Category Archives: kult.ura!
Promocija
A na promociji, pedesetak posvećenika. Sve mladi, mlađi od 30 godina. Došli zbog Marčela. A meni milo, što ih ima, i što su tako lepi i tako posvećeni. Došlo mi sve da ih vodim na ručak, ali ne mogu, ja sam samo izdavač. Da sam knjižar, lakše bi mi bilo s tom idejom – ne bi mi ni pala na pamet.
Ovako, dali smo im šargarepu. Em je bolja od štapa, em je dobra za vid, em kad imaš dobar vid možeš da čitaš, em kad čitaš – niko ne može da te pravi na majmuna (ovde opet dugouzlazni na mu i dužina na na).
Više o tome kad bude. Teofil Pančić je odlično govorio, ja sam po običaju imala tremu i uglavnom lupetala, Marko Šelić je premilo biće, divno je pričati i gledati u oči istomišljenike, mešano meso u Gradskoj kafani nije loše.
Nevreme mi je usralo šareni veš.
Koja iz Discipline kičme je novi Ambasador knjige a bilo me sramota da mu tražim autogram, jer sam u grupi Domaćin priredbe. A nije me bilo sramota da u sebi pevušim Ona puni osamnaest godina u junu, ne zna šta da radi kada položi maturski ispit.
will be right back
Hot’n Short
Retko pišem o poslu, tek onako i ponekad. Ipak, dve stvari iz mog poslovno-glavnouredničkog života (obožavam da imam funkciju, pa to ti je) zaslužuju moju pažnju, pa onda smatram da zaslužuje i vašu, pa vam sve to predstavljam u nefomalnom tonu, čisto za blogersku javnost:
1. Ove nedelje, taze i vruće, izlazi prvi roman Marka Šelića u (našem) izdanju VEGA medije u ediciji Y. Reč je o neobičnom romanu s razmeđe ovog i onog života, takoreći on the road štivo, sa intrigantnim naslovom Zajedno sami. Za one koji ne znaju, Marko Šelić je pretalentovani reper a.k.a Marčelo, jedan od onih mladih ljudi na koje bi valjalo da liči lice osvešćenog dela ove zemlje.
Za one koje u Marku Šeliću budu tražili Marčela, posao je zaludan. Za one koji su spremni za otkrivanje, sledi čudesna avantura. Za one koji potom u Marčelu budu tražili Marka Šelića, mrka kapa.
Toliko ću vam reći u ovoj neformalnoj profispovesti pod brojem 1.
2. Veoma brzo, u izdanju iste izdavačke kuće, u istoj ediciji, pojaviće se prva zbirka pripovedaka jednog svima nama poznatog blogera. Nemam mandat da se poverim, kao ni da obznanim o kome je reč. Ni zabranu nemam, ali čisto onako, nismo se još dogovorili kako ćemo i kada da nastupimo u javnosti.
U svakom slučaju, rad na ovoj zbirci je ponovno otkrivanje jednog snažnog prvog utiska i jako se radujem svemu tome. Kao urednica pre svega, ali ništa manje ni kao blogerka ili obična kokoška koja nema društveni život pa piše blog – kako vole da mi se obrate anonimusi ponekad u komentarima, radosna sam.
U svakom slučaju, direktor pomenute izdavačke kuće, koji je samo van radnog vremena i moj muž, kaže da to nije baš literatura koju bi voleo da čitaju njegova deca, ali da imam zeleno svetlo i da veruje u moj urednički odabir. Jebote, zeleno. Za odabir, bokte. 
O svemu potanko kad bude vreme. Ko zna o kome je reč iz tačke dva, neka ćuti. Ovo se posebno odnosi na Peđu i etotako; Peđa je u toku od samog početka, etotako je zadužena za dizajn korice. Elem, ko zna neka ćuti, ko hoće da pretpostavlja, neka slobodno pretpostavlja.
Ja sad idem da radim množenje.
Hronika bruke
1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE
Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne samo da ne pada, već igra i ‘oće debelo to zadovoljstvo da plati.
Ima neke simbolike u tome. Da grad, koji prednjači potrošnjom od 1 evra po glavi stanovnika za četiri sata zabave, potom okasni za svetom ceo minut. Kasni i srpska nova godina za Kalendarom čitavih 13 dana, pa što ne bi i Nova godina u Novom Sadu jedan minut?
2. KO DRUGOME JAMU KOPA, GROBAR JE
Javilo se. Nije izdržalo. (*UPD: PONOVO SE JAVILO.)
Dragi moj čitaoče,
Mooshema ne odgovara za sadržaj ovog pisma. Za sve bolove inteligentnijih delova mozga i mogućeg izliva mokraće u levu srčanu pretkomoru, koji mogu nastati kao posledica čitanja ovog dole, sami ste odgovorni.
