TV popularizacija bloga
Mlada novinarka Novosadske televizije, Jovana Subota, uređuje i vodi TV emisiju “Jovana subotom” u kojoj populariše i blogove i blogere. U delu emisije Net market, tema su joj novosadski blogeri, a ko drugi, reč je o lokalnoj televiziji. Međutim, još je zanimljivije da je, inspirisana blogovima i razgovorima o toj temi, otvorila i svoj blog.
Veoma mudro, odlučila je da to bude profesionalni blog u kojem će promovisati svoju emisiju “Jovana subotom“. Tako se to radi. Pride, po dobrom običaju online marketinga, tu i je i fan stranica na Facebooku, pa je sad izazivamo da otvori nalog i na Twitteru.
Pogledajte deo mog nastupa (na Jovaninom blogu). Uskoro ćete gledati i druge blogere iz Novog Sada. Već 12. februara, Jasna Kamatović (trejler).
6. februar
Propustila sam da obeležim 6. februar, mnogostruki rođendan u mom životu.
6. februar – rođendan moje omiljene tetke.
Draga tetka Branka, ovo je prvi put u mom životu da sam zaboravila tvoj rođendan. Još od dana kada si me čuvala u prvom razredu, od dana kada sam ti izgubila sat u pesku, od dana kada sam bežala iz tvoje kuće zato što je teča voleo da me šiša na mušku frizuru i zato što si nosila narukvice moje mame, nikada, nikada nisam propustila da te nazovem 6. februara.
Valjda si znala i bez toga da te volim i da si oduvek bila i bićeš moja omiljena tetka, na svetu celom.
6. februar – rođendan moje omiljene kume.
Draga Nado, ovo nije prvi put da ti se nisam javila na dan rođendana, ali je svakako prvi put da se toga uopšte nisam setila. Da si tu, verovatno bi već znala i razumela kakav mi je to bio dan, ali pošto mi nisi tu već godinama (decenijama), ne možeš ni znati. A to i nije opravdanje, nikakvo, osim što sigurno znaš da te volim i da je čarobno to što ti je moja omiljena tetka bila učiteljica.
Da si tu, možda bismo otišle da prošetamo Kejom, tamo gde smo se upoznale i tamo gde sam prvi put pomislila koliko si samo neodoljivo luda jedna. I kako sam samo danas ponosna na tebe, na tvoj sitan grafički vez, tvoja velika i divna četiri sina i sve to što si (p)ostala i sve ono što imamo u našoj zajedničkoj istoriji.
6. februar – moj drugi rođendan.
6. februara 1977. godine u Rijeci sam podvrgnuta ozbiljnoj rekonstruktivnoj operaciji urođene anomalije bubrega, neke anatomske zajebancije kakva se nalazi jednom na 100-tinjak miliona slučajeva. Operisao me je prof. dr Francišković, čovek koji je prvi u SFRJ i ovom delu Evrope uradio transplantaciju bubrega. Operacija je trajala 8 sati i u medicinskim krugovima predstavlja studiju slučaja.
Moja lična studija slučaja kaže da sam danas, 34 godine kasnije, zdrava i prava, smatram da je taj čovek uradio vraški dobar posao i spasao mi život, ili me bar lišio dijalize.
Doktore, 6. februar je dan koji slavimo kao moj drugi rođendan. Hvala vam, od jednog srca i oba bubrega, za moj život.
6. februar – Mooshemin četvrti rođendan.
Na taj dan, pre četiri godine, napisala sam post Evo ti grba, u omiljenoj kategoriji Paket za preživljavanje i tako je rođena Mooshema. Ona je nekakav moj treći rođendan. Omogućila mi je da upoznam sjajne ljude koji će mi postati veliki prijatelji, veliki poslovni saradnici, veliki klijenti i veliki saradnici.
Mooshema je dala dodatni kvalitet mom profesionalnom i privatnom životu. Budući da je iz nje rođen BlogOpen, pa Kolegijum sa učionicom, pa 365lepihdana, da pobrojim samo neke, Mooshema mi neće zameriti što sam je stavila u drugi plan.
6. februar – jedan poseban dan.
Toga dana, 6. februara 2011. na koji je bilo toliko rođendana koje sam zaboravila, zbio se i jedan važan događaj u mom ličnom životu. Budući da će to biti, verujem, još jedan rođendan koji ću slaviti, valjda će mi svi gore pomenuti slavljenici progledati kroz prste.
Da li si potrošač?
Naravno da jesi. Moje potrošačko građansko biće je više puta u ova dva dana bilo u iskušeniju.
Pogledaj ove slučajeve, mogu ti koristiti.
1. Slučaj građanina, muža građankinog, roditelja malog građanina maloletnog, u WinWinu.
Dete (11) kupilo igricu u WinWinu, koju ne podržava njegov kompjuter. Pitali ga tamo da li ima Intel dual core, on zapamtio da ima samo Intel (Celeron inside), i reče, imam, valjda misleći da ima Intel in general i da je to oke. Došao kući, razmotao igru, nemoš da instaliraš dalje od početka.
