Category Archives: vesti
Besplatni mali oglas
Oglašavam slobodnim dva mesta u komfornom automobilu Novi Sad - BoB – Novi Sad.
Pseudo twiter (II)
Sreda. Još uvek mi nisu stigli Izvodi iz Novog Sada u Novi Sad. Od petka.
(nažalost, nastavlja se. )
Pseudo twiter (I)
Utorak. Još uvek mi nisu stigli Izvodi iz Novog Sada u Novi Sad. Od petka.
(nastaviće se)
Ode i Sanja
Umrla je Sanja Mihajlović Molnar.
Njen slikarski talenat me je oduvek jako uzbuđivao.Nije ličila ni najmanje na svog oca, Miću Mihajlovića, osim po strasti. Bilo je u njenim slikama nečeg divljeg, neuhvatljivog, nečeg mistično nestrpljivog, nečeg što vam je bilo privlačno čak i kada bi izgubila interesovanje da ih završi. Mi imamo jednu njenu takvu sliku. Poželela sam je baš zato što je bila toliko savršena u svojoj nedovršenosti. Pokazaću vam je kada ozdravim i vratim se u ofis, stoji na zidu kod mog stola.
Ejh, Sanja, Sanja. Ne znam ništa o tebi. Ni šta te je odnelo, ni kako si živela. Imam samo to ulje na platnu, i to mi je dovoljno da osetim gubitak zbog tvog odlaska.
O Sanji je lepo pisala njena kuma. Pročitajte i pogledajte galeriju.
Najuzbudljivije na raspustu
Prvi domaći, tema naravno: Najuzbudljiviji događaj na letnjem raspustu.
Bilo puno gradova, bilo puno sela, mora i planina, ljudi i soli, nisam ni ja pisala na blogu, a gde će đak-trećak.
Međutim, krene on da piše, pa sve u sitna crevca. Te bili smo ovde, te vreme je bilo ovako, te sam povraćao te sam ozdravio, te sam skakao, te sam jeo sladoled. Napisao tri stranice A4 formata a još se iz Perasta nije makao. Mislim se, dok sedneš na trajekt do Hvara, moraću da ti kupim novu svesku. Kad je stigao do detalja zašto njegova sestra nije mogla da se kupa 4 dana, tu ga zaustavim.
- To, sine, nije literatura.
- Znam, ali to je život. Nećemo bežati od toga.
Jedva smo izbacili menstruaciju iz prvog domaćeg zadatka. Proliv i povraćanje u Crnoj Gori su ostali. 
Subject: symbian
Moram da kupim. Odnosno, moram da bacim ovo đubre od Motorole, i bilo bi dobro da malo tehnološki napredujem kad već treba da dam neki novac, za neko drugo đubre. Imate li predlog, koji telefon da uzmem? Da nije baš baba-roga, ali da ga nije već vreme pregazilo u trenutku kad ga kupujem.
Da ima radio i dovoljno memorije za mp3. Da ima pristojnu kameru. I pristup internetu.
Htela sam Nokiju N95, ali mislim da mi je to tu mač. Možda neki običniji, a da radi? N76?
Kupila bih preko Telenora. Vidite li tamo neki must-have?
Ima još malo moje knjige
Znam da ste pitali i da ste onoliko tražili i to mi je laskalo, šta da se lažemo. A onda, ispalo da jedan distributer nije deo tiraža nikada, ali nikada distribuirao. Tako da su zlatne cipelice na plavoj podlozi ležale negde, u nekom magacinu, zaboravljene, sve dok, sve dok jednog dana.
Počele knjižare ponovo da traže, počele biblioteke ponovo da naručuju, počeli neki prevodi na strane jezike, počela i ja da moljakam izdavača kojem sam u Ugovoru o autorskim pravima i dušu prodala (telo i onaj važniji deo duše i bračnim ugovorom) da mi štampa drugo izdanje, kad, kad, iskrsne pedesetak knjižica. Nisu ni prašnjave.
Eno je, ako vas i dalje interesuje. Neskromna, kakva jesam, mislim da je toj knjizi ponovo došlo vreme. Čitaocima Moošeme, izdavač će dati i popust u visini troškova poštarine. Ako su iz zemlje. Ako su iz inostranstva, nemam ideju. Nekako ćemo se dogovoriti. 
Ako ste dokoni, za ovu priliku izdvajam deo, o Milovanu: To što Milovan nije bio frajer A klase. Milovana vreme nije pregazilo.
Pretnja
Gaborko ruzna kad te budem nagazio u gradu picku cu da ti polomim pa ce da ti postave odmah dijagnozu na urgentnom!
Ovako izgleda deo današnje zemlje, koja se ne slaže. To je retorika, to je stav. Policiju sam obavestila. Obaveštavam i blogere, i slučajne čitaoce.
Pa, recite. Da li je svejedno?