Subject: Nova Karla, Zdravko i Maja
Gospođice ili gospođo Tatjana,
ako ste Vi kreator sajta o malom Davidu, onda sam se obratila na pravu imejl adresu.
Miroslava Antića oteli radikali
Eto, biće Antićevi dani. I biće taj organizacioni odbor manifestacije.
A u njemu sve njihov do njihovog: Maja Gojković, Zoran Vučević, Miodrag Kajtez, Dragana Milošević, Milorad Mirčić, Radovan Jokić, Pero Zubac, Brana Crnčević, Igor Mirović…
Umesto da prosipam otrov, evo nam Antićeva pesma. Pa da lakše mašemo grivom, lepše ržemo i jače mašemo repom kad nas napadnu obadi. Jedino je važno da trčimo. I da smo dobro osedlani.
Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja, šta ću – moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.
I srce nam konjsko.
I oči nam konjske.
I mozak nam konjski.
I mogu ti reći: kad si konj
uopšte ti nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše.
Šta reći? Znao je Mika.
Jebote! Šta jebote, idi u pičku materinu* – UPD ;)
*Ovaj tekst nije prikladan za mlađe od 16 godina.
Fox je Fox je Fox je…foxing
Dve zgasle zvezde, kabaretska, ma šta to značilo i, pevačka, kako god to zvučalo, naskočile su me u večernjoj šetnji po TV kanalima: Milan Gutović aka Lane i Svetlana Ražnatović aka Ceca.
Izvor fotografije: http://cecaslike.blog.hr *
Bio je kasni čas, ili bar poslednji minuti emisije ORALNO DOBA na TV FOX a prizor koji sam videla učinio je da zažalim što do Foxa nisam stigla koji minut ranije, pa da im makar tako povećam gledanost. U tom trenutku još nevina u neznanju na koje ime se emisija odaziva i šta nam ime samo kaže , bila sam bezmalo impresionirana dvema, tačnije, trima stvarima: dve Cecine investicije su ispunile ceo ekran, a treća je oralni trenutak koji su upravo razmenjivali ovo dvoje.
Prvo, investicija, tj. ulaganje u opremu. Uobičajeno je da se protestuje kada neko atribuira žene na osnovu broja grudnjaka, posebno ako je taj broj mali: svejedno da li je to Slaviša Lekić o Olji Bećković, ili kada Olja Bećković pola sata priča o tekstu Pere Lukovića u kojem su radi efekta i potpuno bezveze pomenute proporcije Ljiljane Smajlović.
U ovim primerima normalno je pomisliti da posao majke prirode ne može biti korišćen kao kvalifikacija za nečiju poslovnu sposobnost. Sve dok se ne interveniše na uratku majke prirode u korist poboljšanja poslovne sposobnosti u profesijama kao što je prekovremeni rad u zanatima tipa jo-jo, go-go, call, ili sing-a-song. Manje je poznato da je ovakvo ulaganje potrebno bankarskim službenicama.
U ovom slučaju, bila bi uvreda ne primetiti investiciju u show-biz opremu, čija cena je manje bitna od poslovnog rezultata. Kao što metalostrugar ulaže u novi strug radi povećanja kvaliteta proizvoda i kvantiteta proizvodnje, tako i neki poslovi zahtevaju svoja ulaganja, te to treba primetiti.
Elem, omiljena novogodišnja umetnica svetog Koštunice i presvetog Ilića, koje zasluženo nije bilo jedno vreme u medijima, fascinirala me je tim dvema investicijama ispod srebrne haljine, koje (investicije) verovatno imaju svoju upotrebnu vrednost, ali su joj stojale kao da je neki pretrpan srebrni ruksak okrenula napred, umesto da ga komotnije nosi na leđima. Donno, call me ignorant, ali mislim da metalostrugar mora da upodobi veličinu novog struga prema veličini prostorije u kojoj bi da struže.
(* izgleda da je emisija snimana u duplikatu, jer izvor čije fotografije koristim iz iste emisije koju sam videla ovim očima, govore o jakoj diskrepanciji u boji i modelu haljine)
Onda, posle srebrnog, oralno doba. I dok sam buljila u tu torbu (nisam moralna, nisam oralna, nisam uopšte normalna) i brinula da li će odnegde da iskoči mali srebrni kengur, dogodio se taj verbalni felacio između domaćina i gošće, u kojem je, obično mizogin Gutović, izrekao niz oralnih vežbi da bi izrazio svoje divljenje prema srebrnoj gošći, njenom osmehu i raspoloženju i tako pokazao običnim ženama kraj malih ekrana, koje su se onol’ko naslušale uvreda u nekadašnjoj, srećom počivšoj emisiji “Ne može da škodi”, da se popravio i da je radio na oralnim tehnikama kada su (neke) žene u pitanju.
