• Dojke su intermedijarne građe, homogenog žlezdanog parenhima.
• Nema fokalnih solidnih i cističnih lezija.
• Površne i duboke fascije intaktne.
• Koža i potkožno tkivo uredne morfologije.
• U aksilama nalaz uredan.

E, takoca. Ja ne znam tačno šta ovde piše osim što vidim važne i umirujuće reči, homogeno, nema lezija, intaktno, uredna morfologija, a aksilama sve uredno.

Tako sam i mislila jedino što uvek imaš onaj mali strah, nelagodicu dok ideš na pregled, strepnju koja nestane nakon pregleda i izveštaja koji dobiješ. Posle se raduješ skroz i, u mom slučaju, oslobodiš se hipohondrije ili je bar na miru prebaciš na nešto drugo.

Ne radim samopregled, sori grlz, meni je to frka. Da ću naći nešto. Više ono, preletim kada se mažem posle kupanja, da slučajno ne bih nešto napipala. Pipkam se ispod pazuha, tamo mi je manja frka, tamo mi deluje sve preglednije.

Mamografski snimak dojke, oktobar 2009.

Profesorka Lukač kod koje sam danas bila (molim pokretačice ove kampanje Mahlat i Organ vlasti da me se na Dan bezbednosti sete, sete, jer sam platila pregled 3.600 RSD da bih bila u toku s akcijom, jer u domovima zdravlja ne možeš stići na pregled bez čekanja od najmanje mesec dana) je fina, blaga jedna žena, kod nje sam otišla pre jedno dve godine kada su mi na levoj dojci našli nešto što se zove limfonod veličine 9mm. Iako su mi rekli da su te promene (kao i jedna cistična, manja na desnoj) benigne i da mogu da se povuku same od sebe, ja sam povukla sve veze da uradim još jedan kontrolni UZ kod ove profesorke za koju tvrde da je the best, i da uradim pride i mamografiju (baci pogled iznad).  E, da bi bila sigurna da ne treba da idem na onkologiju. Između svega toga sam bila danima na ivici povraćanja od neizvesnosti i još uobrazila neku bolnu osetljivost zbog koje nisam mogla ni grudnjak normalno da obučem.

Poslednjih godinu dana tih promena nema. Povukle se, kao što mi i rekoše.

Elem, profesorka Lukač mi je mirno i polako gledala milimetar po militar obe dojke i pazušnih jama (sad edukativni break: grlz, ovo ne boli, to je najobičniji UZ pregled, ne zrači i nije opasno za zdravlje), sve cokćući kako je sve u redu i baš, baš fino. Onda me je pitala o deci, dojenju, ranijim bolestima i poslednjoj menstruaciji i koliko imam godina.

- 45, od  prekjuče.

- 35? Lepo, fino.

- Če-tr-desetpet. (e, tu mi super, ono kao, držim jezik na gornjem nepcu i valjam glas č kao po plaži, sve pršti od samozadovoljstva. Ni najmanje ne liči na #onokad izgovaram prezime pa se derem na poslednjem slogu: Ve-Ho-VEC)

- Ju!, (tu zastane, pa me pogleda nekim drugačijim stručnim okom svuda, od lica, preko dojki, do zategnutog stomaka ::wink:: ) pa, vi fantasično izgledate! Očuvani, mladi, na vama se ništa ne vidi (tu se misli na razgovor oko operacije bubrega, ablacije placente i ostalim ožiljcima koje imam na telu, duši i u istoriji bolesti).

- Ima nešto malo tragova iznutra (referišem na te svoje ranije muke, ali više se femkam).

- To u ovim godinama, draga moja, više nije važno. Na vama se vidi da pucate od zdravlja i zadovoljstva. Savršeno ste očuvani.

Očuvana! To je reč koju govore starije žene, nama, sredovečnim ženama, I’m totally OK with očuvana.

Hvala profesorka, nije lepo da se ostavlja bakšiš kod lekara kao da si kod frizera, ali mi došlo da joj ostavim za šminku, vikendicu sam već platila. I još, na kraju, rekoh joj da ovo radim zbog akcije #mojedojkesuOK. Lepo, fino, baš fino. Aaa, šta je to blog?

