Category Archives: Politika?
Žrtva
Tek kasno juče je identifikovan mladić koji je izgoreo u zgradi američke ambasade. Konačno je utvrđeno da ga je neko tražio i da je neko prijavio njegov nestanak, iako se do tada spekulisalo samo podacima da nije radnik Ambasade, da je starosti između 17 i 20 godina, muškog pola, prilikom čije smrti sa njim nije bilo kontakta od strane obezbeđenja ambasade.
On je Novosađanin.
Iako ne znam kako se zove, znam ko je on. On je žrtva ove Vlasti.
Srbija u patikama
Srbija je nezrela država. Njene nezrele političare bira politički nezreo narod. Nakon što je jedini čovek s vizijom zauvek ućutkan, Srbija je ponovo krenula ubrzanim koracima.
Poremećaj
Krovni prozori su super. Kad sam noćas negde oko dva pogledala u nebo, shvatila sam dve stvari:
1. da me kroz prozor gledaju prilično ljupko namreškani oblačići koji liče na Hektorovu njušku i
2. da očigledno imam poremećaj sna.
Kad sam negde oko tri pogledala kroz prozor, shvatila sam tri stvari:
1. da definitvno imam poremećaj sna,
2. da očigledno imam i poremećaj rada creva i
3. da je raspored oblaka na nebu samo trenutna stvar.
U četiri sam izgleda na trenutak zaspala, tek da bih na miru ujutru mogla da se zaprepastim zbog noćašnjih događaja u Srbiji u pet.
Poremećeni ljudi takođe ne spavaju. Mislila sam da poremećaj sna imaju samo oni kojima funkcioniše savest. A da poremećaj rada creva imaju samo oni koji se najedu crnog luka pred spavanje.
O poremećaju mozga nisam stigla da razmišljam. Stigle me vesti. Sad imam šta da radim ceo dan.
Da li ste i vi primetili neke jake poremećaje?
Duel prašak – čista pobeda
Pripremivši se za sinoćnji TV duel na RTS, za koji su Cesidovi istraživači rekli da bi mogao da bude presudan u korist, ionako već blage prednosti Tadića, nisam ni slutila da ću da se zateknem u virtuelnom takoreći ambijentu kozmetičkog salona za male pare (mislim tu na 350 dinara pretplate, o jeah).
Svaki na svom položaju, budući predsednik i nesuđeni predsednik iz više promašaja, odgovarali su na teme koje su im dostavljene ranije. Nadam se da nijedan nema proširene vene na nogama, jer bi to mogla da bude jedina stvar koja je mogla da im zasmeta u prijatnoj atmosferi studija za duel nacionalne televizije opremeljenog za ovaj kozmetički događaj.
Gradonačelnik Beograda brani gradonačelnika Novog Sada…
… iako se nikada nismo obratili VD gradonačelniku Beograda, suprotno onome kako je to izgledalo na B92 danas u četiri u i pola sedam.
Jesmo se obratili gradonačelniku Novog Sada, koji, doduše, nije VD, ali zato ima dobru (bolju) ideju kako da rasipa novac. Mnogo mnogo bolju ideju o rasipanju nego što je pomogla VD mašta gradonačelnika Beograda (Novi Sad 24 miliona, Beograd 22 miliona).
NOVA RADNA MESTA
Dirljivo je da je gradonačelnik VD Alimpić primetio da su ovakve akcije (Peticija da se sramotno visoki iznosi bar preusmere sa 20% na drugu stranu) čist populizam, pa je požurio da odbrani gradonačelnika Novog Sada, Gojkovića, ustvrdivši da će ovakve priredbe — honorari od 150 hiljada evra i ozvučenje od 80 hiljada evra, otvoriti nova radna mesta.
To što je VeDe gradonačelnika Beograda — DS, a De gradonačelnika Novog Sada — SRS, čista je slučajnost.
Javilo se. Nije izdržalo. (*UPD: PONOVO SE JAVILO.)
Dragi moj čitaoče,
Mooshema ne odgovara za sadržaj ovog pisma. Za sve bolove inteligentnijih delova mozga i mogućeg izliva mokraće u levu srčanu pretkomoru, koji mogu nastati kao posledica čitanja ovog dole, sami ste odgovorni.
