite za nešto drugo.
Neću ništa drugo, u principu. U principu, otvorite NALOG ZA ISPRAVKU (jako važna fraza), rekoh i izvadim ličnu kartu i položim nežno na pult, uz fiskalni račun i netaknute pantalone. Ona ćutke pronađe blok koji se tako zove, Nalog za ispravku, i ispiše mi nalog broj 5. potpišem, vrati mi pare.
Nalog broj 5. Beše to redni broj Naloga za ispravku ove radnje, ne ove godine, već IKADA. Peti put ikada da je vratila pare, jer, u principu, ona to ne radi.
Kad ona napadne mušteriju sa “u principu, mi…”, većina počne da baza po radnji da kupi nešto za te pare, neku plastičnu igračku, čarapice, kišni mantil, već nešto što ti ne treba.
Naravoučenije: Imate pravo da vam vrate novac, u roku od 7 dana od dana kupovine Ukoliko je kupljena roba neodgovarajuća i prodavac ne može da vam ponudi ništa adekvatno zauzvrat, može da vam vrati novac, pod uslovom da je roba neoštećena i da ste sačuvali fiskalni račun. Nikakav pojedinačni princip nijedna radnja ne može da ima. Imate svoja prava i ne morate da objašnjavate zašto vraćate robu. Izgovorite samo, Kupac može da predloži prodavcu da otvori Nalog za ispravku i izvrši povraćaj novca. Prodavac može da izvrši povraćaj novca prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase:
Član 5. Otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa dobara preko fiskalne kase koje nisu
otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu
se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra
posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno fiskalnog računa.
Ispravka iz stava 1 ovog člana vrši se nalogom za ispravku, na Obrascu NI – Nalog za
ispravku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 6 .
Ispravka na Obrascu NI vrši se samo na osnovu originalnog fiskalnog isečka, odnosno
fiskalnog računa, na kojem je evidentiran promet konkretnog dobra koje se vraća ili se na
drugi način vrši reklamacija tog dobra.
5. Najbliža radnjica, mini-market, omraženog vlasnika koji hoće da se tuče po komšiluku kad mu nešto nije po volji.
Sjurim se, kao komšinica, građanka i radnica bez otpremnine, majka i supruga, u radnjicu čiji vlasnik je neomiljen zbilja, odem po ono, hleb, Nutela i mortadela, pašteta od tunjevine, Neoplantina Patelina, najs.
Ju, kaže kasirka, ne prolazi bar-kod paštete, neko ih je stavio u prodaju a da ih nije uneo u kasu, ne mogu da otkucam, znači, ne možete da imate tu paštetu. Oh, složim lice, baš sam bila znatiželjna, volim tunu u svakom obliku, sutra sinu za užinu. Ah, reče kasirka, vi ste komšinica, uzmite tu paštetu i platićete narednih dana kada unesemo artikal u kasu. Eh, kažem zatečena, ja bih radije da platim na crno, a vi pridružite taj novac računu kada unesete u kasu.
To je naša komšinica, kaže kasirka mladoj početnici. Početnica me gleda i pamti, da zna kako sa mnom ubuduće.
Naravoučenije. Ovo je skroz protiv zakona, ali beše ljudski. Niti ona sme da ima višak para u kasi,niti sme da izda robu bez računa i novca. Ipak, sa takvim odnosom, ovo je naša komšinica, osećala sam se počastvovano. Kao da je biti komšinica nešta. Nakon svih muka oko majke deteta koje kupuje igrice napamet, kojem su pantalone u principu male, koja jurca AKS po gradu da preuzme pošiljku i posle pujda muža na kurira, koja ovo-ono-lane-moje-insomnija-39-sa-dva.
Ipak, da nisam sve ovo, bili bismo danas kratki za neki novac. Imate li ga viška?
U pamet se.
Da li znate koja su vaša potrošačka prava? Da li ih koristite?
EDIT: U istom periodu o kojem pišem, suprug i ja smo kupili još jedne pantalone za sina (ah, sve je stalo samo deca rastu), u prodavnici Benetton u Zmaj Jovinoj ulici.
Takođe sam ih izmerila stolarskim metrom i utvrdila da će odgovarati. Prodavačici sam, onako, usput, dok je kucala robu, rekla, “videćemo samo da li će se detetu svideti”.
Na to je prodavačica zastala i rekla: Ali, pazite, ovo nećete moći da menjate, jer je roba na sniženju.
Pogledala sam je i upitala: Da li je roba sa greškom? (Roba sa nedostatkom koja je puštena u promet, mora biti jasno izdvojena od ostale robe i sa jasnom oznakom prirode nedostatka koja nije nastala odgovornošću trgovca. U suprotonom, kupac ima pravo na reklamaciju ovakvog proizvoda, u roku od 3 godine od dana utvrđivanja nedostatka proizvoda, pa čak i na pravo na obeštećenje ukoliko može da dokaže da je pretrpeo štetu zahvaljujući nedostatku proizvoda ili usluge.)
Nije, ali je snižena, reče prodavačica i, nećete moći da je menjate. (sic!)
Naravno da ću moći, bude mi smešno.
Moje je da kažem, reče prodavačica.
Ovakvo postupanje prodavačice je, inače, zabranjeno novim Zakonom o zaštiti potrošača, Član 21. odeljak Obmanjujuće poslovanje, stav 7. – Zabranjeno je potrošača dovesti u zabludu u pogledu prava, uključujući pravo na zamenu stvari ili vraćanja novca.
Pionirska zakletva
Danas, kad postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi,
Poštovati roditelje i starije
I biti veran i iskren drug
Koji drži datu reč.
Da ću slediti put najboljih pionira
Ceniti slavno delo partizana
I napredne ljude sve
Koji žele slobodu i mir.
Varijacija zakletve moje generacije. Osim ovih partizana, ovo je bolje od 10 zapovesti.
Pa, idemo onda ovaj rad:
P – pošten
I – iskren
O – odan
N – napredan
I – istrajan
R – radan.
Drugovi i drugarice pioniri, čestitam vam što ste postali dobri ljudi.
Z-D-R-A-V-O!
ZDRAVO, ZDRAVO, ZDRAVO!
***
Kakve vam ovo uspomene budi?
