Category Archives: jezičke nedomujce
Tri mala saveta šta da izbegavate kad pišete
Međutim, neke stvari stvarno možete i sami. Da objavite kratku najavnu vest za neki događaj, tada i tada, tamo i tamo u toliko i toliko, ko – šta – gde – kada… Ili da otpišete da ćete doći ili da ste sprečeni “zbog ranije preuzetih obaveza” (uvek se pitam ko je PRVI smislio ovu frazu koja se tako dobro primila).
Napišite nešto i sami, ali najbolje da ne pravite ove greške:
1. Sa početkom.
Ako pozivate klijente i kupce na zajedničko pečenje kestenja i želite da svi dođu pre nego što se vatra raspalli – u 6, na primer, nemojte najaviti da će kestenje da se peče SA POČETKOM U 6.
Recite jednostavno, Pečemo kestenje od 6, ili raspaljujemo vatru i očekujemo vas u 6 .
Da će se nešto dogoditi “sa početkom” bukvalno znači da će, pored vas i još nekoliko ljudi, biti prisutan i (gospodin) Početak. Početka će biti, kao i kraja, blago gostima, oni mogu da krenu kad hoće.
2. Pismeno obraćanje.
Nemojte, molim vas! Pa, podrazumeva se da ste pismeni, makar toliko da možete da napišete nekoliko pismenih redova i da se ne potpisujete palcem. Kada se nekom obratite pisanjem a ne govorom, to će biti NAPISMENO , a verovatno i PISMENO.
Obraćajte se pisanim putem (ako baš morate putem) ili, još bolje, napismeno. I ispašćete pismeni.
3. Vi i vi.
Poštovani gospodine Mučižabiću, Vi ste obična budala.
Ali,
Dobrodošli na vesele veb-stranice naše kompanije, kojima želimo da vas ubedimo da smo jako lepi i pametni.
Razlika je vidljiva iz aviona. Ako se obraćate konkretnoj osobi, njoj ćete i persirati. Gospođo Vehovec, neobično lepo Vam stoji tamnija kosa.
Ali. Naš frizerski salon ne može da vam promeni život, ali može vašu boju kose.
Dakle, ali.
Ako se u svojoj brošuri, flajeru, veb-sajtu, gde bilo, obraćate svom nepoznatom čitaocu, a biće ih više od jednog sigurno, koristite oblik množine, a ne persiranje. Uspešno ste se registrovali, želimo vam prijatne trenutke u smapovima kojima ćemo vas od sada obasipati.
***
Za sada samo tri saveta, a vi kako hoćete.
[objavljeno milošću Kolegijuma]
Otkrivanje rupe na saksiji
Ovako je, navodno, sedamdesetih tekao razgovor između Elija Fincija i Ive Andrića:
Eli Finci: Danas se ne može pisati kao pre pedeset godina. Tada nam je do mora trebalo 4 dana, a sada stižemo za jednu noć.
Ivo Andrić: Nisam siguran. Pre 50 godina žene su isto nosile decu devet meseci kao i danas.
Moo (iznebuha): Kako ćemo onda pisati, kada žene i dalje nose devet meseci, ali na porođaju mogu da dobiju epiduralnu? A i Georgina je izmišljena…
Dobro. Ako ćemo već nekako pisati, a šta ćemo onda čitati?
Poslovi s naizmeničnim naponom očiju i mozga
Predstavništvo Renoa u Srbiji, u prošlonedeljnom oglasu u Blicu, na četvrtini strane promoviše bezbedonosnost (vidi kasnije u tekstu) svojih vozila i, u manje od 300 reči, promoviše i nekoliko grešaka.
Renault je jedini proizvođač automobila koja je nagrađen…
Očigledno da je u toku rada na tekstu u ovoj rečenici došlo do menjanja imenice koja je u nekoj od verzija bila u ženskom rodu i, greška se potkrala. Naviknuto oko kojem je tekst već bio poznat, jednostavno je previdelo da složi sve potrebne reči po rodu.
Na taj način smo uspeli da sakupimo korisne informacije o tome kako dolazi do nesreća, a koje nam omogućavaju da obezbedimo sve bolje i bolje bezbedonosne sisteme.
Vreme je za promene
Verujemo je da je namera bila da se kaže da su sakupljene informacije one koje omogućavaju nešto ali je, iz ovakvog rečeničnog sklopa moguće pomisliti i da su to nesreće.
U istoj rečenici se pojavila i kovanica bezbedonosno, što je česta i pogrešna upotreba pridevskog oblika imenice bezbednost – bezbednostan (ali -sna, -sno, -sni, -sne, dakle: bezbednosne sisteme). Što se nastavka -stno tiče, koji mnogima zadaje muke, valja imati na umu da se slovo ‘t’ zadržava u pridevima izvedenim iz imenica stranog porekla (kontrastno, protestno) ali zato, mast – masno a ne mastno.
