Pitam se, u čemu je fora sa spiskovima i redovima, kada toga nije bilo ranije. Da li smo se brojčano uvećali ili je u svakoj javnoj službi administracija dobila neki zadatak za bonus, da formira redove, a da ljudi u redovima onda formiraju spiskove, pa da im od uspešnosti i dužine reda i spiska zavisi trinaesta plata?

Ili je lakše, kad smo svi na gomili, da nam se onda j*** sve po spisku?

Neki mali doprinos što je kampovanje pred policijskim stanicama uzburkalo javnost i sama sam dala. Naime, šetajući u predveče s psom svoju redovnu rutu, uočila sam kada su počeli da se stvaraju prvi noćni redovi za lične karte i odmah obavestila zamenika glodura lista Dnevnik, koji je odmah poslao dežurnu noćnu ekipu. Tako to krene. Neću da se hvalim, nego.
Međutim.
Kakva su naša građanska i ljudska prava kada dođe do ovakvog flagrantnog kršenja istih? Kada nas država onemogućava da dobijemo (menjamo, produžimo…) ličnu kartu na koju smo po zakonu obavezni, a …

Izvesni “umetnik” Guillermo Vargas Habacuc, je uzeo psa sa ulice, vezao ga kanapom za zid galerije, i izgladnjivao do smrti.
Čak nekoliko dana, “umetnik” i posetioci izložbe su posmatrali, ovo bezdušno i sramno “remek-delo”, čija cela suština je bazirana na vizuelizaciji agonije ovog nesrećnog psa sve do njegove smrti.
Da to ne bi bilo sve, selektori maloletnog Vizuelno-umetničkog Bijenala Centralne Amerike (Visual Arts Biennial of the Central American) je odlučilo da ovaj “performans” bude ponovljen u selekciji njihovog likovnog bijenala u ovoj godini.
Bilo bi previše mučno, skoro kao ponovno ubijanje, …

Tek kasno juče je identifikovan mladić koji je izgoreo u zgradi američke ambasade. Konačno je utvrđeno da ga je neko tražio i da je neko prijavio njegov nestanak, iako se do tada spekulisalo samo podacima da nije radnik Ambasade, da je starosti između 17 i 20 godina, muškog pola, prilikom čije smrti sa njim nije bilo kontakta od strane obezbeđenja ambasade.
On je Novosađanin.
Iako ne znam kako se zove, znam ko je on. On je žrtva ove Vlasti.