Subject: Nova Karla, Zdravko i Maja
Gospođice ili gospođo Tatjana,
ako ste Vi kreator sajta o malom Davidu, onda sam se obratila na pravu imejl adresu.
Miroslava Antića oteli radikali
Eto, biće Antićevi dani. I biće taj organizacioni odbor manifestacije.
A u njemu sve njihov do njihovog: Maja Gojković, Zoran Vučević, Miodrag Kajtez, Dragana Milošević, Milorad Mirčić, Radovan Jokić, Pero Zubac, Brana Crnčević, Igor Mirović…
Umesto da prosipam otrov, evo nam Antićeva pesma. Pa da lakše mašemo grivom, lepše ržemo i jače mašemo repom kad nas napadnu obadi. Jedino je važno da trčimo. I da smo dobro osedlani.
Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja, šta ću – moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.
I srce nam konjsko.
I oči nam konjske.
I mozak nam konjski.
I mogu ti reći: kad si konj
uopšte ti nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše.
Šta reći? Znao je Mika.
David ili Golijat. Spremni za kampanju?
Juče je novosadski Dnevnik baš istraživao koliko stanova za beskućnike i najugroženije porodice može da se kupi od 150.000 evra inače namenjenih za honorare umetnika ( 
) na novogodišnjoj priredbi.
Ako sam mogla da pomognem, baš mi je drago. Ako nisam ja pripomogla, drago mi je da još neko ispoljava tragove zdravog razuma.
Juče sam, u istim novinama pročitala saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ima sličnu ideju: kupovati stanove, a ne plaćati nepristojno velike honorare. Liga se čak poziva na ideju jednog sugrađanina da se umetnici odreknu honorara u korist stanova za najugroženije.
Ako sam pripomogla, drago mi je. Ako nisam ja pomagala, znači da stvarno nismo svi u ovom gradu utrnuli.
David
U isto vreme, pazi sad ovo, Građanski list fura temu o Davidu.
David je devotogodišnji dečak koji je poklonio svoju ušteđevinu planiranu za telefon, porodici stradaloj u katakombama Tvrđave, saznavši da nemaju para ni za sahranu. Dečak David je dao svojih 13.000 dinara za sahranu stradaloj porodici.
Davidu je Građanski, nakon što ga je novinar sreo na sahrani na kojoj nije bilo gotovo nikoga (treba li reći da su gradski čelnici bili zauzeti prečim stvarima), poklonio mobilni telefon iste marke za koju je dete mesecima štedelo novac dobijen od tetaka, baka, stričeva i roditelja.
David je dečak, čovek od devet godina, koji je potom odlučio da taj telefon, taj” soni erikson K 510″ dobijen od ovog lista, pokloni svom drugu iz razreda koji jedini nema telefon, jer mu roditelji jedva i udžbenike kupuju!
David je dečak na kojeg bi trebalo da liči ovaj svet.
Zbog Davida smo dužni da pokušamo, zajedno sa svim mislećim ljudima iz ovog grada, KAMPANJU:
NAŠIH 20% NEČIJIH 100%
Podsećam da je konačno objavljen troškovnik Golijata, a uz to i sadržaj novogodišnje zabave na trgu u Novom Sadu i da računica izgleda ovako:
Učestvuju – Zdravko Čolić, Aleksandra Radović, trubački orkestar Bobana Makorivća, ansambl “Kal”, “Bateria SambaNSa” i “Studio Alektik”.
Izvođači: 8.964.534 din (112.056,67 eur) – a koliko košta Simply red?
- 20% je 22.411,33 evra je 22 kvadrata stambenog prostora.
Ozvučenje, rasveta: 6.461.060 din (80.763,25 eur) – da li kupuju sve novo?
- 20% je 16.152 evra je još 14 kvadrata stambenog prostora.
Vatromet: 1.321.647 din (16.521 eur) – da li se takmičimo sa Sidnejom?
- 20% je 3.300 evra je još koji kvadratić stana.
Specijalni efekti: 802.419,00 din (10.030,24 eur) – mora biti da će biti nešto specijalno.
- 20% je 2.000 evra je specijalni efekat PDV-a za stan.
Redarska služba: 1.901.051,00 din (23.763,14 eur) – očekuju se protesti a ne slavlje?
- 20% je 4.752,63 evra je dovoljno da se stan u potpunosti opremi.
