[objavljeno milošću Kolegijuma]

Eli Finci: Danas se ne može pisati kao pre pedeset godina. Tada nam je do mora trebalo 4 dana, a sada stižemo za jednu noć.

Ivo Andrić: Nisam siguran. Pre 50 godina žene su isto nosile decu devet meseci kao i danas.

Moo (iznebuha): Kako ćemo onda pisati, kada žene i dalje nose devet meseci, ali na porođaju mogu da dobiju epiduralnu? A i Georgina je izmišljena…

I Twitter…

Dobro.  Ako ćemo već nekako pisati, a šta ćemo onda čitati?

Renault je jedini proizvođač automobila koja je nagrađen…

Očigledno da je u toku rada na tekstu u ovoj rečenici došlo do menjanja imenice koja je u nekoj od verzija bila u ženskom rodu i, greška se potkrala. Naviknuto oko kojem je tekst već bio poznat, jednostavno je previdelo da složi sve potrebne reči po rodu.

Na taj način smo uspeli da sakupimo korisne informacije o tome kako dolazi do nesreća, a koje nam omogućavaju da obezbedimo sve bolje i bolje bezbedonosne sisteme.

Vreme je za promene

Verujemo je da je namera bila da se kaže da su sakupljene informacije one koje omogućavaju nešto ali je, iz ovakvog rečeničnog sklopa moguće pomisliti i da su to nesreće.

U istoj rečenici se pojavila i kovanica bezbedonosno, što je česta i pogrešna upotreba pridevskog oblika imenice bezbednost – bezbednostan (ali -sna, -sno, -sni, -sne, dakle: bezbednosne sisteme).  Što se nastavka -stno tiče, koji mnogima zadaje muke, valja imati na umu da se slovo ‘t’ zadržava u pridevima izvedenim iz imenica stranog porekla (kontrastno, protestno) ali zato, mast – masno a ne mastno.

Konačno, praksa da se strani nazivi proizvoda ili kompanija pišu u originalu, postaje pravilo koje se odomaćilo i protiv kojeg nije izričito dignut glas stručne javnosti (sve nas uvek vesele ćirilične konverzije u ovakvim slučajevima), ali vredi znati i kako se u tom slučaju menjaju: ukoliko je reč o imenu, nećemo stavljati crticu iza naziva (na primer, Reanult-u, nego, prosto, Renaultu), a, kada govorimo o skraćenicama, kao što je OMV, na primer, koristićemo crticu svaki put kada je potrebno da menjamo oblik te imenice (OMV-u, OMV-a).

Što se mene tiče, a sigurno nisam jedina, Reno je ovim oglasom skrenuo pažnju na greške, a ne na sadržaj i to je polje, sudeći i po tekstovima na njihovoj Internet stranici, o kojem ne vode dovoljno računa.

“Vreme je za promene” – citat iz poslednje rečenice ovog oglasa, a ja se pitam koliko je koštala izrada ovog oglasa, a potom i oglašavanje u najtiražnijim dnevnim novinama.

***

Posao lektora i korektora naizgled deluje kao rutinska i prosta rabota, znamo da pišemo i čitamo, pa šta? Ipak, to je složen zadatak koji se sastoji iz nekoliko faza rada:

Ponuda - kako da je ne prihvatiš?

1. Potrebno je prilikom rada na korekturi isključiti mozak (ne misliti o konstrukciji rečenice, gramatici ili semantici) i uključiti oči (u traganju za tipografskim i pravopisnim greškama). Razmišljanje o smislu rečenice ili, nedajbože, udubljivanje i uživanje u napisanom tekstu, u značajnoj meri parališu sposobnost korektora da uradi zadatak na najbolji način.

2. Potom se uključuje mozak (ili, još bolje, druga osoba – lektor) koja počinje da brine o svim drugim aspektima pisanog teksta i lektor može pomalo da uživa i u čitanju, to mu dođe kao deo posla.

3. Treća faza, ‘superica’, uglavnom se radi kada su prethodne dve gotove, tekst se štampa i iščitava još jednom i to bi, ako ima mogućnosti, bilo najbolje da radi neka treća osoba, koja tekst vidi prvi put i nije se već srodila s njim.