Bacio si pare, urlaju građani pentahausa na Grabavici, roditelji, komšije, ne pitaš, ne znaš, samo juriš za svojim impulsima.
Dete guta knedlu i pominje nešto kao škola, svaka, se plaća, od para babe i dede.
Građanka odmahuje rukom, I told you so, građanin otac i muž ode do WinWina na Bulevaru cara Lazara u Novom Sadu, takva i takva stvar, popodnevna smena bi rado, ali ne može. Dođite sutra, kaže prodavac, kad je menadžer šopa tu, to je ono što se pre zvalo poslovođa radnje, sad je menadžer šopa. Građanin a manje sitizen, muž i pre svega otac i komšija, ode sutradan (danas beše baš), ne baš voljko, reče da igra nije registrovana, da se nije moglo, da ne odgovara konfiguraciji detetovog kompa, da dete nije znalo ali je htelo, da ovo, ono, lane moje, insomnija, 39 sa dva.
Nije registrovana igrica? Garantujete? U redu je, može, naravno, vi kupujete kod nas svakakve gluposti, znamo se, popunjava se NALOG ZA ISPRAVKU (da li ste već zapamtili ovu frazu iz mojih ranijih postova).
Dođe otac, muž i sin, građanin i komšija a potrošač pre svega, mučenik modernog hleb-naš-današnji-dažd-nam-dnes, kući, s parama. U fulu. Uz pare, i NALOG ZA ISPRAVKU.
Hvala WinWinu na ogromnom razumevanju za impulse maloletnog potrošača, rispekt.
Naravoučenije: Potrošač može da u roku od 7 dana od dana kupovine, ukoliko nije koristio kupljenu robu i ima fiskalni račun i neoštećenu originalnu ambalažu, zameni proizvod za neki drugi. Prodavac može potrošaču da izvrši povrat novca, koji prati Nalog za ispravku (LK included). U ovom slučaju, roba je korišćena, ali nije iskorišćena te shodno tome nova, tako da je prodavac imao razumevanja za tu okolnost i tumačio potrošačeva prava na razuman način. A mogao je i da se pravi blesav, jer je celofan bio pokidan.
Međutim, kvakva 22 je i činjenica da je prodavac trgovao s maloletnim licem na šta je trebalo da obrati posebnu pažnju jer ono lako može da bude zavedeno da donese ekonomsku odluku koja je štetna (Zakon o potrošačima kaže: no-no to raditi).
2. Slučaj građanke registrovane na Limundu, koja se zabavlja prodajući staro i očuvano i kupujući novo i ispod cene – saga sa AKS kurirskom službom.
Pobedih na licitaciji, radosno, te dve torbe su divne, i odavna više ne kupujem kožu, samo eko kožu, to je to. Cena za obe torbe, 2,5 puta manja od cene igrice iz prethodnog Stava, Člana o potrošačima, Zakona o mozgu i svesti.
Prodavac s Limunda, milina jedna, ovo-ono, biće sutra, pouzećem i AKS-om, sve pet. Još nevina od udaraca AKS-ovskih, zaboravivši onaj jedan fejl-bod kod kuće, kad su mi naplatili pošiljku 200 dinara više, čekah svoje torbe od eko kože, braon jedna i jedna šarena, da se slaže uz sve, prodavac sandrae.
U 8:50 izjutra zove čovek, kurir-aksa-čovek, doći ću kod tebe za minut, kaže, kod TEBE, obrati se pažnji, nisam na adresi kažem i obećavam da ću biti za 30 minuta, to ne dolazi u obzir, ja sada idem dalje, reče, pun mi je auto paketa, pojašnjava, sutra ili prekosutra, dođi u magacin na Futoškom putu. Ti, dođi. Još se nisam pošteno ni o(ne)svestila od magacina do kojeg očigledno plaćam dostavu, kad ga pustih da on sa mnom na ti, brate, sine, lane moje ovo ono, uspem da promucam da neću dostavu do magacina već do MOJIH vrata, on ponovi sutra i prekosutra kao mantre, kao.
Popusti mi na trenutak, možda će moći i kasnije da svrati, dočekah ga radosno da ću stići na adresu za po sata, stižem za 20 minuta i zatičem, o jeah, ceduljče, na kojem piše da je dostava POKUŠANA pre 10 minuta, ali mene, o hoh, nije bilo, o jah, normalno da me nije bilo kad sam mu rekla da me neće biti. O, dah.
(Nakon toga pustih građanina i muža mi da ga zove i povija po gradu, bude li sreće, te ga muž zateče u obližnjoj ulici gde ispred auta kurirske službe, zakazaše sve ostale mučenike slične, koji trebaše da preuzmu pakete slate preko AKS-a im).
Naravoučenije: ne koristite AKS.
Naravoučenije prim: Kurirska dostava od vrata do vrata znači od vrata pošiljaoca do vrata primaoca. Sve ostalo su spore pošte Srbije i treba im zabraniti da se drugačije predstavljaju.