E, takoca. Sve sam dobila za deset minuta i 3.600 dinara: i dobre nalaze i kompliment i parking koji nisam platila u plavoj zoni.

Izvinjavam se što ne poštujem u celosti ovu akciju, ja sam žena u godinama, još držeća, pitajte doktorku, ali ipak, ne osećam se komotno da stavljam fotografije svog poprsja.

Hvala na pažnji, sad idem da radim na miru dalje, a vašu pažnju skrećem i na jedan raniji tekst na sličnu temu, koji treba da vas opasulji ako i dalje mislite da se rak dešava samo drugome: Žena hrabrost.

Moje dojke su OK. A tvoje?

***

Jedna istinita ispovest

Gledala sam TV, ubili su Đinđića, ustanem nekako iz kreveta, sednem pred televizor i nesvesno prođem rukom kroz kosu, od zaprepašćenja. U ruci mi ostanu debeli pramenovi kose, puna šaka. Ne boli ništa. Samo mi suze krenu i ponovo mučnina. Ćerka mala, ja plačem, ona me gleda, ja krijem kosu zgužvanu u šaci, ona me pita što plačem, a ja kažem, zato što su ubili Đinđića. I onda više ne znam zbog čega plačem i zbog čega mi je više muka, da li zbog onoga što gledam ili zbog onoga što živim, ali sam nekako naopako srećna što imam javni povod da plačem naglas i jako.

Dobro. 021 je preneo da će porodica Balašević Novu godinu “provesti u krugu porodice”. Suprotno jučerašnjim vestima da će to ipak učiniti na Trgu slobode, za 200.000 evra.

Sada još uvek ostaje tih dvestotinjak hiljada evra koje Novi Sad očigledno ima viška u kasi, jer, kako je ranije potvrđeno, to je iznos, tek za 1,5 milion dinara veći nego lane, koje Novi Sad ima da izdvoji za opštenarodno veselje.

Preteklo.

Ima se, može se.

Ovim putem htela sam da obavestim svoj Grad, da sam saGLASNA da se polovina od tog iznosa, u kojem i ja pridonosim deo, uplati na račun grada Kraljeva, razrušenog u zemljotresu.

Obaveštavam svoj Grad da sam svesna da je delić tih 20 miliona i moj novac. SaGLASNA sam da pomognem Gradu da što bolje utroši taj novac.

Pada mi napamet: Kraljevo.

Recite:

1. Da li je vreme za slavlje?

2. Da li postoje odgovorniji, pametniji i humaniji načini da se potroši novac koji je “pretekao”?

3. Kako se zove u vašoj kući kada novac trošite na izlaske i zabave, dok nemate dovoljno ni za hleb i grejanje?

Pitanje za sve:

1. Da li ste saGLASNI da se i u vašim opštinama i gradovima pretekao novac planiran za novogodišnju zabavu, s polovinom uputi Kraljevu?

2. Da li znate da je to i vaš novac i da imate pravo u uvid kako se troši? I da imate pravo da zatražite da se troši pametnije?

Ne tražimo. Dajemo građansku saGLASNOST.

Da se novac naših gradova troši pametnije.

Neka se polovina novca predviđenog za zabave uputi u Kraljevo. Iz svake opštine, iz svakog grada u ovoj zemlji.

Pitanje za one koji mogu, znaju i hoće:

1. Da li možemo da napravimo baner: saGLASNI

2. Da li možemo da napravimo sajt: saGLASNI

3. Da li možemo da proširimo ovu kampanju na sve naše gradove?

Pitanje za novinare:

1. Da li možete da pomognete da proverite koliko će se ukupno trošiti novca za Novu godinu po opštinama?

2. Da li možete da napravite uporednu analizu količine sredstava predviđenih za novogodišnje proslave i ukupnog prihoda određene opštine?

3. Da li možete da obavestite javnost kako se to radi u drugim državama?

4. Da li možete da pomognete da zajedno saberemo novac koji bi pomogao razrušenom gradu da se digne iz prašine razvaljenih kuća, srušenih krovova i razbacanog maltera i cigala?