Konačno, praksa da se strani nazivi proizvoda ili kompanija pišu u originalu, postaje pravilo koje se odomaćilo i protiv kojeg nije izričito dignut glas stručne javnosti (sve nas uvek vesele ćirilične konverzije u ovakvim slučajevima), ali vredi znati i kako se u tom slučaju menjaju: ukoliko je reč o imenu, nećemo stavljati crticu iza naziva (na primer, Reanult-u, nego, prosto, Renaultu), a, kada govorimo o skraćenicama, kao što je OMV, na primer, koristićemo crticu svaki put kada je potrebno da menjamo oblik te imenice (OMV-u, OMV-a).
Što se mene tiče, a sigurno nisam jedina, Reno je ovim oglasom skrenuo pažnju na greške, a ne na sadržaj i to je polje, sudeći i po tekstovima na njihovoj Internet stranici, o kojem ne vode dovoljno računa.
“Vreme je za promene” – citat iz poslednje rečenice ovog oglasa, a ja se pitam koliko je koštala izrada ovog oglasa, a potom i oglašavanje u najtiražnijim dnevnim novinama.
***
Posao lektora i korektora naizgled deluje kao rutinska i prosta rabota, znamo da pišemo i čitamo, pa šta? Ipak, to je složen zadatak koji se sastoji iz nekoliko faza rada:
Ponuda - kako da je ne prihvatiš?
1. Potrebno je prilikom rada na korekturi isključiti mozak (ne misliti o konstrukciji rečenice, gramatici ili semantici) i uključiti oči (u traganju za tipografskim i pravopisnim greškama). Razmišljanje o smislu rečenice ili, nedajbože, udubljivanje i uživanje u napisanom tekstu, u značajnoj meri parališu sposobnost korektora da uradi zadatak na najbolji način.
2. Potom se uključuje mozak (ili, još bolje, druga osoba – lektor) koja počinje da brine o svim drugim aspektima pisanog teksta i lektor može pomalo da uživa i u čitanju, to mu dođe kao deo posla.
3. Treća faza, ‘superica’, uglavnom se radi kada su prethodne dve gotove, tekst se štampa i iščitava još jednom i to bi, ako ima mogućnosti, bilo najbolje da radi neka treća osoba, koja tekst vidi prvi put i nije se već srodila s njim.
Pnotzao je da je čvoek spsoboan da čtia i ruzmae sdažraj i ako je okvao npiaasn, smao ako se zvadoolji pvrailo da pvro i psolednje slvoo otsanu na sovm msetu. Ztao ovo njie lak psoao.
***
Hm, da li je nekom palo na pamet da napravi nešto slično Check-spellingu, za srpski jezik? Ili, to postoji?
Diletantizam
Iako reč diletant, koju smo preuzeli od Italijana i reči dilettante ima tako veseo i bezbrižan izvor, to je imenica čiji vlasnici, dok veselo i s uživanjem rade nešto, čine veliku štetu svakom društvu.
U svojim značenjima i upotrebi, u srpskom jeziku je napravljena mala razlika između između diletantizma (nestručnosti prilikom obavljanja svog posla) i amaterizma (od francuske reči amatour), ljubavi prema nečemu što nije profesija ili za šta ne postoji prethodno obrazovanje, iako je ta različitost zapravo ogromna. Veoma olako, za neki loše obavljen posao će se reći da je amaterski urađen, ili za osobu koja nije dovoljno stručna – da je amater. I to će biti pogrešno.
Trebalo bi ostaviti amatere u kulturno-umetničkim društvima ili u nekim drugim oblastima, a njihovu amatersku delatnost svrstati u hobi, na primer, od kojeg amateri doživljavaju puno ličnog zadovoljstva, a da u isto vreme ne proizvode štetu svojoj okolini a ne moraju ni da joj doprinose.
Za razliku, diletantizam je veoma opasna pojava koja se nekontrolisano širi u zalazi u sve sfere društva. Amatere možete poštovati zbog njihovog hobija i ljubavi prema nečemu što im nije profesija, ali diletanata se moramo plašiti, jer ne samo da su plaćeni za to što rade, već su najčešće plaćeni o vašem trošku i za vaš račun.
Divan takav primer diletantizma pronalazim na zvaničnoj internet stranici Opštine Negotin, a posredstvom Građanskog kruga.