3. Slučaj sa samostalnom zanatskom krojačkom radnjom, u kraju.
Lina, SZKR Lina je na pola puta između moje kuće i radnje. Oće reći, na usput. Kod nje nosim da se krati, proširuje, krpi i menja postava i cibzar. Poslednja dva puta je zajebala, jednom cibzar na jakni koji se na završetku razlikuje za 1 cm prilikom kopčanja i jednom isto cibzar, više neće da se povuče gore do pojasa na suknji. Dva puta, komšinica i potrošačica, prepravljačica i štedilica, progleda joj kroz prste, rekavši sebi, dešava se.
Odnesoh onaj bež kaput od kašmira. Jebiga, kašmir je, šta sad. Bio nešto dug skoro do gležanja, to je demode, dal da ga bacim i dal ga Lini dajem, za Limundo još nije, ko će znati da ceni da sam ga otplaćivala godinu dana. Lini ga dam. Lina izmeri, dogovorimo tu dužinu, aptudejt, do sredine kolena, sve pet.
Danas odem po kaput, da ga jebeš od kašmira, koštao je kao suvi kašmir na svih 12 rata, preuzmem, platim, ne pogledam, ponesem kući, probam, ajaoh! Svaki ubod igle po porubu kao da je u vratnu žilu ubo jednu kamilu na svetu. Ja mislim da sam ja bolje porubljivala na časovima Domaćinstva u sedmom osnovne. Domaćinstva. U sedmom.
Vratim, kažem, molim vas, popravite to, ona kaže nemoj da me moliš, sestro, pa naravno, sestro, pa se smeje (SESTRO!) i dodaje: Mi’š da sam ja to i pogledala?
Pa, mislim da si pogledala, se-s-tro! Jebem ti, valjda si pipnula, pička ti materina?!
Čekam,
Naravoučenije: Imate pravo da vratite robu ili uslugu koja nije odgovarajuća. To se zove reklamacija. Na nju imate pravo u roku od 6 meseci od dana kupovine, ako ste sačuvali fiskalni račun, a roba se pokaže da nema ona svojstva koja ste kupili. Na reklamaciju prodavac mora adekvatno da reaguje u roku od sedam dana jednim od tri rešenja: da vam popravi stvar, da vam zameni robu ili da vas obešteti.
4. Radnjica u Dunavskoj, vraćanje malih pantalona.
Kupili te pantalonice muž i ja, bez sina, odoka, ja nosila zidarski metar i merila dužinu, a kroj birala više po svom ukusu. Sinu se dopale, za divno čudo, ali jedva ih kopča oko struka. Važi, skidam pantalone s njega sve pažljivo čuvajući etikete, promeniću za veće kad, danas, hopla!
12 je najveći broj, daklem, nema većeg broja, šta ćemo sad, baš šteta, kaže prodavačica. Nema problema, kažem, vratite mi pare. Iju, pa to ne može, vrti glavom i dovikuje ženi za kasom: gospođa kupila pantalone, male su detetu, nema većih i sad hoće da joj vratimo pare. dačfjaifjewife vorifjwe dinara, dere se.
Šefica za kasom, zanemela. Drhiti joj brada preko fensi zavezanog šala, i gleda me bez reči. U principu, počinje sporo, u principu, mi ne vraćamo novac.
U principu, nasmešim se, morate po zakonu da mi vratite novac. Ona me gleda zabezeknuta i dalje, sve mi se čini da je steže taj šal, u principu, pojašnjava, možete da zamenite za nešto drugo.
Neću ništa drugo, u principu. U principu, otvorite NALOG ZA ISPRAVKU (jako važna fraza), rekoh i izvadim ličnu kartu i položim nežno na pult, uz fiskalni račun i netaknute pantalone. Ona ćutke pronađe blok koji se tako zove, Nalog za ispravku, i ispiše mi nalog broj 5. potpišem, vrati mi pare.
Nalog broj 5. Beše to redni broj Naloga za ispravku ove radnje, ne ove godine, već IKADA. Peti put ikada da je vratila pare, jer, u principu, ona to ne radi.
Kad ona napadne mušteriju sa “u principu, mi…”, većina počne da baza po radnji da kupi nešto za te pare, neku plastičnu igračku, čarapice, kišni mantil, već nešto što ti ne treba.
Naravoučenije: Imate pravo da vam vrate novac, u roku od 7 dana od dana kupovine Ukoliko je kupljena roba neodgovarajuća i prodavac ne može da vam ponudi ništa adekvatno zauzvrat, može da vam vrati novac, pod uslovom da je roba neoštećena i da ste sačuvali fiskalni račun. Nikakav pojedinačni princip nijedna radnja ne može da ima. Imate svoja prava i ne morate da objašnjavate zašto vraćate robu. Izgovorite samo, Kupac može da predloži prodavcu da otvori Nalog za ispravku i izvrši povraćaj novca. Prodavac može da izvrši povraćaj novca prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase:
Član 5. Otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa dobara preko fiskalne kase koje nisu
otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu
se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra
posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno fiskalnog računa.
Ispravka iz stava 1 ovog člana vrši se nalogom za ispravku, na Obrascu NI – Nalog za
ispravku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 6 .
Ispravka na Obrascu NI vrši se samo na osnovu originalnog fiskalnog isečka, odnosno
fiskalnog računa, na kojem je evidentiran promet konkretnog dobra koje se vraća ili se na
drugi način vrši reklamacija tog dobra.