Ako postoji trenutak da damo svoju saGLASNOST za nešto, to je svakako građanska saGLASNOST da se polovina para predviđenih za bacanje, upotrebi za podizanje razrušenog grada.

Mi možemo:

Da dajemo saGLASNOST putem svojih blogova.

Da tvittnemo da smo saGLASNI.

Da javimo prijateljima na FB da nas ima saGLASNIH.

Gradske, vlasti, pustite nas prazne priče, leba, igara i solidarnosti. Ohrabrujemo vas da naš novac potrošite pametno. Dajemo svoju saGLASNOST da ovoga puta to bude Kraljevo.

Facebook mesto saGLASNIH. Pridodaj svoju saglasnost jedinim lajkom.

Ideja je da svi koji, pre svega, veruju da je ova zemlja imala jednu ljudsku gomadu – cara, i da je najveći car bio Zoran Đinđić, linkuju frazu “najveći car” (kao ja ovde) na sajt Zorana Đinđića na adresi www.zorandjindjic.org.

Time će se postići da ukucavanjem fraze “najveći car” u Google browseru, prvi rezultat bude Zoran Đinđić. Takođe, ako volite opciju “I’m feeling lucky” na Google, ukucavanjem fraze “najveći car” i odabirom opcije “I’m feeling lucky”, odmah će izaći jedan jedini rezultat, sajt www.zorandjindjic.com (za sada nam još uvek izlazi Gidra Bojanić)

Zoran Đinđić (Fotografija preuzeta sa e-novine.com)

Off the record: osećam se infantilno kada pišem “najveći car“, ali u isto vreme Zoran Đinđić jeste bio carina, tako da se punim srcem i sećanjem na budućnost koja nam je odložena na neodređeno vreme njegovom smrću, uključujem u ovu akciju.

Jer, verujem, srešćemo se on i mi u budućnosti. Kadli-tadli.

IPS knjižare ne plaćaju izdavačima prodate knjige. Po godinu dana.

IPS iz doba JURE

Do kraja prošle godine svi izdavači su sa njima radili na principu komisione prodaje. Šta to znači? Izdavač dostavi IPS-u (o svom trošku, of kors) na adresu njihovog magacina knjige, sa rabatom od prosečno 45%, a IPS je dužan da knjige ODJAVI (odjava: broj prodatih knjiga u jednom mesecu od ukupno dostavljene količine) po završetku svakog meseca, na šta izdavač šalje FAKTURU (i ulazi u PDV zaduženje prema državi).

Onda, IPS fakturu ne plati po 6, 8, 10, 12 meseci, zavisi valjda kako mu se ko sviđa i koliko mu je ko važan. IPS po pravilu plaća svoje fakture pod pretnjom tužbe, ali onda više ni neće da prodaje knjige izdavaču, jer se uvredi zbog potraživanja izdavačevih prava preko suda.

Neka ima samo 100 izdavača (a ima više) kojima IPS tako ne plaća knjige koje im uzima po rabatu od 45%. I neka IPS ostvaruje ukupan promet od 2.000.000,00 dinara mesečno (kikikiki). I neka je dužan samo po 10.000,00 dinara svakom izdavaču (a prosečno je dužan mnogo više).

Neka za ta 2 miliona prometa koje ostvari tuđim knjigama, IPS mesečno neplaćanjem izdavaču zadrži za sebe milion tuđih dinara (11.000,00 Evra), on pride, rabatom od 45% u isto vreme, zarađuje čistih 900.000,00 dinara.

Još prostije: prometom u svojim objektima, prodajom tuđih knjiga, IPS ostvaruje brutto promet DVA MILIONA dinara, od toga je 1.100.000,00 dinara izdavačevih (koje IPS ne plaća na vreme), a IPS-ova dobit je 900.000,00 dinara.

Za to vreme, izdavači su morali na kraju meseca, zbog izdate fakture, da državi plate 8% od dobiti koju, zahvaljujući IPS, nisu ni ostvarili.

Za to vreme,  IPS je ZARADIO odbitak od PDV-a od 8% jer je primio fakturu, iako je nije platio!