Potom, srebrna gošća reče da voli da kuva pa onda tronuta svim oralnim komplimentima uzvrati oralnu radnju nazivajući Laneta džentlmenom i onda se iznenada uspravi (!) i nagne preko stola (i ne padne), te poljubi Gutovića nešto dalje od usana iz kojih su mu do malopre ispadale oralne ljubičice i oralne lastavice.
Wow!
Potom, smerna i pomalo zbunjena, možda i zarumenjena ali se to nije videlo od srebrnog bleska, ona ustade (!) i ne padne, nego ode da uradi to što su ljudi skloni da kažu da je pevanje a u čemu tako lepo zna da uživa Sanda Rašković Ivić. I time spase Gutovića kamere koja je taman počela da beleži laku pometenost zbog poljupca i srebra u kojem je mogao da se udavi, samo da nije dobar oralni plivač.
Režija se odluči za nju. Ceca se odluči za drugu haljinu. (Izvor: kao gore, ali verujte, haljina druga).
E, sad, nažalost, tu započne njihanje srebrne toge i srebrnog ruksaka, srebrna pevanija i flagrantni srebrni atak na moje srednje uho, te ja pođoh dalje, tražeći neku drugu zabavu manje srebrnu pred spavanje i vratih se na sam kraj, kada mi se lično Gutović, gledajući pravo u kameru 1, obratio nekim rečima, ali nisam više bila u stanju da ih povežem i dalje zaneta prethodnim slikama iz oralnog doba.
Poslovično oralan voditelj, nekada poznat po mnogo uloga samog sebe u različitim glumačkim felacijima od kojih je najpoznatiji “Šojith” a koji je sa neškodljivih mizoginih priča prešao konačno na oralno voditeljsko delo, našao je ponovo način da se otrgne zasluženom zaboravu.
I, dokle smo došli? Mic po mic, mac po lac, sve čega se Pink odrekao, Fox je u srebro okovao.
Fox je foxing. Lane je Gutović. A Ceca je ipak Ražnatović.
***
* Neka se odmori Zoza, neka se pripremi Građanski list
Otpor evoluciji!
TRAŽIMO: ćelave i kosmate, mršave i debele, silikonke i prirodne, svekrve i snajke, bele i tamnopute, plavuše i crnke, visoke i niske, brkate i ćosave…
JAVITE NAM SE
Ako umete da igrate, pevate žonglirate…
Ako ne umete ništa od toga da radite – opet se javite, jer mi hoćemo da vas upoznamo!!!
Tražimo sve tipove i sve talente.
StealingSession + Upd: mediji su se probudili
ahtung! ahtung!
Raspisan je konkurs za otkup krompira. Otkup će realizovati Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine, a ekskluzivno za blogere i dokone surfere, dajem i tekst konkursa, ali u linku, da ne davimo one koji ne gaje krompir već nedajbože samo proizvode knjige i čekaju otkup knjiga.
Kreativno teranje
Tako je moj muž okarakterisao moje stanje u poslednjih desetak dana dok sam u stvaralačkom naponu završavala dramu. Imala sam ih dve. I jedan roman. Postavljeni na noge i ostavljeni na milost i nemilost inspiraciji koju mi je jela Moošema. Vreme i inspiraciju. A onda sam ušla u kreativno teranje (moraću nekad negde da iskoristim ovu ciničnu intelektualnu duhovitost). I završila jednu dramu, gotovo u jednom dahu.
O internet geekovima. O gubljenju granice između RL i VL. O internetu kao opasnom mestu. O zavisnosti od interneta i svemu onome što ide uz jednu zavisnost. Kao alkoholizam ili narkomanija. Osim što je mojim likovima i život ugrožen, iako je to tačka razdvajanja internetske ovisnosti od narkomanije, na primer.
Letnji festival knjige – šta je to?
Stalno propuštam samoreklamerstvo putem ovog “veoma posećenog bloga” Ipak, izgleda da ću morati da savladam stid, te da o posebnim događajima u kojima učestvujemo mm i ja, ili makar firme u kojima radimo, dam tačne informacije.
Mini sajam? Ne, Festival knjige
Potpuno netačni a uz to i polovični podaci na ovom sajtu, čiji link sam dobila od walkera u njegovom komentaru, zaslužuju da kažem reč-dve o festivalima knjige koje Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine (PUIKV) organizuje po 6. put na gradskom trgu u Novom Sadu, prve tri godine u redovnom junskom terminu odmah nakon Infanta, ali od kada je radikal Jokić gradski štagod za kulturu, termini su klizni, a zavise od svih drugih varijanti i neretko raznoraznih intervencija da dobijemo termin. Nikada niko nije dao novac poreskih obveznika za ove manifestacije. Prva obrazloženja u prvim odbijenicama su glasila: to je komercijalno (sic!)
