Samo da skinem paučinu sa bloga i provetrim.

Podignem roletne i otvorim prozore.

Prašinu ću posle.

Peglati neću uopšte.

A sad malo dosta
Preplavljena sam smrću. Englezi imaju bolju reč: overwellming. Na svaki mogući način su me smrti Dina Dvornika, Sanje Mihajlović Molnar i noćašnja, Sonje Savić potresle iako niko od njih nije bio moj prijatelj. Svi oni su svojim delima ostavili neki trag na meni i uticali, na ovaj ili na onaj način, na ono što sam ja. Makar toliko, da pomisao na njih, na mapi mojih emotivnih toponima budi snažan osećaj i blisko sećanje na neku mene, iz ovog ili onog perioda. To su ljudi koji me sobom …

Prvi domaći, tema naravno: Najuzbudljiviji događaj na letnjem raspustu.
Bilo puno gradova, bilo puno sela, mora i planina, ljudi i soli, nisam ni ja pisala na blogu, a gde će đak-trećak.
Međutim, krene on da piše, pa sve u sitna crevca. Te bili smo ovde, te vreme je bilo ovako, te sam povraćao te sam ozdravio, te sam skakao, te sam jeo sladoled. Napisao tri stranice A4 formata a još se iz Perasta nije makao. Mislim se, dok sedneš na trajekt do Hvara, moraću da ti kupim novu svesku. Kad je stigao …

U kafeu Lounge u Novom Sadu, u pasažu Zmaj Jovine 10, noćas oko dva časa je izbio požar u kojem je sedmoro ljudi poginulo, a troje je teško povređeno i lekari se bore za njihov život.
Osim užasne tragedije koja je zadesila ove mlade ljude, postavlja se i jedno užasavajuće pitanje od čijeg odgovora užasno strepim:
Edit: nema pitanja. Nije ni umesno i nije tema.