I, tu ne treba puno pameti da čovek shvati kako je do ovakvih tekstova došlo: prilikom svake promene vlasti, opštine i javna preduzeća zapošljavaju svoje rođake, komšije i kumove, koji uglavnom, niti su kvalifikovani, niti odgovaraju radnom mestu. Uprkos tome, nikada neće dobiti otkaz, samo će se pomeriti sa svog dobrog mesta kada dođe do promene vlasti i kada njihovo mesto bude zauzeo nečiji drugi rođak, isto toliko nekvalifikovan. Rezultat njihovog rada, međutim, uvek će biti isti: prozvođenje šteta.
Sav pisani materijal, uključujući fakture, dopise, pozive, spamove, obaveštenja, sve što (i) u pisanom obliku izlazi iz neke firme ili kuće, deo je PR onoga ko to potpisuje. Tako se stvara prvi a često i trajni utisak o nekome.
A kakav utisak neko, kao Opština Negotin, želi da ostavi na svoje građane? Meni prvo pada na pamet utisak da tamo treba raspisati vanredne izbore. A da će ovu državu, u međuvremenu, uništiti diletanti.
* ilustracija na naslovnoj strani je preuzeta odavde.
Svi preŚednikovi ljudi
Pre koji dan, crnogorski ministar za prosvetu i nauku potpisao je novi crnogorski pravopis koji ima, kao što je to bilo u vicu, 32 slova. U standardna slova koja poznaje srpski, hrvatski i bosanski jezik, dodata su još dva glasa: umekšano š i ć, za koje se pretpostavlja da će se pisati sa jednom crticom, kao Ś i Ź . Eto, rođen je i crnogorski jezik.
Glas Ś, na primer, nastao je fonetskim skraćivanjem reči iz štokavske jekavice, kao štu na primer sjedi - śedi ili sjekira – śekira, a meko ž verovatno skraćivanjem reči sa grupom samoglasnika kao što je u reči zdj(ela). Kako bilo, na prvi pogled deluje kao da je govorna mana priznata i ušla u pravopis.
“Ustavom Crne Gore definisano je da je crnogorski jezik službeni jezik, što od države Crne Gore zahteva stvaranje preduslova za njegovu standardizaciju”, rekao je crnogorski ministar, naglasivši da je zbog tako složenog pitanja i vlada formirala Savet za izradu pravopisa, gramatike i crnogorskog rečnika.
Analogno ovim naporima, sada se može pretpostaviti i da će, u složenom postupku standardizacije crnogorskog jezika biti i smanjen broj padeža, pre svih i po logici po kojoj je nastao pravopis, ispašće lokativ.
Primer sa Žanom-Klodom vanom Damom
Koja rečenica vam para uho:
a) Idem u razred sa Đorđe* Popovićem.
b) Gledala sam film sa Tom Henksom u glavnoj ulozi.
***
Odgovor: smem li da pogađam? Rečenica pod a).
Rečenica pod b) vam još uvek zvuči normalno.
E, pa neće više, ako ovaj tekst pročitate do kraja.
***
Zašto većina ljudi koja govori srpski jezik nikada neće izgovoriti prvu rečenicu na taj način i zašto će većina ljudi, na čelu sa spikerima i prezenterima vesti, zaključno sa domaćim “selebritijima” reći drugu rečenicu baš tako?
U ovom trenutku društvenog razvoja, nemamo razumno objašnjenje.
Čitate li Dilana Doga ili Dilan Doga?
Dilan Doga? E, pa onda vam se sigurno sviđaju svi filmovi sa Dragan Nikolićem.
Razlika je velika. Sećam se kada sam na sajtu kod Ivice videla primedbu jednog čitaoca da mu je nepodnošljivo što autor bloga u najavama filmova i pominjanju glumaca ne menja i ime i prezime po padežima, već najavljuje film sa “Tom Henksom u glavnoj ulozi”. Odmah sam se vedro priključila podršci da tretira ime i prezime kao dve odvojene celine od kojih se obe dekliniraju, baš kao što bi to učinio sa bilo kojim srpskim imenom i prezimenom. Pa, sasvim sigurno Ivica nikada nije gledao film sa Bata Živojinovićem, već isključivo sa Batom, voleo ga ili ne. I, on je odlučio da poštuje pravilo da se u njegovom jeziku menjaju po padežu i ime i prezime. Čestitam.
Ne budite lenji, izgubićete samo malo vremena i daha da biste dodali imenu nastavak koji pripada normalnom menjanju po padežima, a dobićete mnogo: bićete u svetu pismenih.
Zadatak za danas:
a) posmatrajte strano ime i prezime kao što posmatrate domaće – u dve celine. Ne ostavljate ime da človi*** kao siroče u infinitivu, već ga lepo, padežom, pridužite pripadajućem prezimenu. Jednom kada postanete osetljivi na to, prvo ćete biti ljuti na sebe što na to ranije niste počeli da obraćate pažnju, a onda će vam se ježiti dlaka na kičmi kada čujete kako se govori u javnosti i ko je sve kriv za vašu raniju naviku.
b) ukucajte u browser, na primer: Tom+Henksom, ili Mik+Džegerom. Izbrojte koliko rezultata ćete dobiti na taj upit. Razlikujte se ubuduće.
c) recite mi da li vam je ovaj post pomogao.