5. Najbliža radnjica, mini-market, omraženog vlasnika koji hoće da se tuče po komšiluku kad mu nešto nije po volji.
Sjurim se, kao komšinica, građanka i radnica bez otpremnine, majka i supruga, u radnjicu čiji vlasnik je neomiljen zbilja, odem po ono, hleb, Nutela i mortadela, pašteta od tunjevine, Neoplantina Patelina, najs.
Ju, kaže kasirka, ne prolazi bar-kod paštete, neko ih je stavio u prodaju a da ih nije uneo u kasu, ne mogu da otkucam, znači, ne možete da imate tu paštetu. Oh, složim lice, baš sam bila znatiželjna, volim tunu u svakom obliku, sutra sinu za užinu. Ah, reče kasirka, vi ste komšinica, uzmite tu paštetu i platićete narednih dana kada unesemo artikal u kasu. Eh, kažem zatečena, ja bih radije da platim na crno, a vi pridružite taj novac računu kada unesete u kasu.
To je naša komšinica, kaže kasirka mladoj početnici. Početnica me gleda i pamti, da zna kako sa mnom ubuduće.
Naravoučenije. Ovo je skroz protiv zakona, ali beše ljudski. Niti ona sme da ima višak para u kasi,niti sme da izda robu bez računa i novca. Ipak, sa takvim odnosom, ovo je naša komšinica, osećala sam se počastvovano. Kao da je biti komšinica nešta. Nakon svih muka oko majke deteta koje kupuje igrice napamet, kojem su pantalone u principu male, koja jurca AKS po gradu da preuzme pošiljku i posle pujda muža na kurira, koja ovo-ono-lane-moje-insomnija-39-sa-dva.
Ipak, da nisam sve ovo, bili bismo danas kratki za neki novac. Imate li ga viška?
U pamet se.
Da li znate koja su vaša potrošačka prava? Da li ih koristite?
EDIT: U istom periodu o kojem pišem, suprug i ja smo kupili još jedne pantalone za sina (ah, sve je stalo samo deca rastu), u prodavnici Benetton u Zmaj Jovinoj ulici.
Takođe sam ih izmerila stolarskim metrom i utvrdila da će odgovarati. Prodavačici sam, onako, usput, dok je kucala robu, rekla, “videćemo samo da li će se detetu svideti”.
Na to je prodavačica zastala i rekla: Ali, pazite, ovo nećete moći da menjate, jer je roba na sniženju.
Pogledala sam je i upitala: Da li je roba sa greškom? (Roba sa nedostatkom koja je puštena u promet, mora biti jasno izdvojena od ostale robe i sa jasnom oznakom prirode nedostatka koja nije nastala odgovornošću trgovca. U suprotonom, kupac ima pravo na reklamaciju ovakvog proizvoda, u roku od 3 godine od dana utvrđivanja nedostatka proizvoda, pa čak i na pravo na obeštećenje ukoliko može da dokaže da je pretrpeo štetu zahvaljujući nedostatku proizvoda ili usluge.)
Nije, ali je snižena, reče prodavačica i, nećete moći da je menjate. (sic!)
Naravno da ću moći, bude mi smešno.
Moje je da kažem, reče prodavačica.
Ovakvo postupanje prodavačice je, inače, zabranjeno novim Zakonom o zaštiti potrošača, Član 21. odeljak Obmanjujuće poslovanje, stav 7. – Zabranjeno je potrošača dovesti u zabludu u pogledu prava, uključujući pravo na zamenu stvari ili vraćanja novca.
pfsinfo.org – prevaranti i spameri
Juče i danas smo moj muž i ja, sa dva različita broja (ja: 0642375314, mm: 0669466818) primili SMS-poruku identične sadržine, koja je dovoljno pokvarena da deluje kao slučajno promašen broj, i to privatne sadržine:
Pa PFS-Beograd obezbedjuju sportske stipendije koje pokrivaju skolovanja u Americi (sajt: no follow pfsinfo.org) . Veljko je otišao preko njih.
Pa, eto, pazite i znajte.
Ko je još primio ovakav SMS?
Pionirska zakletva
Danas, kad postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi,
Poštovati roditelje i starije
I biti veran i iskren drug
Koji drži datu reč.
Da ću slediti put najboljih pionira
Ceniti slavno delo partizana
I napredne ljude sve
Koji žele slobodu i mir.
Varijacija zakletve moje generacije. Osim ovih partizana, ovo je bolje od 10 zapovesti. 
Pa, idemo onda ovaj rad:
P – pošten
I – iskren
O – odan
N – napredan
I – istrajan
R – radan.
Drugovi i drugarice pioniri, čestitam vam što ste postali dobri ljudi.
Z-D-R-A-V-O!
ZDRAVO, ZDRAVO, ZDRAVO!
***
Kakve vam ovo uspomene budi?
Kako pokrasti komšinicu u četiri koraka
Inspirisao me Debeljuca.
