Znam da ste pitali i da ste onoliko tražili i to mi je laskalo, šta da se lažemo. A onda, ispalo da jedan distributer nije deo tiraža nikada, ali nikada distribuirao. Tako da su zlatne cipelice na plavoj podlozi ležale negde, u nekom magacinu, zaboravljene, sve dok, sve dok jednog dana.
Počele knjižare ponovo da traže, počele biblioteke ponovo da naručuju, počeli neki prevodi na strane jezike, počela i ja da moljakam izdavača kojem sam u Ugovoru o autorskim pravima i dušu prodala (telo i onaj važniji deo duše i bračnim …

Gaborko ruzna kad te budem nagazio u gradu picku cu da ti polomim pa ce da ti postave odmah dijagnozu na urgentnom!
Ovako izgleda deo današnje zemlje, koja se ne slaže. To je retorika, to je stav. Policiju sam obavestila. Obaveštavam i blogere, i slučajne čitaoce.
Pa, recite. Da li je svejedno?

Ništa posebno, samo da linkujem svoju cimerku.
Ko god nema pametnija posla, pozivam ga da uradi isto: da je linkuje, tek onako, ili s razlogom.  Da joj dignemo juice.
A i zato što ima najkomentarisaniji post u blogosferi i onaj prethodni, koji je trn u oku subjektu.
… a i ja, k’o da nemam pametnija posla nego linkujem.

Jedan od najboljih kritičkih tekstova koje sam imala sreće da pročitam, našao se na udaru njegovog subjekta na temu subjekta i subjektovog objekta.
Jako sam ponosna na svoju cimerku Kristinu. Em njoj verujem, em verujem subjektu da je tako kako autorka kaže. Ne bi se on đaba ljutio.
*L.P.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!