IPS iz doba SVOJIH UGOVORA

Onda je IPS krajem prošle godine odlučio da će da prodaje knjige i džidžabidže po svojim uslovima, jer mu dotadašnji njihovi uslovi nisu više bili po volji.

• dostave oštećenu robu (IPS ocenjuje)
• bar kod knjige nije čitljiv (IPS utvrđuje)
• faktura ima grešku (IPS utvrđuje)
• …
• dodatak: podrazumeva se da IPS kupuje samo one knjige koje sam izabere. (IPS odlučuje)

Većina izdavača u Srbiji je odbila da potpiše ovakav ugovor. Neki su povukli knjige. Uostalom, uđite u najbližu IPS-ovu knjižaru i proverite da li je vaš omiljeni izdavač još uvek u ponudi.

Većina izdavača je, dakle, tražila povrat do tada dostavljenih (i neprodatih) knjiga i konačan presek.

IPS, VEGA mediji, na primer, od decembra nije vratio knjige koje je VEGA tražila nazad jer više nije htela da sarađuje sa njim. IPS će ih vratiti u četvrtak, jer je VEGA media zapretila tužbom. IPS je cele prošle godine prodavao knjige VEGA medije po promotivnim cenama koje su važile samo oko novogodišnjih praznika 2007/2008 i to zaključno sa 31. januarom. IPS je cele 2008. godine odjavljivao knjige po promotivnim cenama zato što je IPS (citat) VELIKI SISTEM pa nisu stigli da nivelišu cene.

VEGA media je protestovala, IPS je ponovio da je VELIKI SISTEM i da ne mogu sada da rade sa gubitkom ako naknadno odgovore na cene koje su prestale da važe 31. januara 2008.

IPS, recimo, duguje Vega mediji nešto  dinara za 5. izdanje romana ZAJEDNO SAMI, od čega bi, recimo, deo pripao autoru, samo kada bi IPS, recimo, konačno to platio, a ne bogatio se na račun drugih, pa i autora. IPS je prvo bio na KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM, a onda je PROSLEDIO NAŠU FAKTURU DIREKTORU, kao da je, Bože me sačuvaj, reč o nekom upitu.

Kada smo danas pričali telefonom oštrim tonom (uzgred, jedan izdavač je izvadio listing svojih poziva IPS-u koji su se ticali naplate faktura, i izračunao da ga troškovi telefona mesečno koštaju 50 evra), dobavljač za domaće knjige je pitao: A, čime smo zaslužili taj ton?

IPS-ov spisak TRIKOVA kojima se služi da ne plati prodate knjige:

• Mi smo na kolektivnom godišnjem odmoru. (10-30 dana)
• Ne možemo da pročitamo vaš bar kod, dajte nam knjižno odobrenje 3% (čitaj: povećava se rabat za 3%) (20-40 dana)
• Nije nam stiglo knjižno odobrenje. (20-40 dana)
• Ne preuzimaju preporučenu poštu – sve se vraća s pečatom PRIMALAC NIJE TRAŽIO. (15-30 dana)
• Niste na redu za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-60 dana)
• Dato je šefu na potpis za plaćanje. Mi smo veliki sistem. (20-90 dana)
• Znate da smo mi veliki sistem. (non-stop)
• …

VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE KNJIGE BILO GDE:

Knjige su skupe zato što su izdavači primorani da grade cenu prema rabatu koji im diktira knjižar ili distributer, kojom prilikom knjižar ili distributer zarađuje više nego izdavač: u izdavačevih 55% od cene koju vi plaćate su: prava (autorska, prevodilačka, royalties), štampa, lektori, urednici, dizajneri, hartija, prostor, telefoni… MOZAK I IDEJA, u knjižarevih 45% su prostor, prodavci I VELIKI SISTEM.

Većina knjižara ili distributera (čast izuzecima) ne plaća izdavače, koristeći se raznim smicalicama.

VAŽNO JE ZNATI PRILIKOM KUPOVINE U IPS-u:

• Sve kao skroz gore.
• Novac koji ste izdvojili iz svog novčanika, ostaje u džepu IPS.
• IPS će to platiti izdavaču tek pod pretnjom izdavačeve tužbe, ili kada novac pojede inflacija.
• Ako želite veći izbor knjiga, kupujte ih pametno i imajte sve ovo u vidu.