Baš eto prekjuče. Zgrabim ceger, odjurim u radnju da kupim četiri piva. Kiša pada k’o luda. Idem u dalju radnju, jer ne idem u onu bližu. Iz principa.
S vrata mi prodavačica uzima ceger, vadi prazne flaše, trpa pune. Nova je, prodavačica, videla sam je svega par puta od kad je počela da radi.
Dok ona tamo petlja s flašama, ja se osvrćem po štandovima oko kase i gledam sve one mami-pare. Hajde, uzeću dve čokoladice, sin ima druga u gostima. Cigarete? Ah, nemate silver, dobro onda mi dajte jedan blue.
Divne su te čokoladice, kaže mi, baš sam juče probala. – A-ha, mislim se, baš me briga.
577 dinara.
Ništa ja, zaneta nekim drugim mislima, izvadim hiljadarku, ona mi dade kusur, a ja kusur zajedno s novčanicama smotam na pola i gurnem u novčanik.
- Nema, mužu, silver, probaj da ga nađeš negde usput, – zovem na kiši, u jednoj ruci ceger, u drugoj telefon, muž stiže iz Beograda.
Uđem u stan, dam deci čokoladice, trpam pivo u frižider i, opsa, u cegeru dve flaše piva od 0,5 i dve one male, od 0,3.
Kiša. Dalja radnja. Uf, moraću da se ipak vratim, ova žena je flipnuta.
Ma, reko’, poneću račun i idem da vratim flaše. Šta li mi je otkucala?
BAM!
4 piva. – dobro
2 kutije blue cigareta. – dve kutije?
1 nova roba – nova roba? pa još jedna? i to vredna 125 dinara?
Molim? Pa ovo uopšte nije moj račun!
Gotovo, deca pojela “novu robu”, obuvaj se, ceger u ruke, račun, kad mi nešto skrene pogled: otkad je kusur od 1000 dinara na račun od 577,00 din – 310 dinara?!
- Jeste li vi drogirani? – e, tako ću da je pitam, mislim se dok kisnem do njene dalje, kradljive persone.
Ma, dobro, de, neću tako agresivno, idem mirno, pa da vidimo dokle ćemo stići.
- Da li ste vi dobro?, pitam je, a on mrtva-ladna kaže nisam.
Zameni pivo, vrati mi novac od cigareta i još pride i tih stotinjak dinara koje mi je u kešu ukrala, nešto mi bilo gadno da je propitujem za taj “1 kom nova roba” umesto dve čokoladice… lepo me je bilo sramota. Mene.
I juče i danas sam probala da zateknem gazdu u radnji. Mislim, prolazim tuda, šetam psa. Ne da kupujem, taman posla.
Nego, čisto da mu kažem da sam došla poslednji put, samo da mu opišem kako radnici kradu.
Još ga nisam nahvatala, ali sam i dalje fascinirana da me neko u četiri koraka (tri artikla i kusur), prevari u sva četiri koraka.
Igore Pavličiću, evo ruke!
Poštovani Igore,
Ne sećam se kada sam se ovako osećala u vezi sa nekom političkom odlukom ili događajem. Lažem. Sećam se. Ovako sam se samo još osećala 5. oktobra i više nikada od tada. Do jutros, do danas, kada sam čula vest:
- Zbog teške finansijske situacije, polovinu planiranog novca za tu namenu, dakle 10 miliona dinara, potrošićemo za organizaciju dočeka 2011, na jednoj lokaciji. Drugu polovinu daćemo u humanitarne svrhe, kao pomoć Kraljevu posle zemljotresa, ali i našim sugrađanima – zaključio je Igor Pavličić. (Radio Sajam)
Tako sam inače nazoljena. Rezignirana. Odmaknuta od ove zemlje. Distancirana na neopatriotski način (zluradi, nemojte prevideti ono slovo “o”): samo zakeram i upirem prstom. Ceo ovaj blog je krik za bolje, nikako dosegnuto. Ceo život mi je prošao u infantilnom uverenju da ću doživeti da ova zemlja sazri. Od svega toga, samo sam ja omatorila i okasnila.
Ne verujem političarima, ne verujem u politiku. Da verujem, već bih se njome bavila.
Ni vama nisam verovala.
Ali, uf, ovakav potez mi vraća veru u ljude. Pa, i u politiku, ako baš hoćete. Da li će neko sad da kaže da je ovo “politički poen”? Pa, ako jeste, onda se to zove poen i, što se mene tiče, poentirano je. I ovo nije jeftin politički poen. Uopšte nije jeftin. Skuplji je od tih 10 miliona koji će sada biti potrošeni na nečiji život.
Znači, može. Znači, realnost se računa. Znači, nije izgubljen kontakt sa stvarnošću.
Gogolj je rekao, “vlast je težak rad za dušu”. Izgleda da ponekad duša izdrži to veliko iskušenje.
Bravo, gradonačelniče!
Sad ste postavili visok i odgovoran kriterijum. Radosna sam što ćete baš vi i baš iz mog grada dati dobar primer i drugim lokalnim samoupravama. Zbog vas sam danas tako ponosna na svoj grad.