Ako ste voleli da slušate Milana Mladenovića, možda ste uživali i u Miku Džegeru prošle godine. A one, koji su išli na koncert Mik Džegera, pogledajte “onako”. Kao vlasnici svog jezika.
A šta je sa Žanom-Klodom vanom Damom? – viče Perica iz zadnje klupe.
Ništa, Perice, to ja zadržavam ekskluzivno pravo da ga tako zovem.
***
* bonus soundtrack:
Idem u razred sa Đorđem Popovićem. Ne sa Đorđetom. No-no. Osim ako toj osobi nije pravo ime Đorđeto.
Dakle: sa Đorđem i Pavlom, kod Đorđa i Pavla.
Međutim: sa Radetom kod Radeta.
** bonus za Sspina:
Egona Feketea 
A to si sad znao i sam, jer si pročitao ono gore.
***
***Edit: človi (žargon) – kunja, u ćošku, odbačen…
Trebam da pitam pare za patike
Odlučila sam da pišem novi serijal o pravopisu, gramatici i jeziku uopšte. Više puta se po blogovima raspravljalo o tome da li je važan jezik ili sadržaj, ali sam oduvek bila mišljenja da ni najbolji sadržaj ne može biti privlačan za čitanje ukoliko odražava nepismenost autora. Drugi razlog ovom serijalu će uskoro biti objavljen. Za sada, pozivam vas da se pozabavimo jezikom i da se uz to dobro zabavljamo. Pisaću o problemima u jeziku koji meni paraju uši i bodu oko, a koje je lako ispraviti. Možete i vi da predložite jezičke probleme o kojima možemo razgovarati. Mislim da to neće biti izgubljeno vreme.
Ovaj slučaj me zabavlja, ali je ovde, osim što je žena retardirana, verovatno reč i o oštećenju sluha. Pa, ko nema oštećenje sluha – već je na dobitku. Šteta je to proćerdati:
Primetila sam, na primer, da je glagol TREBATI najčešće pogrešno upotrebljavana reč u pisanoj i govornoj komunikaciji. Upravo sam sela na prste da mi utrnu pre nego što linkujem postove na blogovima gde to vidim redovno, ali ću možda ubuduće to i raditi. Verujem da bi mi zamerili samo oni koji su prezadovoljni svojim neznanjem, a ja poznajem malo takvih.
Priznajem da je čak i mog desetogodišnjeg sina, koji je veoma pažljiv s jezikom, teško odučiti od navike stečene u školi da ovaj glagol koristi pogrešno.
Kao iz naslova: Trebam da pitam.
Glagol TREBATI (htenje, namera, težnja): ne menja se po licima, rodu i broju, ako iza njega sledi glagol.
No-no upotreba: trebam da pitam; trebao je da pita, trebali su da pitaju. Trebam da ustanem (hit).
Pravilna upotreba: treba da pitam, trebalo je da pita, trebalo je da pitaju.
Trebalo je da ovakve postove pišem ranije. (Trebala sam ovakve postove da pišem ranije)
Je li da je prosto? Baš zbog te jasne razlike u upotrebi.
Ako iza glagola TREBATI sledi imenica, onda ćemo ga menjati, jer će ovaj glagol označiti potrebu za nečim a imenica iza njega će odmah objasniti za čim, iako ovakva upotreba zvuči uglavnom arhaično i više je slična zapadnoj varijanti (kako smo voleli da zovemo hrvatski deo nekada jednog, srpsko-hrvatskog, jezika) nego istočnoj, tj. srpskom jeziku:
Trebam te.
Trebam neku kintu.
***
Ako ste do sada pomisli da je rečenica iz naslova nategnut i neduhovit pokušaj da iskarikiram jezik – varate se. Ovako se danas uredno govori među mladim ljudima.
Tako, na primer, umesto ispravne rečenice: Treba da pitam (ćaleta) da mi da pare za patike, spontano je nastalo nakaradno skraćenje koje glasi: Da pitam pare za patike.
Meni je jasno da se mladi razumeju, posebno kada dođe do toliko potrebitih para i da im nisu glagoli potrebni već pare i patike, ali, priznaćete, ako biste pokušali da bilo šta pitate pare, one vam neće ništa odgovoriti. Pa sve i da ih imate.
Poznato je da je za parama sveopša treba
Aj’ pa pripazite. Pravilna upotreba glagola trebati, trebalo bi da postane rutina u vašem govoru.
