Category Archives: Uncategorized
Uncategorized
Dobro veče.
Samo da skinem paučinu sa bloga i provetrim.
Podignem roletne i otvorim prozore.
Prašinu ću posle.
Peglati neću uopšte.
Trebalo bi da zamenim neke pregorele sijalice.
Poduprem krov, zakrpim ogradu, napunim kišnicom kace i jaranije.
To je iz pesme.
Ostalo je iz pustoši ovog bloga.
Potrebno je veliko spremanje.
Ili da zatvaramo radnju.
Stvarnost nema alternativu.
Laku noć,
Koliko god se naprodavala njegovih knjiga, popušila si jer Edgardo Vega Junke više neće ništa napisati
A sad malo dosta
Preplavljena sam smrću. Englezi imaju bolju reč: overwellming. Na svaki mogući način su me smrti Dina Dvornika, Sanje Mihajlović Molnar i noćašnja, Sonje Savić potresle iako niko od njih nije bio moj prijatelj. Svi oni su svojim delima ostavili neki trag na meni i uticali, na ovaj ili na onaj način, na ono što sam ja. Makar toliko, da pomisao na njih, na mapi mojih emotivnih toponima budi snažan osećaj i blisko sećanje na neku mene, iz ovog ili onog perioda. To su ljudi koji me sobom i svojim delom vraćaju zaboravljenoj i davnoj meni.
U nemiloj seriji ovih smrti u kojima, kao da su mi nasilno oduzimani delovi mladosti, međutim, smrt ovog čoveka je bukvalno, na trenutak zaustavila sve radnje.
Najuzbudljivije na raspustu
Prvi domaći, tema naravno: Najuzbudljiviji događaj na letnjem raspustu.
Bilo puno gradova, bilo puno sela, mora i planina, ljudi i soli, nisam ni ja pisala na blogu, a gde će đak-trećak.
Međutim, krene on da piše, pa sve u sitna crevca. Te bili smo ovde, te vreme je bilo ovako, te sam povraćao te sam ozdravio, te sam skakao, te sam jeo sladoled. Napisao tri stranice A4 formata a još se iz Perasta nije makao. Mislim se, dok sedneš na trajekt do Hvara, moraću da ti kupim novu svesku. Kad je stigao do detalja zašto njegova sestra nije mogla da se kupa 4 dana, tu ga zaustavim.
- To, sine, nije literatura.
- Znam, ali to je život. Nećemo bežati od toga.
Jedva smo izbacili menstruaciju iz prvog domaćeg zadatka. Proliv i povraćanje u Crnoj Gori su ostali. 
Užas
U kafeu Lounge u Novom Sadu, u pasažu Zmaj Jovine 10, noćas oko dva časa je izbio požar u kojem je sedmoro ljudi poginulo, a troje je teško povređeno i lekari se bore za njihov život.
Osim užasne tragedije koja je zadesila ove mlade ljude, postavlja se i jedno užasavajuće pitanje od čijeg odgovora užasno strepim:
Edit: nema pitanja. Nije ni umesno i nije tema.
Pa nije valjda da mi nismo imali resume?
Nešto mi stara tema došla na mučno
dragi prijatelji, promenila sam temu. sve je još uvek u radu. još ima nekih sitnica, ali me najviše muči nedostatak bilo kakve boje, iako je prva ideja bila da se lišim one tamne, skoro bordelske teme. i to sam, eto, uradila nestrpljivo, kao što mi je dato ovim mojim, jednim što imam, DNK.
izabrala sam najgori momenat da imam blog under constraction – raspadam se od posla. i tako će biti sve do otvaranja Sajma, do prvog dana proleća. umesto na kraju: obukla me je Verica Rakočević, moram da kažem: autorka se zahvaljuje tamburixu, svom najvažnijem saradniku iz back officea. Hvala ti Aleksandre što još uvek imaš strpljenja za sve moje hirove i neznanja, a vesti mi ne rade ili ja opet nemam pojma 