Ako još do kraja mandata revidirate i svoj umetnički ukus i razmotrite postojanje i ostalih kulturnih delatnika u ovom gradu, osim Exita, kao što izjaviste onomad da je to najvažnija kulturna industrija u Novom Sadu, još ćete i imati moj glas.
Evo ruke!
Budžet za NG je sveta krava. A evo i zašto.
Kil mi: posebno sam nafiksirana na budžete za novogodišnje proslave na trgovima gradova Srbije. Sve sam više nafiksirana što nam više krešu budžete za kulturu, obrazovanje i osnovne ljudske naDOGRADNE potrebe. Kad god skrešu platu ljudima u kulturi, ja se nazoljim na budžet za ng.
Kad čujem da je u rebalansu opet ispao neki kulturni program, i dalje nije završen neki muzej, nije održana neka izložba, nije objavljena neka knjiga, ja oštrim bodlje zbog budžeta za ng.
Kad god moram da pišam u veceima u domovima zdravlja i bolnicama, kad upadnem u rupu na putu, ja besnim na budžet za ng.
Kad čujem da opet nije bilo para da se obnovi neka sala za fizičko, nakostrešim se na budžet za novu godinu. Jedna radikalka mi je pre tri godine spočitnula da sam tužna, ružna i frustrirana, zato što sam Gradu predložila da smanji Čolin honorar od 100.000 evra i trošak za ozvučenje od 80.000 evra za 20% da se neki socijalni slučajevi stambeno reše u Gradu. Da nam ne umiru deca u sred Grada od požara sveća kojima se greju.
Pa jesam, frustrirana sam.
Kad mi radikal to kaže, ja to primam kao kompliment.
Jedan VD demokrata mi je tim povodom rekao da sam populista.
Pa jesam. Kad mi jedan demokrata koji je završio karijeru za jednu VD upotrebu to kaže, kad mi jedan demokrata kojem bi danas na populizmu pozavideo svaki espesovac iz najboljih vremena to kaže, osećam se svetski.
I dovoljno demokratski da mu to u lice kažem. Pa da posle opet promašim na nekom konkursu. Mislim, vats nju end eksajting? Pa, taj moj “populizam” mi nije doneo nijedno povoljno rešenje na nekom državnom konkursu. Ni pre populizma, posebno ne kasnije. A populizam budžeta za ng je obradovao mnoge u vlasti.
Jutrenje i bdenije
Ahm. Da vas pitam nešto.
Pa, kako smo mi to živeli ranije, bez tih proslava novih godina na trgu? Skoro da ne mogu da zamislim te jadne dočeke u krugu porodice, na žurkama po stanovima iz kojih matorci odu, u zakupima omiljenog kafića, kratkim putovanjem.
Jadnost, što bi rekao moj sin. To nisu bile proslave, to je bila jadnost.
Ima li života i Nove godine bez te skupe zajebancije? Ili Nova godina bez trga nije život, već preživljavanje?
Možda neće stići ako ne odemo na to preskupo turbo-folk bdenije?
I, šta će biti na jutrenju, kada se večernje i k nefimonu završi? To ne spada u Budžet. To kresanje je individualno. Nije institucionalno.
As time goes by
Živimo ti mi, kako-tako, kolku-tolku, od prvog do drugog, trećeg smanjimo horizont očekivanja, petog smanjimo potrošačku korpicu, desetog se derememo na decu, 15. nam jave da smo prvi izašli iz krize, a to što ne vidimo to je zato što smo defetisti, pretkraj meseca tučemo žene zbog ludila besparice i sveopšteg ludila. Upadamo u rupe na putu, pijemo lošu vodu, jedemo loš hleb, mleka nema – i krave presušile, poskupljuju nam grejanje dok nas uveravaju da ćemo u stvari tako plaćati manje.
Dok mi uradimo rebalans sopstvenih potreba u skaldu sa debalansom zarade, shvatismo jedno: biće Nove godine! Bokte, da nije tih Budžeta, strahujem da bi nas obišla. A sigurno ne bi svratila kada bismo razgradili malo ugradnju i prepolovili je u korist izgradnje.
Kresanje
Kreše se sve gde može da se kreše. Posebno se dobro pokazala kultura kad nešto treba da se kresne, eksjuz maj svahili.
Ako dođe do kresanja, prvo kresnu kulturu. Onda krešu obrazovanje. Onda, uveravajući nas da je to za naše dobro, krešu nam novčanike odobrenim poskupljenjem struje. Sve za naše dobro.
Treba, bokte, da se osećamo zahvalno što nas kreše kako ko stigne.
I kad nam zdravu pamet kresnu, treba da se osećamo prosvećeno. Nedokresano, takoreći.
Samo ne sme da se kresne budžet za novu godinu. To je sveta krava, u svetinju se ne dira. U tom budžetu su sve svete ugradnje od kojih se nakrmljuje sveta baza, da bi sveta centrala mogla na miru da se sprema za tamo neke svete izbore.
Ne dirajte mi budžet za ng, ja i dalje držim vlast! A Kraljevu “treba da pomogne svako ko može”. Pa, ko može? Još?
