Category Archives: Hormonalni ispadi
Sve te divne male srećice
Jednočinka sa dva glavna lika, jednim sporednim, mnoštvom zaludnih statista mlađih od 30 i namernim pleonazmom u naslovu, bez pucanja i sa plakanjem, ali tek u najavi.
Likovi:
MUŠKARAC, ženin muž, napunio prekjuče 49 godina, zgodan, prosed, stasit i na momente nadrkan. U ovom delu i s ovim godinama izgleda bolje nego kada se ženio ženom.
ŽENA, muškarčeva supruga, 40.5 godina, izmučena i slomljena, bez trunčice životne radosti, vide se na njoj tragovi nekadašnje lepote i boljeg raspoloženja. Da li će ikada ponovo sjati kao kada je bila mlada ili koliko još pre nedelju dana, to pisac ne može da zna u ovom trenutku.
PRODAVAC, nije važno koliko ima godina, važno je da ima oko 30 i da ume da kaže pravu stvar na pravom mestu.
ZLA SAVEST, najobičnija zla savest.
U komadu je zabranjeno pušenje, iz principa.
***
Lep prolećni dan. Glavna ulica u glavnom gradu Vojvodine, ali može da bude i bilo gde drugde, samo neka je u Vojvodini. Muškarac i žena žurno hodaju ulicom, kao da znaju kuda idu. Još uvek su blaženi u neznanju da sve ono što će se kasnije dogoditi, ima veze sa činjenicom da je ŽENA plakala.
ŽENIN glas iz off-a, meša se sa žamorom ulične vreve. Njena misao dolazi iz bliske budućnosti:
To je zato što sam plakala. Onomad, u emocionalnom krahu. Kada se ceo moj svet raspršio kao dimna zavesa i kada sam oplakivala svoj new life-style koji treba graditi iz temelja, u obliku neželjenog nepušačkog života koji sam začela kao srednjoškolka neplaniranu trudnoću: valjda nije moje, za ime sveta?!
Nezahvalna preparirana veverica
Bio je to sasvim i izuzetno prijatan, običan dan, osim
- što je komšija koji mrzi decu, naročito u prepodnevnim časovima, ponovo uhvatio mog sina u neobuzdanom smehu i, što je još gore, i mene koja sam doprinosila opštoj buci na dvorištu grohotom se smejući svojim još uvek ispušenim glasom, koji je sigurno bučniji od mog budućeg nepušačkog smeha. Te smo morali da razmenimo ovakve primere miroljubive komšijske koegzistencije koja će nas jednog dana, kada mi pomanjka smisla za humor i dobre volje za smisao, sigurno dovesti u naslov na crnoj hronici: – Obuzdajte to dete, nepodnošljivo je glasno. – Da li ste vi prirodno nepodnošljivo neprijatni ili vam je lice takvo samo pre podne?
Pesma nad pesmama – na marginama opšte egzaltacije
Samo gledam, pomalo i čitam, i pitam se.
Onda kažem sebi, pa što ne bih i vama: fuck you and grow.
Pljuni, nemoj da truli u tebi!
Sinoć se desila ona Srbija koju smo slutili: ukrupnjavanje desničarskih snaga. Granica između DSS i SRS se potpuno izbrisala, ne samo odlukom Koštuničine stranke da Prvo mesto Skupštine preda ‘ladno u ruke radikalima, već i retorikom koju su koristili.
Radikali, sa svoje strane, ponovo su zbacili sa sebe stege nakratko uljuđene retorike koja im je i tako stajala kao piletu sise i vratili se u dobro poznati diskurs iz devedesetih.
Neki od nas su bdeli do jutra, neki popustili u sitne sate. Budni ili zaspali, od jutros (ponovo) više ništa neće biti isto.
Mislila sam – ako ne pljunem, istruliće u meni. Šta vi kažete?
Duplo golo
Napomena čitaocu bez živaca: Keep back. Ipidipi nepegdepe ipi čipitapaj nepeštopo drupugopo. Nipisapam upu dopobropom fapazoponupu.