Pnotzao je da je čvoek spsoboan da čtia i ruzmae sdažraj i ako je okvao npiaasn, smao ako se zvadoolji pvrailo da pvro i psolednje slvoo otsanu na sovm msetu.  Ztao ovo njie lak psoao.

***

Hm, da li je nekom palo na pamet da napravi nešto slično Check-spellingu, za srpski jezik? Ili, to postoji?

U svojim značenjima i upotrebi, u srpskom jeziku je napravljena mala razlika između između diletantizma (nestručnosti prilikom obavljanja svog posla) i amaterizma (od francuske reči amatour), ljubavi prema nečemu što nije profesija ili za šta ne postoji prethodno obrazovanje, iako je ta različitost zapravo ogromna. Veoma olako, za neki loše obavljen posao će se reći da je amaterski urađen, ili za osobu koja nije dovoljno stručna – da je amater. I to će biti pogrešno.

Trebalo bi ostaviti amatere u kulturno-umetničkim društvima ili u nekim drugim oblastima, a njihovu amatersku delatnost svrstati u hobi, na primer, od kojeg amateri doživljavaju puno ličnog zadovoljstva, a da u isto vreme ne proizvode štetu svojoj okolini a ne moraju ni da joj doprinose.

Za razliku, diletantizam je veoma opasna pojava koja se nekontrolisano širi u zalazi u sve sfere društva. Amatere možete poštovati zbog njihovog hobija i ljubavi prema nečemu što im nije profesija, ali diletanata se moramo plašiti, jer ne samo da su plaćeni za to što rade, već su najčešće plaćeni o vašem trošku i za vaš račun.

Divan takav primer diletantizma pronalazim na zvaničnoj internet stranici Opštine Negotin, a posredstvom Građanskog kruga.

I, tu ne treba puno pameti da čovek shvati kako je do ovakvih tekstova došlo: prilikom svake promene vlasti, opštine i javna preduzeća  zapošljavaju svoje rođake, komšije i kumove, koji uglavnom, niti su kvalifikovani, niti odgovaraju radnom mestu. Uprkos tome, nikada neće dobiti otkaz, samo će se pomeriti sa svog dobrog mesta kada dođe do promene vlasti i kada njihovo mesto bude zauzeo nečiji drugi rođak, isto toliko nekvalifikovan. Rezultat njihovog rada, međutim, uvek će biti isti: prozvođenje šteta.

Sav pisani materijal, uključujući fakture, dopise, pozive, spamove, obaveštenja, sve što (i) u pisanom obliku izlazi iz neke firme ili kuće, deo je PR onoga ko to potpisuje. Tako se stvara prvi a često i trajni utisak o nekome.

A kakav utisak neko, kao Opština Negotin, želi da ostavi na svoje građane? Meni prvo pada na pamet utisak da tamo treba raspisati vanredne izbore. A da će ovu državu, u međuvremenu, uništiti diletanti.

* ilustracija na naslovnoj strani je preuzeta odavde.

Pre koji dan, crnogorski ministar za prosvetu i nauku potpisao je novi crnogorski pravopis koji ima, kao što je to bilo u vicu, 32 slova. U standardna slova koja poznaje srpski, hrvatski i bosanski jezik, dodata su još dva glasa: umekšano š i ć, za koje se pretpostavlja da će se pisati sa jednom crticom,  kao Ś i Ź . Eto, rođen je i crnogorski jezik.

Glas Ś, na primer, nastao je fonetskim skraćivanjem reči iz štokavske jekavice, kao štu na primer sjedi -  śedi ili sjekira – śekira, a meko ž verovatno skraćivanjem reči sa grupom samoglasnika kao što je u reči zdj(ela). Kako bilo, na prvi pogled deluje kao da je govorna mana priznata i ušla u pravopis.

“Ustavom Crne Gore definisano je da je crnogorski jezik službeni jezik, što od države Crne Gore zahteva stvaranje preduslova za njegovu standardizaciju”, rekao je crnogorski ministar, naglasivši da je zbog tako složenog pitanja i vlada formirala Savet za izradu pravopisa, gramatike i crnogorskog rečnika.

Analogno ovim naporima, sada se može pretpostaviti i da će, u složenom postupku standardizacije crnogorskog jezika biti i smanjen broj padeža, pre svih i po logici po kojoj je nastao pravopis, ispašće lokativ.