Paštete, sira i vojne muzike
Na primer, meni nije jasno šta će Kraljevu, posle zemljotresa – paštete i mesnih narezaka? Za užinu, između čišćenja šuta i popravki crepa? Ili za doručak, pre posla? Ili, za večeru pre nego što ljudi legnu na počinak pod zvezdama?
Pa da ih ugreje pašteta, ili hranljivost nitrita iz mesnog nareska. Onda kada sednu na svoj razvaljeni krevet i gledaju u svoj razvaljeni zid koji su letos krečili, kad su skrpili koju kintu. pašteta bi to mogla da zamaže. Zašto mi pada na pamet baš taj glagol?
Poklonu se ne gleda u zube, istina, ali dajmo malo razuma. Onog, koji nam nisu kresnuli. Pa razmišljajmo od onoga što nam je ostalo nekresnuto.
Pada mi na pamet da u Kraljevo pošaljem knjige i odmah pustim informaciju za medije: VEGA media se uključila u pomoć Kraljevu posle zemljotresa – poslala je Kraljevčanima knjige.
Da ih stave pod glavu, kad spavaju pod nebom. Da čitaju deci pred spavanje, bajku o obećanom životu koji im se srušio na glavu u jednoj noći. Da se uzvišenom poezijom teše oni koji su puštali suze zato što im je sve što su gradili ceo život, srušeno u jednoj noći.
A sve to kad podrignu od paštete i leba.
Da li je neko javio da tamo nije zavladala glad? Već beskućništvo. Ljudima su se srušili životi, ne samo krovovi.
Pomoć u paštetama? Pa nemojte više pomogati.
Tako je onomad bilo i sa Jašom Tomićem. Ljudi su praznili svoje magacine i to proglašavali za humanitarnu pomoć. Poplavljeno selo su zatrpavali napolitankama i brašnom, koji ne samo da više nisu bili potrebni, već nisu imali ni gde da se smeste.
Ali, juče je odlučni vođa rekao neka svako pomogne koliko može. Samo da ne diramo budžete za nove godine na trgovima. To je nacionalna stvar. Povećava se i zapošljavanje. Rodbine. I prijatelja. A ostali neka pomažu koliko god mogu.
Ako je pao jedan grad, pa nije pao ceo koncept ugradnje. I, neće.
Država nema para i zato ne plaća komunalije, rekao je srpski PreCednik danas, ali sveti Budžet za novogodišnje zajebancije na trgu mora preživeti. Zbog ugradnje, uverena sam. Po cenu neizgradnje srušenih kuća u Kraljevu. kmon!
pro-bu-di-te-se!
Nemoj neko dete da mi dira
U porodici sam ona koja je najstrpljivija. Možda i najizdržljivija na spoljne faktore.
Nije da ne flipnem ponekad, ali istina je da mirno podnosim udarce usmerene na mene me, ili muža mi. Mislim, mogu da stojim mirno, primim udarac, i onda mirno odem da sredim kuhinju. Kao da sam nauljena, pa udarac sklizne s mene da bih na miru mogla da se bavim nekim važnijim stvarima od tih usputnih udaraca i prca.
Ali.
Ali.
Ali. Samo nemoj dete da mi pipneš!
To niti praštam, niti zaboravljam. Takva sam. Jednostavno, to ne može.
Još uvek se iz sna prenem zbog nekog neprijatnog događaja od pre tri godine iz škole. Setim se te situacije i samo mi se zavrti u stomaku, ustanem i više ne mogu da spavam. Prebirem po svakoj sitnici iz tog događaja kao da se juče desio i osećam da bih sad mogla da skočim i odjurim do škole i zaurlavam po hodnicima.
O, da. To je bilo onda kada sam naredila psihološkinji da se ima uzdržati od svakog budućeg kontakta s mojim detetom. Rekla sam joj da je nekompetentna. Nikada nisam propustila priliku da ponovim da je nekompetentna. Jer je napravila jednu proceduralnu grešku zbog koje je stradalo moje dete.
Ili: Kad god vidim onu jednu ženu, uredno joj se javim, ali više ne vidim nju, već samo ono što izgovara mom detetu, tamo na moru pre tri godine.
Ili. Kad god čujem za ono dvoje, setim se kako su otišli poslednji put i kako su se pre toga poneli prema mom detetu.
Nema toga puno. Jedino što je zapečaćeno.
Tako ti je to. Sa mnom moš da grešiš koliko hoćeš, ja ću to već nekako prevazići. I kafu ćemo piti. Nakon godinu dana se više toga neću ni sećati. Ali nemoj da mi praviš greške s detetom. Nisam u stanju to da prevaziđem. Nikada.
Jer, dirneš li mi dete učiniće ti se da nisam lepo vaspitana osoba. I neću ti se svideti.
Razumete? Ili ne?
Baš me briga.
Saglasna sam. To je moja građanska obaveza.
SaGLASNA sam da polovina novosadskog budžeta za doček NG, ide u Kraljevo, za pomoć gradu razrušenom u zemljotresu.
Dobro. 021 je preneo da će porodica Balašević Novu godinu “provesti u krugu porodice”. Suprotno jučerašnjim vestima da će to ipak učiniti na Trgu slobode, za 200.000 evra.