Realizacija i organizacija programa: 3.117.284,00 din (38.966,05 eur) – težački posao rasporeda novca mora biti plaćen.
- 20% je 7.793 evra je više nego dovoljno da se organizuje i realizuje sve što još nedostaje.
Video produkcija: do 1.500.000,00 din (18.750,00 eur) – verovatno se kupuje nova oprema.
- 20% je 3.750 evra je da se kupe tehnički aparati za domaćinstvo.
Trista iljada jura.
- 20% troškova zabave je 60.000 evra je 100% za nečiji život.
20% od sredstava previđenih za zabavu prilikom ulaska u još jednu neizvesnu godinu, može da u potpunosti reši jedno stambeno pitanje jednoj ugroženoj porodici u Novom Sadu.
20% jednom detetu čiji roditelji nemaju i ne mogu, obezbeđuje 100% dobar start za dostojanstven život i bezbrižno školovanje.
20% od jednog deteta može da načini 100% čoveka.
20% je nečijih 100%.
***
To su naše pare, sećate se?
Da li se slažete da 20% od naših para koje Maja planira da potroši za novogodišnjeg Golijata na trgu, damo nekome?
Da li se slažete da 20% naših para zahtevamo da bude dato nekome kome će značiti 100%?
Da li i vi mislite da treba tražiti od Čole i društva, kad se već gradonačelnik Maja nije setila, da 20% naših para izdvoje za nečijih 100%?
Slažete se?
Potpišite se ovde.
Ako je ikada trebalo reći ovo, sada je trenutak: Svi smo mi David.
Jesmo li? Ili nam je samo do igara?
Da li si David? Ako misliš da u tebi takav postoji, uključi se u kampanju. Pozovi Čolu i društvo, podseti ih da njihovih naših 20% mogu da budu nečijih 100%.
Ako imaš bolju ideju za slogan, kaži.
Ako možeš da pomogneš da se ideja proširi, pomozi.
Ako možeš i sam da pomogneš u kampanji, uključi se.
Ako imaš pristup medijima koji bi pomogli u kampanji, iskoristi ga.
Ako znaš neku porodicu koju bi Čola i društvo usrećili sa svojih-naših 20%, pokaži je.
Pare smo već dali, sada je red na Davida u nama
ako nije tako, odsecite nam ruke i pretvorite nas u kamen
ako sam jedina koja ovo oseća, onda da ga jebeš
ako i ti misliš i osećaš isto, klikni ovde.
- Važna napomena: David je metafora. Ako pogledate bolje, možete da je nađete u sebi.
Zamisli život…
U gradu oholosti i raskalašnih zabava, ludih noći i vatrometa, gradu behatonizacije parkova i ablacije asfalta, u kojem istovremeno pogiba sirota porodica u carskim austrijskim katakombama, nešto nije u redu. Da li sa stradalnicima, ili sa raskalašnima.
Kažem sebi da neću, kad ono ne mogu a da ne.
Novi Sad je imao proteklih dana zaista zašto se stideti.
Da posvećujem ceo odeljak svog higijenskog prostora čudnom muzičkom ukusu Maje Gojković, neću. Neću ni da pominjem jer čak ni ne znam, koliko naših para iz ranijih godina se trošilo da bi Maja plesom u ponoć isfurala svoje adolescentske snove, što mi dođe čak nekako perverzno simpatično – biti adolescent u poznim godinama i u istim imati omiljenog pevača. Ako sam se suzdržala da o ničim izazvanom šefu Njenog kabineta ne kažem ni reči i ne fantaziram o rekontrama kojima je stigao do tog kabineta, onda ne moram ni sad ovde ničim od toga da se smaram.
Ali.
Kill the messenger?
Danas u Hrvatskoj, sutra u Srbiji?
Sutra u Srbiji je taman za toliko koliko razvoj bloga u Srbiji kasni za vrednosnim prepoznavanjem bloga u Hrvatskoj.
I blogere hapse, zar ne? I blogere privode, pretresaju im stanove, oduzimaju računare, papire, mobilne telefone. Javljaju njihovim suprugama da im se muževi-blogeri neće vratiti iz pritvora.
Blogerima nestaju objavljeni tekstovi iz arhiva, stari po nekoliko meseci, kojima može biti ugrožen izborni rezultat nekog političara pod sumnjom da je umešan u zločine u Gospiću 1991? Tekstovi nestaju?
