Q: Šta vam je veliko?
A: Petak i Ponedeljak.
Odmah da kažem u preambuli: Odlučila sam da budem sledbenik Kalendara (veroisposvest – kalendarska), to mi se čini najprihvatljivije, kad već mora nešto da se bude. Evo, kako je do toga došlo.

Ako ne gledam vesti, nemam perut.
Lepši mi je dan, lepši mi je muž, lepši mi je položaj leđa za kompjuterom. Jedino što tada, kada ne gledam vesti, ni ne sedim za kompom. Sin mi je uvek lep i bezobrazan, bez obzira koliko pažljivo da gledam vesti.
Gledam tenis, gledam u oči, gledam semafor. Kada ne gledam vesti, skoro da sam u mogućnosti da budem potpuno srećna.
Ima nešto toliko staro novo? Neka svinjarija? Šab me gabri. Čitam uz kafu svako jutro Hogara Strašnog i spremam ulogu Helge za tekući dan. …

Tog dana,

pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada pada…
šta to pada, pada vlada
Iju, iju, ijuju.
Ja ću  na keca!

Brinem se za Lončara.
Ko je Lončar? Ne znam da li umem dovoljno patriotski verbalno da objasnim, ali mogu patriotskom pantomimom. Četiri reči. Domaći film. Prva reč – najskuplja. Druga reč, skraćeni oblik glagola biti trećeg lica, samo što nije. Treća reč – vitalni organ bez kojeg nema života. Četvrta reč – država koja ide svima uskurac i misli da je to baš geo-političko-istorijska fora.
Pomoć prijatelja za četvrtu reč: najlepši vez ili rupa na persijskom tepihu Evrope, zavisi ko procenjuje vrednost, odnosno, štetu.