Sada još uvek ostaje tih dvestotinjak hiljada evra koje Novi Sad očigledno ima viška u kasi, jer, kako je ranije potvrđeno, to je iznos, tek za 1,5 milion dinara veći nego lane, koje Novi Sad ima da izdvoji za opštenarodno veselje.
Preteklo.
Ima se, može se.
Ovim putem htela sam da obavestim svoj Grad, da sam saGLASNA da se polovina od tog iznosa, u kojem i ja pridonosim deo, uplati na račun grada Kraljeva, razrušenog u zemljotresu.
Obaveštavam svoj Grad da sam svesna da je delić tih 20 miliona i moj novac. SaGLASNA sam da pomognem Gradu da što bolje utroši taj novac.
Pada mi napamet: Kraljevo.
Recite:
1. Da li je vreme za slavlje?
2. Da li postoje odgovorniji, pametniji i humaniji načini da se potroši novac koji je “pretekao”?
3. Kako se zove u vašoj kući kada novac trošite na izlaske i zabave, dok nemate dovoljno ni za hleb i grejanje?
Pitanje za sve:
1. Da li ste saGLASNI da se i u vašim opštinama i gradovima pretekao novac planiran za novogodišnju zabavu, s polovinom uputi Kraljevu?
2. Da li znate da je to i vaš novac i da imate pravo u uvid kako se troši? I da imate pravo da zatražite da se troši pametnije?
Ne tražimo. Dajemo građansku saGLASNOST.
Da se novac naših gradova troši pametnije.
Neka se polovina novca predviđenog za zabave uputi u Kraljevo. Iz svake opštine, iz svakog grada u ovoj zemlji.
Pitanje za one koji mogu, znaju i hoće:
1. Da li možemo da napravimo baner: saGLASNI
2. Da li možemo da napravimo sajt: saGLASNI
3. Da li možemo da proširimo ovu kampanju na sve naše gradove?
Pitanje za novinare:
1. Da li možete da pomognete da proverite koliko će se ukupno trošiti novca za Novu godinu po opštinama?
2. Da li možete da napravite uporednu analizu količine sredstava predviđenih za novogodišnje proslave i ukupnog prihoda određene opštine?
3. Da li možete da obavestite javnost kako se to radi u drugim državama?
4. Da li možete da pomognete da zajedno saberemo novac koji bi pomogao razrušenom gradu da se digne iz prašine razvaljenih kuća, srušenih krovova i razbacanog maltera i cigala?
Ako postoji trenutak da damo svoju saGLASNOST za nešto, to je svakako građanska saGLASNOST da se polovina para predviđenih za bacanje, upotrebi za podizanje razrušenog grada.
Mi možemo:
Da dajemo saGLASNOST putem svojih blogova.
Da tvittnemo da smo saGLASNI.
Da javimo prijateljima na FB da nas ima saGLASNIH.
Gradske, vlasti, pustite nas prazne priče, leba, igara i solidarnosti. Ohrabrujemo vas da naš novac potrošite pametno. Dajemo svoju saGLASNOST da ovoga puta to bude Kraljevo.
Facebook mesto saGLASNIH. Pridodaj svoju saglasnost jedinim lajkom.
Najveći car: srešćemo se on i mi u budućnosti
Pridružujem se akciji Istoka Pavlovića da pomognemo malenom Google da sazna ko je bio najveći car.
Ideja je da svi koji, pre svega, veruju da je ova zemlja imala jednu ljudsku gomadu – cara, i da je najveći car bio Zoran Đinđić, linkuju frazu “najveći car” (kao ja ovde) na sajt Zorana Đinđića na adresi www.zorandjindjic.org.
Time će se postići da ukucavanjem fraze “najveći car” u Google browseru, prvi rezultat bude Zoran Đinđić. Takođe, ako volite opciju “I’m feeling lucky” na Google, ukucavanjem fraze “najveći car” i odabirom opcije “I’m feeling lucky”, odmah će izaći jedan jedini rezultat, sajt www.zorandjindjic.com (za sada nam još uvek izlazi Gidra Bojanić)
Zoran Đinđić (Fotografija preuzeta sa e-novine.com)
Off the record: osećam se infantilno kada pišem “najveći car“, ali u isto vreme Zoran Đinđić jeste bio carina, tako da se punim srcem i sećanjem na budućnost koja nam je odložena na neodređeno vreme njegovom smrću, uključujem u ovu akciju.
Jer, verujem, srešćemo se on i mi u budućnosti. Kadli-tadli.
Blog ti pomogao (RTS)
Tatjana Vehovec aka Mooshema, u emisiji Oko, na RTS-u
Mi volimo da pričamo o blogovima, posebno o sebi u ulozi blogera. Da nije tako, ne bismo ni blogovali. Jer, blog je nešto sasvim drugačije od Facebooka ili Twittera. Blogeri će vam to potvrditi.
Hvala Zoranu Stanojeviću, koji je bio sjajan domaćin, i mojim blog-prijateljima, Jeleni i Draganu na vedrom društvu i Miloju na potpori sa strane.
Blog Mooshema, s logoom VEGA medije