Kada sledeći put budete kupovali u IPS, prilikom plaćanja, postavite pitanje:

KADA STE POSLEDNJI PUT PLATILI IZDAVAČU NJEGOVE KNJIGE?

***

Gornje iskustvo sa IPS deli većina sprskih izdavača kao i većina izdavača članica Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine. Što će reći, apsolutna većina svih izdavača u Srbiji.

***

Uključite se u bojkot na twiteru, do plaćanja izdavaču. Neka oni i dalje prodaju knjige i džidžabidže, ali neka plaćaju!

***

Mogu uvek da kažem koje knjižare i koji distributeri plaćaju izdavače.

Dok se većina blogsfere bavila nekim svojim stvarima, gotovo neopaženo je prošla jedna građanska akcija čije se jezgro otpora dešavalo baš na blogovima, odnosno, pre svega na jednom: Opština Bor, kojeg uređuje naš Rain Dog, a oko kojeg su se okupili građani Bora.

Koliko god da je svojevremeno akcija David bila masovna, ona zapravo, za razliku od borske, predstavlja i primer neuspeha te masovnosti. Za razliku, borska akcija, sa daleko manjim  odjekom među građanima izvan Bora, donela je pobedu. Reč je o iznošenju na videlo troškovnika (recept isti istacki!) za još jedan “besplatan” koncert i ovoga puta, verovali ili ne, Zdravka Čolića!

Ne znam da li je jasno tom ostarelom čoveku sa estrade koliko je iskompromitovan dopuštanjem da se zavuče u jazbine opštinskih i gradskih lopovluka širom Srbije, a baš me i briga. Mnogo je važnije da su ceo “projekat” (bar za sada a nadamo se zauvek) popušili i njegovi inicijatori, i svi za koje se sumnja da su u lancu p/kranja novca, od početka — opštinske kase napunjene našim novcem, do kraja — računa privatne kompanije koja je taj novac trebalo da “iskoristi” za besplatan koncert.

Da zlo bude veće, račun privatne kompanije kao i sama kompanija, pripada i čoveku koji je u opštinskoj vlasti Bora zadužen za poslove kulture, baš tog sektora koji je nosilac projekata besplatnih koncerata. Čovek je profesionalni menadžer bez obrazovne biografije, javnosti poznatiji kao mendžer Marije Šerifović u trenutku njene pobede na Evroviziji.

Koncerta neće biti. Zato što građani Bora nisu dozvolili da ih potkradaju i prave na budale. Čestitam. 

Ako pogledamo samo po Srbiji, primetićemo da su ovu formulu primenjivale skoro sve opštine: besplatni koncerti na trgu za nenormalne pare. Postoji sumnja, gledajući sve te naduvane troškove, da su i ostali sektori po opštinama imali neke svoje ventile za isisvanje para iz kase, manje vidljive i manje eksponirane, jer, kako bi drugačije takvi budžeti dobijali saglasnost svi članova opštinskih odbora? Ja tebi zažmurim ovde, ti meni zažmuri tamo, daj malo da nakrmimo partiju a deo svakako uzimamo za sebe i, svi srećni.

O visokoprofitabilnim projektima dotiranim ogromnim sumama iz budžeta opština i gradova, kao što je Sting, ili Eros Ramacoti, valjda ne treba ni govoriti zbog opasnost od povraćanja.

Na borskom, inače odvratnom primeru, frapantno je da je ni Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa nije reagovao iako je dobio papir na kojem se jasno vidi da Saša Mirković, član opštinskog odbora Bora zadužen za kulturu, prebacuje 90.000 evra firmi Saše Mirkovića, Beoton, za organizovanje besplatnog koncerta Zdravka Čolića! To je, inače, nakon iznošenja ovakvih dokaza, poziv tužilaštvu da radi svoj posao i odmah reaguje zbog pokušaja ovakve prevare. Koliko sam razumela, niko nije reagovao.

Osim građana Bora.

Za ovu akciju nije bila samo dovoljna građanska svest, već i lična hrabrost. Bravo, majstori!